Moćna kopriva - kraljica proleća

Foto: John Tann / Flickr.com

Cveta od proleća do jeseni i odličan je dodatak testeninama i rižotima, ali je najpopularnija kao sastojak guste supe.

U kojem god jelu je pripremali, koprivu nije potrebno kuvati već je dovoljno samo je blanširati u vreloj vodi, ne duže od dva minuta. Tako se maksimalno čuvaju njena hranljiva i lekovita svojstva, a brojni su razlozi zbog kojih je dobro jesti koprivu.

Ona poboljšava rad probavnog sistema, ubrzava izbacivanje štetnih materija iz organizma, dobra je za čišćenje krvi i bubrega, pozitivno deluje na pankreas, pomaže snižavanje šećera u krvi, leči upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva, zbog čega deluje i kao diuretik, sadrži vitamine C i A, kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor i brojne druge vitamine i minerale.

Čaj od koprive koristi se za bolesti jetre i žuči, poremećaje sna, grčeve u stomaku, čireve, bolesti pluća itd.

Ako odlučite da sami berete ovaj rasprostranjeni dragulj, birajte mesta na kojima nema zagađenja, daleko od auto-puteva i naselja i obavezno nosite rukavice. Kao što je poznato, listovi i peteljke koprive pokriveni su žarnicama, zbog čega koža posle dodirivanja biljke peče.

Takođe, bez obzira na lekovita svojstva, kopriva se ne konzumira sveža jer tada može izazvati probleme sa stomakom i crvenilo kože.

Kopriva uglavnom raste u proleće i tada je najbolja za konzumaciju, ali može se uzgajati tokom cele godine ako se redovno šiša. Naime, kad kopriva dobije cvet i odrveni, nije više jestiva. Sadite je u uzdignute gredice. Ova divna biljka doprinosi bioraznolikosti svake bašte i tera nametnike.