Vežbanje vraća u život

Kada se suoče sa kardiovaskularnom bolešću, jedan od najčešćih saveta koji pacijenti čuju je da treba da se bave fizičkom aktivnošću. Vežbanje ne samo da je korisno u prevenciji, već može i da pomogne u kontroli ovih bolesti. Ali, ključno je da pacijenti znaju svoja ograničenja, kao i kako, kada i koliko da vežbaju.

Pre svega šetnju preporučuju kao najbolji vid fizičke aktivnosti koji ne zahteva posebno odvajanje ni vremena, niti finansija. Onima koji su se pre bolesti bavili nekim sportom, nije zabranjeno da nastave, samo tempo mora da bude umeren i prilagođen njihovom zdravstvenom stanju.

- Još nije formiran konsenzus oko toga kada treba uraditi prvi test opterećenja posle ugranje stenta, zasad se preporučuje da to bude oko šest meseci posle akutnog infarkta - dodaje dr Matanović. - Tada, u kontrolisanim uslovima možemo da sagledamo koji je to nivo opterećenja koji će pacijentu prijati i od kojeg će imati koristi, a ne štete. Najveći problem u doziranju fizičkih aktivnosti imaju pacijenti kojima se kardiološki problem desio rano, u dvadesetim i tridesetim. Oni su živeli aktivno i žele da nastave tako da žive. Kod njih je problem što sportski i rekreativni klubovi nemaju specijalizovane programe vežbanja za takve osobe.

Zato je dobro da postoji organizovana dnevna rehabilitacija za te pacijente, barem u prvom periodu, gde bi oni u kontrolisanim uslovima vežbali pod nadzorom kardiologa i fizijatra. Koja god da je fizička aktivnost u pitanju, pacijenti, kada im se učini da su se zamorili, trebalo bi da prekinu tu aktivnosti.

Osnovno je da nauče da predvide kada bi mogao da se pojavi bol, a mlađi pacijenti često ne prepoznaju objektivni zamor, pa sebe "guraju" preko granica koje im prijaju.

- Fizičke mogućnosti pacijenta merimo objekivnim i subjektivnim zamorom - dodaje dr Matanović. - Kod objektivnog, merimo krvni pritisak i puls pre i posle fizičke aktivnosti. Na osnovu toga vidimo koliko se pacijent objektivno zamorio i da li je program vežbanja koji smo mu dali odgovarajući. Subjektivni zamor više zavisi od kondicije s kojom je pacijent došao u bolnicu. Može da se desi da pacijent kaže "ne mogu više, zamorio sam se", a da to ne pokazuju objektivni pokazatelji.

To se dešava kod onih koji su imali lošiju kondiciju pre bolesti, više sedeli i manje se kretali. Dr Matanović upozorava da bilo koja fizička aktivnost može da bude okidač za novi kardiološki događaj ili anginozni bol, pa uvek treba imati na umu korist i štetu od fizičke aktivnosti i pravilno je dozirati.

MLADI TEŠKO PRIHVATAJU

Neki pacijenti negiraju da su bolesni, pa je sa njima najteže raditi na rehabilitaciji - kaže dr Dragana Matanović. - Ali posle početnog perioda koji naročito teško pada mlađim osobama, naviklim na aktivan život, većina ljudi prihvata svoje novo stanje. Naročito ako shvate da neće moći da funkcionišu ako ne promene ponašanje. Neki čak tada počnu da se bave lakšim oblicima sporta i to im postane način života.

NAJBOLjI SPORTOVI

Za sve kardiovaskularne bolesnike, osim šetnje, plivanje je veoma dobar sport. Ipak, pacijenti moraju da vode računa o promenama temperature i postepenom ulasku u vodu. Takođe, za njih se ne preporučuje duži boravak u toplim bazenima i termalnim vodama. Kardiovaskularnim bolesnicima prijaju i aktivnosti koje relaksiraju poput joge i pilatesa. Posle dijagnoze bilo koje srčane bolesti treba izbegavati ekstremne sportove, ali može se nastaviti sa rekreativnim bavljenjem sportom, uz redovne lekarske kontrole.