Evo kako da normalno živite sa astmom

Na povremeni osećaj otežanog disanja, pritisak u grudima, zviždanje i kašalj, obavezno treba obratiti pažnju, jer su karakteristični za astmu, sve učestaliju hroničnu bolest u svetu, ali i kod nas. Procenjuje se da od astme pati oko 300 miliona ljudi, a u Srbiji šest odsto populacije - svako sedmo dete školskog uzrasta i svaka dvadeseta odrasla osoba. Da je izuzetno važno na vreme dijagnostikovati bolest, naglašava i docent dr Aleksandra Ilić Dudvarski iz Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije:

Jednom dijagnostikovana astma ostaje pratilac do kraja života. To međutim ne znači i da će do kraja života biti ispoljeni opterećujući simptomi. Pravilno lečenje omogućava normalan život bez tegoba.

* Šta je u stvari astma?

Zapaljenski proces koji zahvata određene strukture bronhija, tačnije sluznicu i mišićni sloj, kao i ćelije koje luče različite medijatore, odnosno posrednike zapaljenja, dovodeći na taj način do suženja disajnih puteva. Zbog tog suženja se navedeni simptomi i ispoljavaju. U svakom trenutku pogoršanja bolesti oni dolaze do izražaja dok u mirnoj fazi izostaju, bez obzira na to da li se radi o alergijskoj ili nealergijskoj astmi.

* U čemu se ova dva oblika astme razlikuju?

Alergijska je nasledni oblik, genetski uslovljen, od koje boluje 60 odsto pacijenata. Da bi se pojavila, organizam mora da reaguje na određeni provocirajući faktor. Međutim, bez obzira na naslednu sklonost, neophodno je i da iz spoljašnje sredine deluju određeni alergeni da bi se bolest ispoljila. Najčešći su inhalacioni, u koje spadaju polen drveća i korova, naročito ambrozije. Grinje iz tepiha, dušeka i zavesa su druga velika grupa alergena, a zatim buđ, duvanski dim, dlake mačke i psa, kao i alergen bubašvabe. Osobe sa ovim oblikom astme vrlo često imaju i ekcem, alergijski rinitis, koprivnjaču, kao i povišene vrednosti imunoglobulina E u krvi.

* A nealergijska astma?

Od ovog oblika boluje nešto manje ljudi i oni nemaju naslednu sklonost. Do pogoršanja stanja najčešće dovode različiti respiratorni virusi. Ovakvi pacijenti često imaju još i nosne polipoze, sinuzitis ili alergiju na aspirin. Međutim, nealergijski oblik astme može biti daleko teži. Postoji i astma izazvana samo naporom. Najpre može da se uoči kod dece koja na fizičkom vaspitanju ne mogu da izvedu nijednu vežbu ili da potrče a da ne počnu otežano da dišu. Pre nego što pomisle da deca žele da izbegnu fizičko, nastavnici bi trebalo da ih pošalju na pregled pedijatru pulmologu.

* Kada se astma obično javlja?

Najčešće u ranom detinjstvu, ali veliki broj simptoma može da se izgubi u pubertetu. Određeni procenat mališana, ipak, i posle puberteta ispoljava simptome bolesti. Za roditelje je saznanje da njihova deca imaju astmu uglavnom šokantno. Ipak, važno je da shvate da sa odgovarajućom terapijom u kvalitetu detetovog života ništa ne mora da se promeni. Aktivno mogu da se bave sportom i učestvuju u svim drugim aktivnosti. Uostalom, mnogi vrhunski sportisti i poznate ličnosti imali su astmu a da ih to nije ometalo da postižu vrhunske rezultate. Jan Torp, Mark Špic, možda su najupečtljiviji primeri, jer su se bavili plivanjem, najdelotvornijim sportom protiv aste, koji apsolutno pozitivno deluje na pluća. Međutim, astma može da se javi i u kasnijem životnom dobu, pa i kod pacijenata koji u detinjstvu nisu imali bilo kakve simptome.

* Kako se uspostavlja dijagnoza?

Na osnovu simptoma i ispitivanja plućne funkcije - spirometrije. U pitanju je jednostavna i neagresivna metoda kojom se meri kapacitet pluća i na taj način određuje stepen suženja disajnih puteva. Takođe, od dijagnostičkih metoda treba pomenuti i kožne probe na inhalacione alergene, kao i određene testovi iz krvi kojima se dokazuje sklonost ka alergijama.

* Koji se lekovi preporučuju?

Inhalaciona terapija, odnosno popularne "pumpice", najdelotvorniji su način primene lekova, jer medikamenti dospevaju direktno do obolelog organa - bronhija. Osim toga, i količina leka koja se na ovaj način uzima značajno je manja, nego kada se uzimaju tablete. Navika na pumpicu se ne stvara, tako da nema razloga za njeno izbegavanje. U terapijskom smislu, postoje još dve grupe lekova, od kojih jedna služi da proširi disajne puteve u situaciji kada pacijent ima tegobe, a koristi se po potrebi. Druga grupa podrazumeva inhalacione kortikosteroide koji redovno moraju da se koriste bez obzira da li su tegobe prisutne ili ne. Ovo je važno da se zna jer pacijent nikada ne sme na svoju ruku da prestane sa uzimanjem terapije u odsustvu simptoma. Odluku o eventualnom prekidu terapije uvek i isključivo treba da donese lekar nakon obavezne tromesečne kontrole od početka uzimanja lekova. U svakom slučaju, za pacijenta je bolje da što više bude na svežem vazduhu, ide na more ili u banje i što više pliva. Treba imati na umu i da ovim osobama najviše prija suva klima.

Zaštitite mališane od kućne prašine

Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje, u njegovoj sobi treba da bude drveni ili metalni nameštaj, koji može da se briše vlažnom krpom. Iz sobe izbacite tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke i druge predmete koji sakupljaju prašinu. Prašina u stanu mora svakodnevno da se briše vlažnom krpom. Posteljinu treba prati svakih sedam dana na najmanje 60 stepeni. Nikako se ne preporučuju perjani jastuci, jer grinje perje prosto obožavaju. Najbolji su jastuci sa sintetičkim punjenjem, koji se peru na 60 stepeni.

Ako dete ne želi da se odrekne plišanih igračaka, jednom nedeljno treba ih ostaviti da prenoće u zamrzivaču, jer grinje ne podnose niske temperature, a zatim ih oprati, osušiti i tek onda dati da se sa njima igra.

Izvor: novosti.rs