Zdravlje ne mora da zavisi od gena

Foto: Jamesy Pena/ Flickr.com

Imuni sistem, dugovečnost, brzina metabolizma i reagovanje na stres smatrani su nepromenljivim.

Međutim, novo istraživanje demonstrira da je moguće uticati i na te faktore i obezbediti sebi duži i kvalitetniji život.

Evo nekoliko načina:

Oterajte bolest

U nedavnoj studiji PNAS, istraživači su uputili nekoliko ispitanika u tehnike disanja i meditacije, dok jedan deo njih nije prošao tu obuku. Kasnije su svi dobili dozu bakterije koja izaziva simptome slične gripu.

Otkriveno je da su osobe koje su trenirale meditaciju i disanje imale slabije simptome gripa, jer su proizvodile više epinefrina, hormona koji potiskuje rad imunog sistema.

“Naš cilj je bio da istražimo da li je moguće voljno uticati na autonomni nervni sistem i reakcije imunog sistema ovim tehnikama”, objašnjava Matijs Koks, vođa studije. “Dokazali smo da je to zaista moguće.

Koks kaže da ne može garantovati da ćete sami uspeti da ponovite iste rezultate, ali da tehnike pravilnog disanja smanjuju stres, poboljšavaju raspoloženje i tako svakako utiču na to da se bolje osećate.

Štaviše, još jedno istraživanje objavljeno u Annals of Family Medicine pokazalo je da su se ljudi koji su vežbali meditaciju tokom osam meseci ređe razbolevali od onih koji su osam meseci radili kardio vežbe.

Produžite život

Foto: kris krüg / Flickr.com

Da li ćete voditi dug i zdrav život možda zavisi od vaših gena, ali naučnici smatraju da određeni testovi fizičke spremnosti mogu predvideti vašu dugovečnost, kaže Majkl Džojner, stručnjak za fiziologiju vežbanja klinike Mejo.

Počnite od jednostavne vežbe: lezite na zemlju, zatim se uspravite u sedeći položaj i pokušajte da ustanete bez pomoći ruku. Što budete bolji u izvođenju te vežbe, veća je verovatnoća da ćete dugo živeti, pokazala je brazilska studija sprovedena nad 2.000 ispitanika.

Po svemu sudeći, ključ je u dobroj fizičkoj kondiciji, a vežbanje za sticanje iste ne mora da bude komplikovano.

Studija objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu pokazala je da je velika snaga mišića povezana sa 20 do 35 odsto nižim rizikom od prerane smrti usled kardiovaskularnih bolesti.

Ublažite stres

Nedavna studija Prinston univerziteta pokazala je da miševi koji su trčali u točku mnogo bolje reaguju na stres, od onih koji su najveći deo života proveli u mirovanju.

Naučnici kažu da je to samo jedan od pokazatelja koliko je važno da vam vežbanje postane navika.

Oni upozoravaju da su efekti vežbanja na mozak postepeno grade i dugo traju, a ako još i uživate u rekreaciji, možete imati još više koristi.