Zdravstveno osiguranje - najveći problem u Srbiji

Knjiga predstavlja zajednički projekat Sindikata lekara i farmaceuta i Instituta za uporedno pravo.

Predsednik sindikata lekara i farmaceuta Dragan Cvetić rekao je da je kroz godine bavljenja ovim poslom, među brojnim problemima koji postoje, uočeno da zdravstveno osiguranje predstavlja, ako ne najveći, onda jedan od glavnih problema u zdravstvenom sistemu Srbije.

"Da bi nešto funkcionisalo, mora postojati volja da se to uradi, volja i želja, moraju postojati sredstva, plan, sistem i ljudi koji će sve to da sprovedu", naglasio je Cvetić i dodao da nijedan od ovih elemenata nije dovoljan sam po sebi, već da moraju da deluju udruženo.

Sistem zdravstvene zaštite kakav postoji u Srbiji, ne predstavlja ništa novo, jer ga imaju svi u Evropi, ali bitna razlika je što je kod nas još prisutan bazni model dok su svi ostali otišli nekoliko koraka dalje.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Katarina Jovičić istakla je da zdravstvena politika predstavlja jedan od ključnih ekonomskih i političkih zahteva svih država sveta, ali da organizovanje sistema zdravstvene zaštite nije jednostavan zadatak.

"Možemo izdvojiti tri najveća problema u ovom pogledu, a to su cinjenica da je stanovništvo sve starije a stariji ljudi imaju povećane potrebe za zdravstvenom zaštitom, zatim svakoga dana medicinska nauka osvaja nove tehnologije što povećava troškove, a i sami korisnici su sve osvešćeniji, pa su i njihova očekivanja u pogledu zdravstvene zaštite sve veća", rekla je Jovičić.

Univerzalni sistem zdravstvene zaštite ne postoji, pa samim tim i svaka država funkcioniše u drugačijim uslovima i rešava ove probleme na različite načine.

Uglavnom su to slična rešenja koja se mogu svrstati u desetak modela, a dva od njih su prisutna u Evropi i to Bizmarkov i Beveridzov, koji se zasnivaju na obaveznom zdravstvenom osiguranju, a ono što ih razlikuje jeste način prikupljanja sredstava.

Države određuju paket usluga koje će finansirati obavezno zdravstveno osiguranje i oni se razlikuju po zemljama, a mogu biti ograničeni po obimu ili po sadržaju zdravstvenih usluga.

Istraživanja koja sprovodi švedska kompanija za potrebe evropskog parlamenta, pokazuju da je Srbija u poslednje dve godine od kada učestvuje u ovom projektu, na poslednjem mestu po pitanju zdravstvene usluge.