Pripremite se za klimaks

Glavobolja, nesanica, naizgled bezrazložna nervoza, depresija, naleti toplih talasa poznatih kao valunzi... Sve ovo su simptomi kod većine žena koje stupaju u menopauzu. Iako je reč evolutivnom stanju, ono u priličnoj meri može fiziološki i mentalno da poremeti pripadnicu nežnijeg pola. Zato je veoma važno da menopauzu kao životnu prekretnicu žena na adekvatan način prihvati i prilagodi joj se.

- Menopauza predstavlja prelaz iz aktivnog reproduktivnog perioda u period bez reprodukcije, gde izostaje stvaranje jajnih ćelija i mogućnost začeća. Počinje sa poslednjom menstruacijom i gašenjem funkcije jajnika, odgovornih za lučenje polnih hormona estrogena i progesterona. Ovi hormoni nisu bitni samo za reprodukciju već za celokupno funkcionisanje i ravnotežu organizma žene – ističe profesor dr Aleksandar Ljubić, specijalista za ginekologiju i akušerstvo za Novosti.

Na koji način polni hormoni utiču na ženu?

- Njihova specifičnost je da prolaze kroz zid svih ćelija organizma i na taj način, sa drugim hormonima, uslovljavaju besprekorno funkcionisanje ćelija. U situaciji kada polnih hormona nema, kao što je to slučaj sa estrogenom i progeseteronom za vreme i posle menopauze, a drugih hormona ima previše, na nivou ćelija dolazi do promena. Remeti se celokupna ravnoteža i metabolizam, zbog čega nastaje prisustvo veće količine masti u krvnim sudovima. Tokom vremena dolazi do njihovog taloženja i stvaranja rizika za nastanak ozbiljnih bolesti.

Koje su to bolesti?

- Među najznačajnijim je osteoporoza ili smanjenje gustine kostiju, a takođe i nastanak kardiovaskularnih oboljenja i učestalija pojava infarkta miokarda i moždanog udara, odnosno šloga. Istovremeno, zbog smanjenja napetosti ćelija, dolazi do promena sluzokože vagine. Vagina postaje suva i stanjena što otežava seksualne odnose i čini ih bolnim. Zbog lošeg kvaliteta sluzokože javljaju se i urološke tegobe praćene infekcijama, a neretko dolazi i do slabljenja libida, odnosno seksualnog nagona.

Kada se menopauza javlja?

- S obzirom na to da na pojavu menopauze utiču i klimatski faktori, u našem podneblju javlja se između 50. i 51. godine, gledano na poslednju menstruaciju. Kod izvesnog procenta žena ove promene nastaju i ranije, nekada čak i pre 40. godine, dok kod drugih, funkcija jajnika ostaje očuvana i čitavu deceniju duže. Da će doći do menopauze ukazuju brojni simptomi karakteristični za doba perimenopauze, koja počinje dve do tri godine ranije. U tom periodu dešavaju se mnoge promene u organizmu žene. Hormoni ne rade uobičajeno, izostaje ovulacija, menstruacije su neredovne ili se javljaju učestala krvarenja, dolazi do promene raspoloženja... Kada će kod koje žene početi menopauza zavisi od genetike, načina života, stresova i brojnih drugih faktora iz okruženja.

Koliko je život žene posle menopauze sadržajan i kvalitetan?

- To zavisi od nje same, jer menopauza predstavlja evolutivnu etapu, ali ne i starost. S obzirom na to da je životni vek sve duži i život sa menopauzom je sve duži. Ako to shvati na pravi način i bez trauma, može apsolutno sa optimizmom da gleda na sopstveni život. To znači da treba da se ponaša uobičajeno i zadrži aktivnost na poslu i u privatnom životu. Na ovaj način neće postati depresivna, a seksualni život takođe može da bude sadržajan. Lubrikanti, razna ulja i drugi slični preparati u stanju su da nadomeste ono što fiziološki izostaje kod vlaženja vagine. Oslanjanje na hormonsku supstitucionu terapiju u svakom slučaju nije rešenje.

Zar to nije preporučen terapijski pristup?

- To je jedna od nekoliko zabluda da se žena ovom terapijom može vratiti u stanje kakvo je bilo pre menopauze. Trend davanja hormonske supstitucione terapije prisutan je više decenija, ali je pre desetak godina u stručnim krugovima konstatovano da ona povećava rizik od karcinoma dojke. Od nje se nije u potpunosti odustalo, ali da bi bila preporučena terapija, prethodno mora da se uradi mnoštvo važnih analiza koje potvrđuju da ne ugrožava zdravlje.

Da li postoji još neki vid terapije za koji se takođe pogrešno smatralo da pomaže ženama u menopauzi?

- Kada se saznalo da nedostatak hormona dovodi do povećanja masnih naslaga u krvnim sudovima, u terapiju su uvedeni statini, lekovi za koje se mislilo da će smanjiti masne naslage, a samim tim i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ispostavilo se da većina tih žena ima i depresiju zbog koje uzimaju i antidepresive. Nakon izvesnog vremena lekari su ustanovili da uzimanje ova dva leka zajedno dovodi do učestalijeg dijabetesa, što je samo dodatno komplikovalo stanje žena u menopauzi. Slična stvar se dešava i prilikom uzimanja fitoestrogena u obliku soje. Ovde se tek ne znaju sve neželjene posledice pošto je to oblast alternativne medicine, nedovoljno proverene.