Sada je vreme da se bavimo neuhranjenošću

Foto: Feed My Starving Children (FMSC)/Flickr.com

Neuhranjenost je pošast koja hara među najugroženijim delovima društva. Ova pošast najviše danka ostavlja u najranijim fazama života.

Nedostatak mikro hranjivih vrednosti u hrani koja ne sadrži dovoljno vitamina i minerala, takođe poznata pod nazivom ,skrivena glad", utiče na dve milijarde ljudi.

Međutim, u porastu je i drugi zabrinjavajući oblik neuhranjenosti: gojaznost. Više od 500 miliona odraslih su gojazni zbog toga što njihova hrana sadrži suviše masti, šećera i soli. Ovakva ishrana izlaže ljude većem riziku od nezaraznih bolesti, kao što su bolest srca, moždani udar, dijabetes i rak, koji predstavljaju glavne uzroke smrtnosti u svetu. Loša ishrana i fizička neaktivnost su ,zaslužne" za 10 odsto globalnog tereta oboljenja.

Mnoge zemlje u razvoju se suočavaju sa brojnim teretima neuhranjenosti. Ljudi koji žive u istim zajednicama, ponekad čak i istim domaćinstvima, pate od neuhranjenosti, skrivene gladi i gojaznosti.

Ovi podaci su šokantni i zahtevaju poziv na globalne aktivnosti.

Pored ogromne ljudske patnje, nezdrav način ishrane takođe štetno utiče na mogućnosti zemalja da se razviju i napreduju. Troškovi svih oblika neuhranjenosti se procenjuju na između 4 odsto i 5 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Lideri vlada, naučnici, nutricionisti, poljoprivrednici, predstavnici građanskog društva i privatnih preduzeća iz celog sveta će se okupiti u Rimu između 19. i 21. novembra tokom Druge međunarodne konferencije o ishrani. Pred učesnicima konferencije se pruža prilika koju ne mogu da ne priušte: ljudi imaju pravo da zdrav način ishrane postane globalna stvarnost.

Tekući sistem prehrane je neodrživ i nezdrav

Stvaranje zdravih i održivih sistema prehrane predstavlja ključan korak za prevazilaženje neuhranjenosti u svim njenim oblicima od gladovanja do gojaznosti.

Proizvodnja hrana je utrostručena od 1945. godine, dok je prosečna dostupnost hrane po osobi porasla za samo 40 odsto. Naš sistem prehrane je uspeo da poveća proizvodnju. Međutim, životna sredina je platila ogromnu cenu, a nijedan od napora nije bio dovoljan kako bi se zaustavilo gladovanje. U međuvremenu, sistemi prehrane su nastavili da se razvijaju: pristupilo se preradi i trgovanju većeg postotka hrane što je dovelo do veće dostupnosti visokoenergetske hrane sa ogromnim primesama masti, šećera i soli.

Naš tekući sistem prehrane jednostavno nije ni održiv ni zdrav. Ovde je bespredmetno govoriti o 2050. godini kada ćemo morati da hranimo više od devet milijardi ljudi. Moramo da proizvedemo više hrane, ali i kvalitetne hrane. To moramo da učinimo na načine koji štite mogućnosti budućih generacija da se prehrane. Jednostavno rečeno, ukoliko želimo da vodimo zdrave, produktivne i održive živote potrebni su nam zdravi i održivi sistemi prehrane sa istinski uravnoteženom hranom dovoljne količine i dovoljnog kvaliteta koja je dostupna svima.

Delujmo danas

U okviru priprema za održavanje Druge međunarodne konferencije o ishrani, zemlje su dogovorile političku deklaraciju i okvir aktivnosti po pitanjima prehrane koji sadrže konkretne preporuke za razvoj koherentne javne politike u poljoprivredi, trgovini, socijalnoj zaštiti, obrazovanju i zdravstvu koji promovišu zdrav način prehrane i bolju uhranjenost u svim fazama života.

Okvir aktivnosti po pitanjima ishrane vladama pruža plan za razvoj i sprovođenje državne politike i ulaganja u lanac ishrane kako bi se svima obezbedila zdrava, raznovrsna i uravnotežena ishrana. To može uključivati jačanje lokalne proizvodnje i obrade hrane, posebno od strane porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvođača, kao i njenim povezivanjem sa hranom koja se poslužuje u školama, smanjenje masti, šećera i soli tokom prerade hrane, ponuda zdrave hrane u školama i drugim javnim institucijama, zaštita dece od marketinga i nezdrave hrane i pića, kao i omogućavanjem građanima da donose informisane odluke o tome šta da jedu.

Iako vlade, zdravstvo, poljoprivreda i ministarstva za obrazovanje trebaju da preuzmu vodeću ulogu u ovim zadacima, ovi zadaci obuhvataju sve one koji su uključeni u proizvodnju, distribuciju i prodaju hrane.

Okvir za aktivnosti Druge međunarodne konferencije o ishrani takođe sugeriše veća ulaganja kako bi se garantovao univerzalni pristup efikasnim intervencijama ishrane, kao što su zaštita, promocija i podrška dojenja, kao i povećanje ishrane majki.

Zemlje mogu da počnu sa sprovođenjem ovih aktivnosti već sada. Prvi korak je u uspostavljanju državnih ciljeva ishrane kako bi se izvršilo sprovođenje već dogovorenih globalnih ciljeva, kao što je utvrđeno u okviru za aktivnosti. Druga međunarodna konferencija o ishrani predstavlja i vreme i mesto za preuzimanje ovih obaveza.

Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija su spremne da pomognu u ovim nastojanjima. Pretvaranjem posvećenosti u aktivnosti i efikasnijim međusobnim i delovanjem sa

drugim zainteresovanim stranama, svet dobija realne šanse za okončanje višestrukog tereta svih oblika neuhranjenosti tokom jedne generacije.