Moguće vraćanje savetovališta za dijabetes u DZ

Foto: Oskar Annermarken/Flickr.com

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Berislav Vekić istakao je da je u Srbiji dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima, "što nameće i veliki ekonomski teret obolelom, njegovoj porodici i čitavom društvu".

"Približno 40 odsto obolelih u Srbiji nema postavljenu dijagnozu dijabetesa, odnosno ne zna za svoju bolest. Pored toga, prema podacima Registra za dijabetes u Srbiji, gotovo trećina novodijagnostikovanih pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija, što zajedno naglašava značaj preventivnih intervencija", naveo je prof. Vekić.

Kao gorući problem u nemogućnosti ranog otkrivanja šećerne bolesti, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes prof. dr Nebojša Lalić istakao je nepostojanje savetovališta za dijabetes u domovima zdravlja.

"Vraćanje savetovališta u institucije primarne zdravstvene zaštite, jedna je od najvažnijih karika. Tako bi se stvorila mogućnost da se još u najranijoj fazi otkrije bolest i na taj način spreče posledice nejavljanja lekaru na vreme", naveo je prof. Lalić i dodao da je u pripremi dokument koji će poboljšati zaštitu zdravlja obolelih od dijabetesa.

Prvi sekretar Ambasade Kraljevine Danske Morten Skovgard Hansen, preneo je iskustva vezana za prevenciju šećerne bolesti u toj zemlji koja je, tokom predsedavanja Evropskoj uniji 2012, promovisala borbu protiv dijabetesa u svim državama članicama, kroz nacionalne planove o dijabetesu i kroz saradnju.

"Kod nas se dosta pažnje poklanja tom primarnom nivou zdravstvene zaštite. Jer, samim tim što se kod pacijenta pre otkrije bolest, to je i kasnije lečenje jeftinije, čime se vodi računa o ekonomičnosti zdravstvenog sistema", istakao je Hansen.

Glavni konsultant programa prof. dr Sven Erik Bukholt objasnio je da su mere prevencije i lečenja u Danskoj organizovane na nacionalnom, regionalnom i opštinskom nivou, a da je u centru sistema "dobro informisan i aktivan pacijent".

"Upravo postavljamo programe za bolju edukaciju pacijenata, od kojih se očekuje puna saradnja u lečenju", rekao je dr Bukholt.

Na skupu je upozoreno da dijagnozu "šećerne bolesti" u Srbiji ima 670.000 ljudi, a u svetu 366 miliona ljudi, uz prognozu da će se taj broj povećati za 55 odsto u narednih 20 godina.

Prvo savetovanje o ovoj bolesti, održano danas pod nazivom "Razvoj zdravstvene zaštite od šećerne bolesti u Republici Srbiji: implementacija iskustva iz Kraljevine Danske", deo je zajedničkog programa na kome sarađivati stručnjaci dve zemlje.