"Šlog je katastrofa koja se može sprečiti i lečiti"

Foto: Cristiano Oliveira / Flickr.com

"Reagujte čim se pojavi prvi simptom", poručili su stručnjaci, navodeći da alarm treba da se upali u slučaju da ne možete da se nasmešite, da izgovorite jednostavnu rečenicu, isplazite ravno jezik ili podignete ruke.

U Srbiji, prema aktuelnim statističkim podacima, od moždanog udara godišnje oboli oko 25.000 ljudi, a bolest može da se spreči u čak četiri od pet slučajeva, izjavila je prof. dr Ljiljana Beslać Bumbaširević sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije (KCS).

Ona je dodala da su najnovija istraživanja pokazala da je učestalost moždanih udara u razvijenim zemljama u opadanju za 42 odsto, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama poput naše u porastu za 100 odsto. Prema analizama Svetske zdravstvene organizacije, učestalost moždanih udara je direktno povezana sa visinom dohotka po glavi stanovnika, što znači da su bogate zemlje uspele da smanje broj obolelih zahvaljujući dobrom skriningu i izuzetno agresivnom programu prevencije.

"Moždani udar više nije samo bolest starih", istakla je Beslać Bumbaširevićeva i upozorila da je neprepoznavanje ili zanemarivanje simptoma bolesti glavni razlog što čak 75 odsto pacijenata trajno ostaju invalidi, od čega njih 55 odsto ne može da živi bez tuđe pomoći. "Sva medicinska saznanja iz proteklih dvadesetak godina ukazuju na to da moždani udar može i treba da se leči, a preduslov je brzo prepoznavanje simptoma i odgovarajuća reakcija, kako obolelog, tako i zdravstvenog sistema", rekao je direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" dr Milan Savić.

On je objasnio da, kad se simptomi bolesti razviju, "ne treba čekati da samo prođe", već je najvažnije javiti se službi Hitne medicinske pomoći (HMP), koja će pacijenta dopremiti u najbližu nadležnu zdravstvenu ustanovu. Kao najčešće simptome koji ukazuju na moždani udar, Savić je naveo iznenadnu oduzetost desne ili leve polovine tela, nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora, trnjenje polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje vida, duple slike, zbunjenost, čak i tešku i do tada nepoznatu glavobolju.

"Jedna od najznačajnijih mera za sprečavanje moždanog udara je regulacija krvnog pritiska", istakla je prof. dr Nadežda Čovičković Šternić sa Klinike za neurologiju KCS i podsetila da je njihovo istraživanje iz 2005. dalo "poražavajući rezultat da samo 64 odsto pacijenata koji znaju za svoju hipertenziju uzima lekove". Govoreći o faktorima rizika, ona je navela da je visok krvni pritisak odgovoran za pojavu više od polovine šlogova, dok šećerna bolest povećava rizik oko dva puta.

"Moždani udar je katastrofa koja se može sprečiti i lečiti", istakla je prof. dr Dejana Jovanović sa Klinike za neurologiju KCS i objasnila da je revoluciju u lečenju napravila trombolitička terapija jer ona, ako se primeni u prva četiri sata od razvoja bolesti, uspešno leči 60 odsto bolesnika u našoj sredini. Ona je dodala da je vrlo važan trenutak u kome ova terapija počinje u okviru ta prva četiri sata i podsetila da "zlatni sat" ne postoji samo u lečenju infarkta srca, već i u lečenju infarkta mozga.