Kako da se izborimo sa stresom

Čoveka koji je “pod velikim stresom” sve nervira, na trenutke nikoga ne može da trpi, želi da pobegne od svega, lako plane, često se ne seća ničeg lepog iz bliske prošlosti. Posle odmora ustaje umoran, stalno priča o poslu, obavezama, ništa ga ne raduje.

Da li zbog promenjenog načina života, bržeg tempa i sve većeg broja obaveza koje ne ostavljaju mnogo vremena za predah, raznih neprijatnih dešavanja, stres je postao naš svakodnevni pratilac. Nije slučajno Svetska zdravstvena organizacija stres proglasila epidemijom svetskih razmera, a glavni zadatak brojnih stručnjaka je da pronađu pravi način kako da se zaštitimo od njega.

Za početak, treba izbeći, ukoliko je moguće, nepotrebne neprijatne informacije i nerešive situacije. Čovek mora da ima izbor u životu, a ako ga nema, onda ulazi u ozbiljan problem. U rešavanju stresnih situacija može da pomogne druženje. U društvu čak i najveći problem koji inicira stresno stanje može da postane mnogo manje važan. Treba razgovarati o onome što nas pritiska, razmeniti iskustva s drugima i možda će se upravo tada, kada sagledate problem iz nekog drugog ugla, nametnuti pravo rešenje.

Psihijatar i psihoterapeut dr Aleksandra Bubera preporučuje kako da se suočite sa stresnim situacijama i neprijatnostima koje one nose.

Posao

Pokušajte da smanjite to koliko radite. Čovek treba da ima radne obaveze, ali ne treba da radi više nego što je potrebno da bi se dokazao. Pokažete da ste izuzetan radnik kvalitetom, a ne tako što ćete raditi preko svojih mogućnosti.

Očekivanja

Treba rasporediti, izbalansirati snage s ličnim zahtevima i onim što okolina od vas očekuje. Onog trenutka kada ovi zahtevi budu u neskladu stres će se neminovno javiti. Taj balans, koji organizam po svaku cenu pokušava da postigne u svakoj sekundi, jeste najvažniji. Odredite koliko možete da radite, i toga se pridržavajte.

Spavanje

Kada stres pobedi, treba prepoznati znake, “spustiti loptu” i dozvoliti sebi odmor. A najbolji odmor je spavanje. Ukoliko ste napeti, uradite vežbe disanja za opuštanje, meditirajte ili se bavite nečim drugim što vas opušta. Važno je da se naspavate, umorni ionako ništa nećete rešiti.

Promenite stav

Promenite stav prema stresorima i neprijatnim situacijama. Ne treba na njih gledati kao na nešto strašno što će vas uništiti, upropastiti vam život ili uticati na to da se razbolite. Možda na to možete da gledate kao na okolnost koja će proći.

Planiranje

Treba bolje isplanirati vreme. Ko u tome uspe, umnogome se zaštitio od stresa. To jednostavno znači da planirate manje obaveza. Uz izbalansiranu zdravu ishranu i umerenu fizičku aktivnost, bićete na pravom putu izlaska iz začaranog kruga stresa.

Prošlost i budućnost

Ljudi ne bi trebalo previše kritički da gledaju u prošlost i razmišljaju o budućnosti, jer to može da prizove stres. Recimo, oni koji stalno razmišljaju o prošlosti i o tome šta sve nisu uspeli da postignu sigurno će se osećati loše. A s druge strane, nije dobro ni stalno mozgati šta nas sve čeka u budućnosti.

Drugačije rečeno, pesimizam i optimizam nisu dobre strategije, već treba biti realan. Sadašnjost je ono što možemo da kontrolišemo, na šta možemo da utičemo - uz adekvatno planiranje budućnosti i korišćenje grešaka iz prošlosti da bismo iz njih nešto naučili, a ne da bismo sebe zbog toga večno mučili.

Uravnotežite disanje

Izdah mora da traje barem dva puta duže od udaha, a posle svakog udaha i izdaha napravite pauzu od dve sekunde. Dovoljno je oko pet ciklusa udisaj /izdisaj u minuti, da biste uneli dovoljnu količinu kiseonika, i povećali proizvodnju ugljen-dioksida, odnosno da bi odnos između kiseonika i ugljen-dioksida u krvi bio na normali.

Kažite - Neću

Naučite da kažete “ne”. Kada nešto nećete, ne možete ili ne želite da uradite, kažite "ne" i stanite iza te reči.

Napunite baterije

Dobar način da se organizam dovede u stanje ravnoteže jeste to da se, u redovnim intervalima, prepuštate uživanjima koja će vas učiniti vedrijim. To znači da svakog dana, nedelje, meseca i godine treba da izdvojimo određeno vreme za sebe i za uživanje u aktivnostima, mestima i s ljudima koje volimo. Recimo, raditi nešto za svoju dušu - slušati dobru muziku, gledati film, čitati knjigu, slikati, ili jednostavno biti sam i razmišljati o nekim lepim stvarima.

Foto: Image courtesy of David Castillo Dominici at FreeDigitalPhotos.net