Hajde da pričamo o... samoubistvu

Foto: yog_sothot's/www.freeimages.com

Većina osoba koje izvrše samoubistvo starija je od 50 godina, a samoubistva je dva puta više među muškarcima nego među ženama, piše u izveštaju SZO, prvom te vrste.

Prema podacima iz 2012. godine, stopa samoubistava od 12,7 na 100.000 stanovnika zabeležena je u visoko razvijenim zemljama, dok je u državama sa srednjim i niskim prihodima stopa samoubistava 11,2, prenela je agencija AFP.

Najveća stopa samoubistava (44,2) registrovana je u Gvajani, Severnoj Koreji (38,5) i Južnoj Koreji (28,9) dok od evropskih država prednjači Litvanija sa stopom 28,2.

U Evropi je takođe povišena stopa samoubistava, a šest evropskih zemalja je među 20 prvih u svetu. U Evropi na čelu liste je Litvanija, a slede je Rusija, Mađarska, Ukrajina, Poljska, Letonija, Finska i Belgija.

U katoličkim zemljama Evrope poput Italije i Španije ta stopa je najniža. Najniža stopa samoubistava u svetu je u Saudijskoj Arabiji (0,4).

SZO navodi i da se samoubistvo i pokušaj samoubistva i dalje smatra krivičnim delom u 25 zemalja, posebno u Africi i Latinskoj Americi.

Izveštaj SZO ne obuhvata pitanje asistiranja pri samoubistvu, što dozvoljava Švajcarska, gde je bilo 350 takvih samoubistava, dok je stopa samoubistava u toj zemlji 12,2 na 100.000 stanovnika.

U bogatim državama najčešći povod za samoubistvo je depresija, dok je u siromašnim zemljama zarazna bolest čest motiv za samoubistva.

Najčešći načini za izvršenje samoubistva su trovanje pesticidima, vešanje i pucanje iz vatrenog oružja, a u visoko urbanizovanim područjima Azije skakanje sa solitera.

Samoubistva, jedan od vodećih uzroka smrti od povreda u Hrvatskoj, mogu se sprečiti dobrim sistemom prevencije, čija je izgradnja smisao i današnjeg Dana prevencije suicida, smatraju stručnjaci.

Foto: mark sebastian/Flickr.com

Broj izvršenih samoubistava oscilira i aktuelni podaci Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo govore o stopi od 15 suicida na 100.000 stanovnika, što ukazuje i na smanjenje procenta samoubistava u odnosu na prethodne peride.

Psiholog Aleksandra Mindoljević Drakulić, autorka knjige "Suicid: fenomenologija i psihodinamika", objašnjava da postoje tri nivoa prevencije od kojih se primarna tiče jačanje znanja i svesti o mentalnom zdravlju celokupnog stanovništva i najšire javnosti.

Posebno bi trebalo da budu edukovani tzv. vratari - ljudi koji nadgledaju razna područja života, kao što su policajci, ljudi koji rade u zatvorima, domovima penzionera, školama, ordinacijama opšte medicine...

"Do njih počinioci suicida često dolaze i šalju znake, ali ih oni ne prepoznaju uvek", kaže Mindoljević Drakulićeva.

Sekundarna prevencija tiče se praktične obuke svih ljudi i službi koje svojim poslom dolaze u kontakt sa suicidalnim osobama.

Efikasnost sistema na direktan način zavisi od broja angažovanih stručnjaka neke zemlje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Švajcarska ima 42 psihijatra na 10.000 stanovnika, Norveška 30, Francuska 22, Hrvatska 11, Slovenija osam, Poljska i BiH po pet.

Treći nivo prevencije nastupa nakon počinjenog suicida i odnosi se na tzv. psihološku obdukciju, odnosno to je postupak utvrđivanja okolnosti stradanja koji je vrlo traumatičan za članove porodice i prijatelje.

"Potrebno je da se taj postupak sprovede uz veliki stepen razumijevanja i empatije", kaže Mindoljević Drakulićeva.

Psihoterapeuti podsećaju da su najvažniji motivi suicida traženje pomoći i beg iz nepodnošljive situacije i da je potrebno učiniti sve da se pomogne ljudima koji su u krizi.

Oko 800.000 samoubistava dogodi se godišnje u svetu, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja navodi da su "neprihvatljive" razmere te pojave.