Uzalud kampanje, sve je više pušača

Svakodnevno ili povremeno u Srbiji puši 34,7 odsto odraslih stanovnika, što je više nego 2006. godine kada je taj procenat iznosio 33 odsto. Sa cigaretom se svakodnevno „druži” i 17,4 odsto mladih između 15 i 19 godina. Broj žena pušača u Srbiji je porastao na skoro 26 odsto.

Ovo su najnoviji podaci dobijeni u istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, čiji su, tek preliminarni, rezultati predstavljeni pre dva dana. Podatak da je među nama tako veliki broj pušača, izazvao je iznenađenje u javnosti, jer su mnogi verovali da to nije moguće posle sprovedenih kampanja protiv pušenja, zakona o zabrani pušenja na javnim mestima, kazni i jurenja sa inspektorima po preduzećima. Ima i onih koji su ubeđeni da mladi manje puše nego što je to bio slučaj minulih decenija. Otkud, posle svega, povećanje broja pušača?

– Jedno od vrlo realnih objašnjenja je da su se u svim situacijama krize ljudi vraćali cigareti, pa se to dogodilo i sada. Zato povećanjem procenta pušača nisam iznenađen, čak sam ga i očekivao, jer već dugo nema podrške kampanji protiv pušenja. Osim toga smanjila se kontrola, ljudi su se opustili, a inspektorima je trebalo da pišu mnogo veći broj mandatnih kazni za pušenje u radnim prostorijama – objašnjava za „Politiku” primarijus dr Petar Borović, predsednik Saveza Srbije za borbu protiv pušenja.

Beta/AP

Glavni istraživač, doktor medicinskih nauka, Jasmina Grozdanov iz Instituta za javno zdravlje Srbije objasnila je, međutim, da istraživači nisu očekivali visok pad rasprostranjenosti pušenja u periodu između dva istraživanja o zdravlju nacije, kao i da povećanje sa 33 na 34,7 odsto odraslog stanovništva ipak nije statistički značajno povećanje. Ipak, očekivalo se da se u Srbiji trend suzbijanja pušenja kreće nadole.

Iako dr Borović smatra da će se i ovo povećanje odraziti na zdravlje, smatra da kampanja protiv pušenja nije doživela fijasko, nego da je došlo samo do do kratkotrajnog zastoja i da je sada trenutak da se kampanja finansijski podrži. Dr Srmena Krstev, predsednica Komisije za prevenciju upotrebe duvana Ministarstva zdravlja, inače jedan od od inicijatora donošenja zakona i kampanje „Borba protiv duvanskog dima u Srbiji”, takođe nije iznenađena što nema napretka u smanjenju učestalosti pušenja.

– Borba protiv pušenja apsolutno nije prioritet ni društva, ni ministarstva zdravlja, koje samo ne može ništa da uradi. Da bi se problem pušenja rešio u budućnosti mnogo sektora mora da se uključi: ministarstvo finansija da poveća cene cigareta, ministarstvo prosvete da sprovodi edukaciju o štetnosti duvanskog dima, inspekcijske službe da se ojačaju – kaže dr Srmena Krstev.

Beta/AP

Ona podseća da su rezultati istraživanja pre sedam godina bili bolji jer je 2005. godine uveden „duvanski dinar”, iz kojeg se jedan mali procenat novca izdvajao za promotivne kampanje, snimanje televizijskih spotova i štampanje publikacija, u kojima je moglo da se pročita o štetnosti pušenja po zdravlje, a to je ukinuto 2012. godine.

– Ne mogu veći broj pušača da opravdam teškom ekonomskom situacijom, već time što se ljudima sada ne ukazuje dovoljno zašto je pušenje štetno. Imamo visoku stopu zastupljenosti pušenja kod žena upravo zato što duvanska industrija shvata da gubi mušterije u svetu i svoje nove kampanje usmeravaju ka ženama izbacujući na tržište ružičaste, zlatne, tanke cigarete… Pakovanje prodaje cigarete – kaže naša sagovornica.

Dr Srmena Krstev podseća da pošto je Australija uvela takozvana bezlična pakovanja cigareta, na kojima nema ni brenda, a sve kutije su sivomaslinaste boje, sa strašnim slikama posledica pušenja po zdravlje, opao je broj pušača.

– Pušači u Australiji su u ispitivanjima čak izjavljivali „da cigarete imaju lošiji ukus nego što su nekad imale”. U Srbiji pušenje nije shvaćeno kao problem, a borba protiv pušenja kao prioritet. Dovoljno je pogledati istaknuta, središna mesta na kojima se danas prodaju cigarete u velikim supermarketima. To našim zakonom nije obuhvaćeno, a novi zakon nije donet – kaže dr Srmena Krstev.

Ona podseća i da je zakonom uvedena zabrana pušenja na svim javnim mestima, uključujući i ugostiteljski sektor, ali to, nažalost, nije moglo da se sprovede, jer „veliki lobi duvanske industrije je to sprečio i to bi sada moralo da se promeni”.