Zašto je rak dojke podmukla bolest?

U Srbiji se svake godine sa dijagnozom raka dojke evidentira više od 4.000 novih slučajeva bolesti, a godišnje od ove opake bolesti umre oko 1.300 žena. To je najčešći maligni tumor i kod nas i u svetu: u Srbiji svaka osma žena oboli od nekog oblika ovog raka, piše Politika.

Zašto je rak dojke i dalje kod nas za mnoge žene fatalna dijagnoza i kojim pregledima mogu da se ublaže posledice bolesti, za „Politiku” govori specijalista radiolog dr Sava Stajić, šef mamografske dijagnostike i koordintor za skrining iz Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”.

– Vrlo je važno da svaka žena prihvati realnost da se rak dojke ne može sprečiti, ali da se može što ranije otkriti i time je izlečenje potpuno i daleko brže. Život može da teče kvalitetno kao i pre bolesti. Stalno se traga za uzrocima nastanka raka dojke, od naslednog faktora, načina ishrane, izloženosti štitnim uticajima iz životne sredine, stresa, hormona i kontraceptivnih pilula, nerađanja i nedojenja do mnogih drugih faktora. Zato je naš cilj usmeren na što ranije otkrivanje ove opake bolesti – kaže dr Stajić.

Ovaj lekar naglašava kako je veoma važno da žena prevlada sopstveni strah o samopregledu dojki, da se obuči da to radi pravilno i redovno, ali i da se javi lekaru i uradi ultrazvučni i mamografski pregled dojki.

Mnoge žene, međutim, pitaju se zašto se rak dojke u ranoj fazi teško otkriva i zašto moraju da dolaze na učestale preglede dojki, a nije mali broj onih koje misle da je mamografski pregled štetan po zdravlje.

– Razlog teškog otkrivanja nekih vrsta raka dojke u ranoj fazi ležu u specifičnosti građe dojki, strukture, promena dojke tokom života, ali zavisi i od tehničkih karakteristika dijagnostičkih aparata. Rak dojke je podmukla bolest, nekad se jasno ukaže na ultrazvučnom ili mamografskom pregledu. To su one situacije kojih se žene najviše plaše, da će iz punog zdravlja odjednom saznati za postojanje bolesti. Često se bolest dugo i skriveno razvija, nekad i po nekoliko godina kao da miruje, a onda se naglo razbukta – objašnjava dr Stajić.

Cilj učestalih pregleda jeste da se proprate sumnjive promene ili zone u dojci, koje pobuđuju pažnju da se nešto u njima zbiva, ali nemaju prave karakteristike zloćudne bolesti.

– Ni magnetna rezonanca često neće pomoći u ovakvim slučajevima. Zato je savet da se stanje prati, a da žena vodi normalni život, jer bolest nije potvrđena. Mamografski pregled dojki izvodi se uz pomoć rendgen zraka, što spada u jonizujuće zračenje, ali je samo ozračivanje tokom pregleda minimalno. Ono je jednako onom koje pacijentkinja primi tokom dužeg leta avionom, a korist je nemerljiva, jer se neke promene u dojkama isključivo mamografski mogu otkriti, a radi se o brzom, jednostavnom i jeftinom pregledu – kaže naš sagovornik.

U KBC „Dr Dragiša Mišović” iskusni radiolozi uveli su i nove dijagnostičke metode: elastografiju i majkropjur. Elastografija je neinvazivan, bezbolan, jednostavan i neškodljiv pregled koji se može mnogo puta ponoviti i kojim merimo otpor tkiva, odnosno promena u dojkama, u cilju otkrivanja sumnjivih promena i određivanja prirode tumora.

Kako naš sagovornik objašnjava, majkropjur se koristi da lekari otkriju mikrokalcifikacije u dojkama, ali i da se definišu sve promena u dojkama. Pregled elastografijom sličan je klasičnom ultrazvučnom pregledu, a izvodi se tako što se ultrazvučnom sondom pet do deset puta, u jednakim vremenskim intervalima, jednakom jačinom pritiska organ, odnosno struktura koja se ispituje.

– Ova metoda je korisna jer pomaže u razdvajanju cističnih od čvrstih promena, promena sumnjivo visokog otpora i zona različitih otpora. Ovo nas direktno opredeljuje da ove pacijentkinje šaljemo hirurgu na kliničku obradu i često opredeljuje dalji tok praćenja i lečenja dojki – objašnjava naš sagovornik.

Dr Stajić na kraju poziva sve žene da bez straha pristupaju pregledu i da kada dolaze kod lekara budu pozitivne i veruju da će sve biti dobro. Čak i u slučaju da se uoče promene, on kaže da to ne sme da se smatra tragedijom, nego bolešću koja je uhvaćena na vreme, što će lekaru omogućiti da nađe najbolje rešenje i za lečenje i za dalji život.

Foto: marin/Freedigitalphotos.net