Kronova bolest napada mlade

Za Kronovu bolest prvi put sam čula na kraju srednje škole, kada sam imala 18 godina: tada su mi lekari rekli da bolujem od nje. Čitavo detinjstvo maštala sam da postanem policajac i čim su mi saopštili dijagnozu pozvala sam policiju i pitala da li sa Kronovom bolešću mogu da radim posao koji sam želela. Odgovor je bio kratak – ’ne možeš’. U početku mi je bilo teško da se naviknem na činjenicu da sam bolesna i da moram da vodim računa o svemu kako se moje zdravstveno stanje ne bi pogrošalo. Ali čovek se vremenom navikne na bolest i nauči da živi sa njom – kaže za „Politiku” Finkinja Sana Lenfors (34).

Nekoliko godina lekarima je bilo potrebno da utvrde da Sana ima Kronovu bolest. Konstantni i izrazito jaki bolovi u stomaku, dijareja koja je izazivala nagli gubitak kilograma, krv u stolici bili su neki od dugotrajnih simptoma koji su ukazivali na više oboljenja. Kada joj je konačno objašnjeno od čega boluje, Sana je rešila da se bori za normalan život. Danas živi u Izraelu, gde radi za stručne medicinske časopise. Po struci je fizioterapeut, bavi se pisanjem i vodi računa o ishrani i fizičkoj kondiciji.

– Već neko vreme se intenzivno pripremam za polumaraton koji se za nekoliko dana održava u Izraelu. Nadam se da ću uspeti da pretrčim 21 kilometar – priča naša sagovornica, ističući da je za osobe koje imaju Kronovu bolest fizička aktivnost veoma važna.

Sana Lenfors je jedna od više od tri miliona Evropljana koji imaju hroničnu zapaljensku bolest creva. Prava epidemija Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa vlada među stanovništvom Starog kontinenta, ali zaraza je intenzivna i u drugim delovima sveta, rečeno je u Kopenhagenu na nedavno održanoj godišnjoj međunarodnoj konferenciji Evropske organizacije za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Procenjuje se da u svetu tri od 1.000 ljudi pati od ovih oboljenja. Stres, genetika, ubrzan način života i nepravilna ishrana neki su od preduslova za dobijanje hronične zapaljenske bolesti creva koje se sve češće registruju i kod dece, ali pravi uzročnik ovih oboljenja još nije poznat. Za njihov nastanak vezuje se i preterana upotreba antibiotika, postoje indicije da jedan od uzročnika može da bude bakterija helikobakter pilori, ali nijedna od ovih sumnji nije naučno potkrepljena.

Jedan od najvećih problema pacijenata iz celog sveta jeste sporo otkrivanje bolesti, to jest teško utvrđivanje dijagnoze.

– Dugo traje lutanje lekara u otkrivanju Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Ja sam imao 14 godina kada sam se razboleo, a tek godinu dana kasnije saopštena mi je dijagnoza. Važno je da se s lečenjem otpočne što pre, ali i da se ljudi upoznaju sa razvojem bolesti i pravilnom ishranom – objašnjava za naš list Džerald Neš (38), član irskog parlamenta koji je na konferenciji u Kopenhagenu učestvovao kao predstavnik pacijenata.

Od 1990. godine, kada su mu lekari saopštili da pati od Kronove bolesti, mnoge stvari u lečenju pacijenata su se popravile, ali i danas se bolesnici suočavaju sa raznim problemima, od nerazumevanja okoline do nemogućnosti da dođu na vreme do lekara ili dobiju adekvatnu terapiju, objašnjava naš sagovornik.

– Potrebno je naučiti da se živi sa ovom bolešću i da se prihvate ograničenja koja ona stvara. Tu može puno da pomogne okolina, ali važno je ulagati više sredstava u pronalaženje adekvatnih terapija, koje su veoma skupe – kaže Neš.

Čak 70 odsto ljudi koji imaju Kronovu bolest i ulcerozni kolitis mora da bude operisano zbog uznapredovalog oboljenja, a često se dešava da isti pacijent ima i tri-četiri hirurška zahvata. U svetskim istraživačkim centrima rade se genetička ispitivanja, a među najnovijim i najefikasnijim lekovima za lečenje zapaljenskih bolesti creva spadaju biološki lekovi – koji su i najskuplji: kod nas, prema nezvaničnoj proceni, terapija ovim medikamentima košta 2.000 evra mesečno.

Karakteristika zapaljenskih bolesti creva je dominantan i dugotrajan bol zbog kojeg bolesnik nije u stanju da obavlja dnevne aktivnosti, niti da ide u školu ili na posao, objašnjava za naš list Marko Perović (37) iz srpskog Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

– To neminovno rađa i izolaciju obolelog jer okolina teško razume probleme sa kojima se pacijenti suočavaju. Zapaljenske bolesti creva bitno utiču na kvalitet života i da bi se obolelima pomoglo potrebno je da celo društvo bude bolje informisano o Kronovoj bolesti i ulceroznom kolitisu – priča Perović, koji i sam 20 godina boluje od Kronove bolesti.

U Srbiji broj obolelih od zapaljenskih bolesti kreće se oko 5.000, ali to su samo procene jer kod nas ne postoji registar obolelih.

– Srbija prati evropski trend po broju obolelih: na nedeljnom nivou prilikom ambulantnih pregleda otkrijemo po jedan slučaj zapaljenskih bolesti creva, a one su sve češće kod tinejdžera i mališana. Trenutno radimo na stvaranju nacionalnog registra obolelih koji će nam omogućiti da dođemo do preciznog broja ljudi koji pate od ovih bolesti – ističe za „Politiku” dr Zoran Milenković, gastroenterolog sa Vojnomedicinske akademije.

Lekovi koji se koriste u svetu dostupni su i našim pacijentima, kaže dr Milenković, a biološki preparati se daju prema utvrđenim pravilima i to onim pacijentima za koje se utvrdi da im oni mogu pomoći.

Foto: Ohmega1982/Freedigitalphotos.net