Crni luk: "Začin" koji čuva zdravlje

Bez crnog luka (Allium cepa) boravak u kuhinji je gotovo nezamisliv. Ova lukovičasta biljka pokrivena crvenim, belim ili violet obojenom ljuskom potiče sa prostora srednje Azije. Podaci ukazuju na to da je gajena pre 6.000 godina u Mesopotamiji i Egiptu. Lako se prilagođava različitim tipovima zemljišta, mada najbolje uspeva na rastresitom i ne previše humusnom tlu.

Osim što poboljšava ukus različitim jelima, crni luk je kroz vekove potvrdio i brojna lekovita svojstva. Stari Sloveni su ga nazvali “lek za sedam bolesti”, a u savremenoj fitoterapiji ističe se 15 lekovitih svojstava, koja se primenjuju za dvostruko veći broj bolesti.

Sadrži oko 150 korisnih sastojaka, a karakterističan miris mu daju eterična ulja i organske kiseline, limunska i jabučna. Sadrži i veliku količinu provitamina A, vitamin C i vitamine grupe B, kao i minerale kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. U značajnijim količinama prisutni su jod, fosfor i sumpor, a zbog biljnog hormona glukokinina, koji deluje slično insulinu, preporučuje se dijabetičarima jer snižava šećer.

Poboljšava rad srca jer pojačava protok krvi kroz krvne sudove, povećavajući uz to i dobar (HDL) holesterol. Takođe, snižava povišen krvni pritisak, pomaže i u regeneraciji krvnih ćelija, pa se koristi kod blažih oblika anemije. Deluje na disajne organe kao sekretolitik i ekspetorans, olakšava disanje jer otvara alveole. Zato je poznat kao narodni lek protiv prehlade, bilo kao sirup ili obloga.

Foto: hisks / sxc.hu

Crni luk pobošljava rad glatke muskulature creva i materice, dobar je i diuretik jer smanjuje otoke, naročito kod nakupljanja tečnosti u trbuhu. Sumpor u njemu, koji nas tera da plačemo dok ga seckamo, deluje protiv upala.

Najzdravije je da se jede sirov, jer lekovita svojstva prženjem i kuvanjem se značajno umanjuju, pa je u svežem stanju idealan sastojak raznih salata.

Za krvne sudove, sinuse...

Kod ateroskleroze, zakrčenja krvnih sudova, pomaže sok od crnog luka i meda. Ova dva sastojka se srazmerno pomešaju (koliko soka toliko i meda), a pravi efekat se postiže ako se svakodnevno uzima 3-4 puta po jedna kašičica. Ovaj "melem" pomaže i protiv kašlja, isto kao i crni luk pečen na maslinovom ulju ili kuvan u mleku. Sveži sok od luka je dobar i za ispiranje upaljene sluzokože usne duplje i nosa, kao i za inhalaciju sinusa.

Sok protiv ćelavosti

Crveni luk je efikasan protiv opadanja kose, sprečava ćelavost, a istovremeno podstiče rast dlake. Tretman je potpuno prirodan, sumpor je ključan sastojak za ovaj problem, a sok iz ove namirnice podstiče rast kose tako što poboljšava cirkulaciju u vlasištu. Osim toga, preporučuje se i kod upala, snažno deluje protiv bakterija koje su čest uzrok ćelavosti.

Crveni luk možete da usitnite u blenderu, a potom iscedite sok, utrljate ga u kožu glave i koren kose i ostavite da deluje najmanje 30 minuta. Posle toga operite kosu blagim šamponom. Da bi se videli rezultati potrebno je da postupak ponavljate 2-3 puta nedeljno tokom mesec dana. U sok od luka možete da dodate i med, promešate i utrljate u kožu glave. Držite najmanje 30 minuta pa operite kosu blagim šamponom.

Izvor: Večernje novosti