"Svi smo mi pomalo otrovani hranom"

Pitamo ga za njegovih pet saveta za zdrav život i ishranu, budući da on i leči hranom. I organizovanim gladovanjem, odnosno postom.

Ali vidi čuda, saveti uveliko prevazilaze „nutricionističku problematiku“: prvo - lišimo se svih zavisnosti. Da, da, misli se i na televiziju. Drugo - očistimo glavu i emocije, navikavajmo se na pozitivno mišljenje; treće - duhovno se očistimo; četvrto - očistimo organizam; peto - unosimo što više neprerađene hrane, da je sveže bar 70 odsto onog što jedemo.

Uz sve razumevanje da on i to jeste, ustručavam se da kažem doktora Milovana, već Milovana, čoveka sam upoznao pre dve-tri nedelje i to i namerno i slučajno. Mada, poznajući još ljudi sličnih ubeđenja i sposobnosti, znam i to da najčešće „preziru“ slučajnosti. Elem, saznao sam nešto pre toga za veoma teško zdravstveno stanje jednog prijatelja, a onda čuo da je „posle svega“ na nutricionističkom tretmanu „negde na Tari“ i mic po mic saznao da baš taj Milovan Milošević čini sve da ime prijatelja ne nestane višom silom iz impresuma ovog lista. Posle se pokazalo da je to „čini sve“, pritom i - uspešno. Namerio sam da odem u Dub, ali je slučaj hteo da baš kod ugovaranja posete saznam da Milovan dolazi u Beograd, vozeći, zimski, preko čuvenog Debelog brda. Na predstavljanje upravo izašle njegove knjige „Servis - čišćenje organizma“. Imali smo pola sata između promocije i odlaska na drugi intervju. Dovoljno, ionako, rekao sam mu, ne mogu da pravim intervju s nekim koga prvi put vidim. Nego da popričamo, da čoveka upoznam. Za moju priču. Na čijoj sam, otprilike, trećini.

U druge dve trećine ne bi stalo sve iskustvo, čitava metodologija, sva saznanja proverena najpre na sebi i pribeležena u knjizi, ni stručna doktorska terminologija... Te pitam - šta je osnovna postavka njegovog metoda popravljanja opšteg zdravlja, pa i lečenja bolesti - ishranom? Nema neizlečive bolesti, kaže, ima neizlečivih ljudi koji neće da se liše loših navika i stila života i načina ishrane.

Iz priče i knjige lako se zaključi: svi smo mi pomalo otrovani hranom. Em je ona nekvalitetna, često sama problematična i zatrovana, em ne znamo ni kako, ni kad da je jedemo, ni koliko... Na jednom mestu u knjizi citira se jedan autor koga je naš doktor Milovan proučavao i koji opet citira jedno jevanđelje po Hristu. Baš i oni koji sumnjaju u postojanje takvog jevanđelja morali bi da se s pažnjom zamisle nad sledećom preporukom iz njega - čovek za obrok treba da pojede samo trećinu onog što je zamislio da će pojesti!

Sedamdeset odsto bolesti savremenog čoveka izazvano je hranom, tvrdi Milovan Milošević, 10 odsto, zamislite, time što ljudi ne znaju kako da pravilno dišu, a u isto toliko procenata uzrok je stres...

Setim se i isceliteljske doktrine iz jedne divne knjige koja me podsetila na Milovanove reči, ali me i začudila. Ne time što njen zagovornik smatra da treba jesti plodove podneblja u kome ljudi žive, već i da treba izbegavati mleko i mlečne proizvode. Zamislite, ovde gde je do samo pre sto godina polovina populacije izrazito pripadala pastirsko-ovčarskoj kulturi. Moj sagovornik mi pomaže da i to razumem hoteći da kaže da sada i ovde nije to ni „ona trava“, ni „ona stoka“. Trave su pomognute veštačkim đubrivima i „zaštićene“ herbicidima koje naši ljudi uglavnom i ne koriste ispravno, u koncentratima takođe ima svačega, pa i hormona. Na putu od đubriva i deteline do mleka i našeg organizma stoji komplikovana i stručna priča o pretvaranju nitrata u nitrite koji svašta rade s našom krvlju. Pa je i zbog toga temelj njegove doktrine - ishrana svežim namirnicama biljnog porekla. Plus organskog, koje sam odgaja.

Matt Kowal / Flickr.com

Ovo sa mlekom je tek sličica među mnogima što ilustruju odnos hrane i zdravlja od kojih je Milovan morao da pođe da bi usavršio svoje metode. A njih on ume i lakše i plastičnije da objasni, ne samo medicinski. U tome mu pomaže pedantno inženjersko znanje iz koga „svoj način“ najlakše i usmeno i u knjizi objašnjava poređenjima sa - servisom automobila. Onaj ko se opredeli da ne bude „neizlečiv čovek“ treba da se, dakle, odrekne lošeg stila života i svih zavisnosti. I kao što automobilu na servisu treba najpre promeniti i očistiti filtere, potom ostalo, tako je i s pacijentom.

Podvrgava se čišćenju organizma, jer „sreća je živeti u čistom telu“ - počev od creva, jetre, bubrega, pluća, zglobova... Pa do istog „higijenskog tretmana“ duhovnog tela i „čišćenja“ glave. Melemi i čajevi u tome su pomoćna sredstva, postupak je detaljno osmišljen. Ilustracije radi, dovoljno je reći da prva operacija, čišćenja creva, podrazumeva bukvalno i temeljito ispiranje samo malčice različito od poslova u gradskoj kanalizaciji. Ništa ne sme parcijalno, kaže Milovan, mora se sistematski očistiti.

Tek posle toga leči se, najpre postom, jer se njime „uklanjaju zalihe iz organizma i to prvo sa obolelih organa“, a onda specijalnom ishranom na bazi recepata koje je Milovan sam (na sebi) spravio (i isprobao) a sa hranom koja je isključio ona koju zovemo organskom. Post je u prvim godinama iskustva bio na vodi, a kasnije se opredelio za post na sokovima, jer „sokovi su - infuzija“.

Kad se sve sabere i oduzme, za terapiju Milovana Miloševića može da se kaže da je istovremeno i malo i veoma zahtevna. Namirnice koje preporučuje i spravlja su tu oko nas. Na primer, možda mnogi misle, kao što teorija tvrdi, da je hrskavica ljudskih zglobova neobnovljiva. Milovan tvrdi suprotno, a obnavlja je ljutom papričicom, pa „kome je od toga ljuto u ustima, ja mu je dajem u specijalnim kapsulama“. Ribizla ima znatno više vitamina C od limuna, a mladi orah sa korom 50 puta više od ribizle...

Pa ako su namirnice dostižne, da li su i druge preporuke? Evo teškoće: za ozdravljenje je, iznosi nam još jedan recept, neophodan „prirodni ritam spavanja - ležati u 22, ustati pre 6 sati“. Mnogima to sigurno deluje neostvarivo, kao što je nezamisliva krava koja ne jede detelinu bez nitrata iz veštačkog đubriva. Ali to ništa ne govori o Milovanovom lekarstvu, već o tome koliko smo svi - otrovani životom.

Baš u vreme kad smo pričali ovo što sam ovako zabeležio, čuo sam se ponovo sa prijateljem, Milovanovim pacijentom o čijem se stanju ovaj lepo izjasnio. Kaže mi on, ne Milovan, evo, ispletene su mu vunene čarape, štrika se džemper i sutra ide kući. A sutra mi piše SMS - dobio je jednu baš značajnu nagradu.

Izvor: Danas.rs