Zašto sanjamo i šta nam snovi poručuju?

Svi ljudi sanjaju. Neki snovima pridaju veći, a neki manji značaj. Za neke ljude snovi predstavljaju samo nejasne i nepovezane sllike uma, za druge snovi su vodiči koji nam ukazuju šta je za nas važno u životu. Mnogo je sanovnika napisano na osnovu ljudskog iskustva vezanog za snove. Da li su snovi samo uobrazilja uma? Da li postoje samo da bi veliki pesnici sanjali svoje muze? Ili nešto govore i nama, običnim smrtnicima?

Snovi kroz istoriju

Foto: rjhuttondfw / Flickr.com

Interesovanje za snove potiče još od starih Egipćana, koji su smatrali da su snovi poruke bogova. Slično interesovanje za snove su pokazivali i stari Grci i Rimljani. Egipćani su verovali da, u toku sna, duša uranja u nebeski praokean i izranja podmlađena. Izgleda da su i oni verovali u isceliteljsku moć snova, koju potvrđuju i moderna istraživanja.

Svi ljudi sanjaju, kao što je rečeno na početku. Neki se ne sećaju svojih snova, neki vrlo živopisno opisuju i po nekoliko snova za jednu noć. Istraživanja govore da se ljudi sećaju samo pet posto sna. Snovi se dešavaju u toku faze sna koja se naziva REM faza (rapid eye movement ili brzi pokreti očnih jabučica). U ostalom delu spavanja se ne sanja. Istraživanja takođe pokazuju da, ako se ljudi koji spavaju bude u toku noći nekoliko puta, oni koji se bude će biti umorniji ako se bude u REM fazi nego oni koji se bude u drugoj fazi. Istraživanja čak navode i neke dramatične negativne promene u ponašanju kod ljudi koji su buđeni u REM fazi, drhtavica, tremor u nekim slučajevima i ozbiljni psihički poremećaji. To pokazuje da su snovi veoma značajni za naše svakodnevno funkcionisanje, sećali se mi njih ili ne sećali. Naš um se kroz snove oslobađa i prorađuje određene sadržaje koje smo doživeli tokom dana. Izgleda da su snovi naši „mentalni čistači“. Nije čudo što su ljudi još od zore civilizacije obraćali pažnju na snove i pokušavali da odgonetnu njihovu poruku.

U mnogim starim civilizacijama su se snovi vračeva veoma poštovali i na osnovu njihovih snova su donošene mnoge važne odluke. Istorija civilizacije pamti mnoge važne snove zabeležene u svetim knjigama Kuranu i Bibliji. Kuran kaže da Bog u snu uzima duše. Onome kome produži život, vraća dušu pre nego što se probudi. Jedan od najpoznatijih protumačenih snova u Bibliji je san egipatskog faraona o sedam debeih i sedam mršavih krava, koje slede ove prve i proždiru ih. San je protumačen tako da će biti sedam dobrih, rodnih godina, za kojima će uslediti sedam nerodnih, gladnih godina u toku kojih će se pojesti sva hrana i narod će umirati od gladi. San je spasao narod jer su, na osnovu njegovog tumačenja, ljudi ostavili dovoljno zaliha hrane da prežive teške, nerodne godine.

Sve velike objave su dobijene u snu.Tako je Mojsije dobio Deset božjih zapovesti, David je dobio Psalme, Isus Jevanđelja, a Muhamed Kuran. Božja reč je stizala do ljudi ovim posebnim tajanstvenim kanalom. Taj tajanstveni kanal je važan i za današnjeg čoveka, budući da čovek od 60 godina života provede 20 godina u spavanju, a četiri godine u sanjanju. Izgleda da snovi imaju nešto da kažu. Frojd je bio jedan od onih koji su posvetili veliki deo svog naučnog rada tome da odgonetne šta to snovi zapravo govore.

Carski put u nesvesno

Foto: TheAlieness / Flickr.com

Nesvesno ima svoju logiku i u njemu se, prema Frojdu, često odigravaju naši dublji, potisnuti mentalni sadržaji. Drugim rečima, snovi su često odraz naših skrivenih želja. Te želje mi skrivamo od svoje svesne strane psihe, ne priznajemo ih sebi. Ali se oni potkradaju u snu i pojavljuju se prerušeni u simbole, koje mi posle moramo da otkrijemo ako želimo da znamo šta nam je san poručio.

Iako snovi deluju apsurdno i nerealistično u mnogim situacijama, Frojd je smatrao da oni imaju svoje posebno značenje. Zato ih je nazivao carskim putem u nesvesno. Nesvesno je onaj deo čovekove psihe koji nije pod njegovom kontrolom, za razliku od svesnog. Nesvesno ima svoju logiku i u njemu se, po Frojdu, često odigravaju naši dublji, potisnuti mentalni sadržaji. Drugim rečima, snovi su često odraz naših skrivenih želja. Te želje mi skrivamo od svoje svesne strane psihe, ne priznajemo ih sebi. Ali se oni potkradaju u snu i pojavljuju se prerušeni u simbole, koje mi posle moramo da otkrijemo ako želimo da znamo šta nam je san poručio.

Npr.mladić koji sanja da mu je rođaka poklonila dva balona na vašaru otkriva da ima potisnutu seksualnu želju prema njoj, ali, pošto su u rođačkom odnosu, ta želja se javlja prerušena u snu, gde baloni simbolizuju njene grudi. Frojd je smatrao da snovi često otkrivaju seksualne konflikte i naše potisnute seksualne i agresivne želje koje ne smemo da izrazimo u budnom stanju, ali i dalje predstavljaju deo nas koji nam nešto pručuje. Frojd je otkrivao značenje snova pomoću tehnike slobodnih asocijacija, koju je primenjivao na svojim pacijentima. Udobno zavaljeni na kauču pacijenti bi, bez cenzure i osuđivanja, govorili šta im pada na pamet i spontano bi se pojavljivali sadržaji koji su bili potiskivani i odstranjivani iz svesti, a koji su bili uzrok njihovih psihičkih simptoma.

Frojd je na osnovu snova i slobodnih asocijacija otkrivao šta je to što muči ljude, a ne priznaju sebi i drugima. Jedna njegova pacijentkinja je, na primer, imala problem da su joj ruke bile oduzete od lakata naniže, tako da nije mogla da obavlja posao daktilografa, iako se način na koji se oduzetost manifestovala nije mogao pripisati fiziološkim uzrocima t.j. oštećenju živaca. Koristeći ove tehnike, Frojd je otkrio da ona zapravo ne želi da radi ovaj posao, ali, na svesnom nivou, smatra da mora, pa je svoje nezadovoljstvo nesvesno manifestovala na način da ne može da pokreće ruke i tako nije u stanju da obavlja posao. Sukob između zahteva svesnog i nesvesnog dela psihe se često manifestuje kroz konkretne simptome, u ovom slučaju kroz oduzetost ruku.

Manifestni i latentni sadržaj sna

Foto: rlcalamusa1/ Flickr.com

Frojd je razlikovao manifestni i latentni sadržaj sna. Manifestni sadržaj je ono što se u snu naizgled odigrava, a latentni sadržaj je ono skriveno, što treba da otkrijemo. Pošto u snu cenzura svesnog uma slabi, naše potisnute želje i sadržaji se ušunjavaju u san i prikazuju u obliku simbola. Ipak, cenzura nije potpuno otklonjena, jer da jeste, potisuti sadržaji bi se direktno otkrivali. Ali često nismo u stanju ni u snu da se na direktan način suočavamo sa onim što ne prihvatamo na svesnom nivou, pa koristimo simbole kao prenosnike važnih značenja. Ovo je bilo veoma važno otkriće moderne psihološke nauke.

Jung je dalje razvijao teoriju snova, dajući im više univerzalni značaj. Za Junga snovi ne predstavljaju samo potisnute seksualne i agresivne konflikte i želje, već predstavljaju sve važne poruke koje naše nesvesno koristi da nam pomogne da postanemo svesni važnih delova psihe koji će nam pomoći da budemo celovite ličnosti. Za Junga je veoma važan bio pojam individuacije. Individuacija je razvoj ličnosti u kojoj su delovi psihe u harmoničnom skladu, a ličnost je zaokružena. Snovi predstavljaju delove psihe koji se nisu dovoljno razvili, pa snovi imaju kompenzatornu funkciju. Takođe, Jung je smatrao da kroz snove ne dobijamo samo poruke našeg individualnog nesvesnog dela ličnosti, već i poruke iz kolektivnog nesvesnog.

Naime, svaki čovek je, zapravo, i proizvod svih prethodnih generacija i nosi u sebi kolektivno sećanje svojih predaka. Ta sećanja se često u snovima pojavljuju u vidu arhetipova ili slika koje su karaktristične za sve ljude, ali svaki čovek razvija te slike u skladu sa svojim posebnim, individualnim iskustvom. Tako imamo arhetip majke kao brižnog i zaštitničkog subjekta karakterističan za sve ljude, ali ga svi mi bojimo svojim iskustvom i u snovima doživljavamo na svoj način. Saznanje da su svi ljudi, kroz kolektivno nesvesno, na neki način povezani, takođe je bilo veoma značajno, posebno za otkrivanje simbolizma sna.

Kada osoba sanja neki životno važan san, Jung je to nazivao „veliki san“ i smatrao da osoba u formi arhetipa dobija poruke iz kolektivnog nesvesnog, koje mu pomažu na putu do individuacije koja je, na kraju, navažniji zadatak svakog čoveka. Smatrao je da svaki san ima svoju formu u vidu ekspozicije sna ili predstavljanja scene sna, zatim razvoj u kome se nešto dešava, kulminaciju sna i na kraju, razrešenje u kome se daje rešenje neke kritične situacije. Nešto slično kao kod bajki i priča koje, opet, imaju veze sa našim kolektivnim nesvesnim. Snovi su vodiči, za Junga, i ne treba ih zanemarivati. Često nam otkrivaju kuda treba da idemo.

Između verovanja i nauke

Foto: dbgg1979 / Flickr.com

Vrlo često i sami nismo svesni da, zapravo, znamo više nego što mislimo, a to se može otkriti u našim snovima. Tu se nauka i narodna verovanja slažu. Imamo određene sposobnosti na osnovu kojih možemo da pretpostavimo kako će se neki događaji ili situacije odvijati u budućnosti, a snovi mogu da nam ih otkriju.

Mnogi ljudi se obraćaju sanovnicima da im pomognu u tumačenju simbola snova. Sanovnici su zbirke protumačenih simbola sna koji se prenose sa generacije na generaciju i deo su narodnog predanja I tradicije. Da li ima istine u onome što kažu sanovnici? Prema rečima doktora Ivana Nastovića, specijaliste kliničke psihologije, u sanovnicima se obično simboli tumače uniformno, dakle za sve ljude isto. Jedan te isti simbol u snu može da ima sasvim različita značenja za različite ljude. Značenja snova se otkrivaju na osnovu ličnih asocijacija snevača i zato su sanovnici često pogrešna rešenja. Sanjati voz za nekog može da bude povezano sa nekim prijatnim sećanjem iz detinjstva, a za nekog drugog može značiti želju za putovanjem.

Sanovnici obično navode jedno tumačenje za sve snove sa datom simbolom. Takođe, doktor Nastović smatra da nesvesno ne može da laže. Dakle, ono što nam san poručuje je lična istina. Za razliku od svesti, koja je sklona manipulaciji i obmanjivanju, nesvesno, putem simbola, otkriva ono što je istinito, makar bilo i neprijatno za nas. Zato se snovima posvećuje velika pažnja u praksi kliničke i dubinske psihologije. Takođe, nije lako tumačiti sopstvene snove. Marija Lujza fon Franc kaže:” Kao što ne možemo da vidimo svoja leđa, tako često ne možemo ni da sagledamo sami smisao našeg sna.” Zato se i Jung često obraćao svoijm učenicima da mu pomognu u tumačenju njegovih snova.

Da li snovi mogu da budu prekognitivni? Odnosno, da li možemo da predvidimo neke događaje na osnovu naših snova? Ljude obično najčešće i zanima ta vrsta snova. Čak se često snovi koji imaju sasvim drugačiju funkciju u sanovnicima tumače kao prekognitivni. Jung je smatrao da u svakom čoveku postoje određene prekognitivne forme, t.j. određena apriorna znanja koja nisu povezana sa iskustvom. Oslanjajući se na ove neistražene delove naše ličnosti, on je smatrao da postoje snovi kojima možemo da predvidimo neke buduće događaje i da nas naše nesvesno može upozoriti na neke buduće događaje ili situacije. Vrlo često i sami nismo svesni da, zapravo, znamo više nego što mislimo, a to se može otkriti u našim snovima. Tu se nauka i narodna verovanja slažu. Imamo određene sposobnosti na osnovu kojih možemo da pretpostavimo kako će se neki događaji ili situacije odvijati u budućnosti, a snovi mogu da nam ih otkriju.

Snovi i ozdravljenje

Foto: Betsssssy / Flickr.com

Da su snovi zaista važni za ljude potvrđuje i doktor Berni Zigel u svojoj knjizi “Ljubav, medicina, čuda”. Ovaj onkolog se bavio lečenjem bolesnika od kancera, često u terminalnoj fazi. On je pristupao svojim pacijentima na neuobičajen način, koji je uključivao odnos prema bolesti kao poruci tela da nešto nije u redu. Nakon što bi zajedno otkrivao sa svojim pacijentima šta za njih znači bolest i na koji način je povezana sa njihovim dubinskim verovanjima, često bi tražio od svojih pacijenata da mu ispričaju neke svoje snove koje smatraju važnim. Na osnovu zajedničkog tumačenja snova pacijenti su mogli da dođu do potisnutih, neizraženih emocija vezanih za svoj život i bolest, kao i do saznanja koji bi im tretman najviše odgovarao u borbi protiv bolesti. Koristeći crteže i snove pacijenta, doktor Zigel je, svojim jedinstvenim pristupom, uspeo da postigne neke zadivljujuće rezultate u borbi protiv raznih oblika kancera. Snovi su često put ka nečijem srcu.

Koliko pažnje treba obraćati na snove? Da li je, kao što se kaže, san laža, a Bog istina? Da li je religioznim ljudima dozvoljeno da tumače snove?

Prof. Vladeta Jerotić smatra da na snove treba obraćati pažnju, ali ne treba precenjivati njihov značaj. Prof.Jerotić navodi primere tumačenja snova koja potiču još iz Starog zaveta. Neki duhovnici, kao što je Sveti Jovan Lestvičnik, smatrali su da se ne treba baviti snovima i da snovi nepotrebno zaokupljaju duh monaha koji su pozvani da se tokom dana bave molitvom.

Drugi, opet, kažu da snovi mogu da poručuju nešto važno, kao što je smatrao i vladika Nikolaj Velimirović: ”Neka vam snovi budu učitelji. Snovi opominju, nagrađuju, kažnjavaju, predskazuju.” Izgleda da su snovi značajni za čoveka i njegov put ka individuaciji. Za tumačenje snova je potrebno imati odgovarajuće znanje, intuiciju, empatiju. Tumačenje snova počiva na razumevanju drugog. Ako se otvorimo za njihove poruke, mogu nam biti od velike pomoći.

Izvor: Adrijana Pejaković, Danas (Autorka je dipl.psiholog, psihoterapeut u edukaciji / TA Centar)