Studija potvrdila - aspartam je bezbedan

Studija pod nazivom "Aspartam, niskokalorični zaslađivači i bolest: regulatorna bezbednost i epidemiološka pitanja’’ bavila se rezultatima istraživanja u protekle 22 godine vezanih za bezbednost aspartama, sa zaključkom da aspartam ne izaziva zdrastvene probleme kao što su karcinom, kardiovaskularne bolesti ili prevremeni porođaj.

"O aspartamu je objavljeno preko 200 studija u poslednje tri decenije i sve su imale isti rezultat: aspartam je bezbedan’’, kaže dr Hejli Kertis Stivens, predsednik Saveta za kontrolu kalorija, asocijacije proizvođača hrane i napitaka sa malim brojem kalorija, bez šećera i smanjenom količinom masti.

"Hrana i pića zaslađena aspartamom predstavljaju alternativu sa manje kalorija koja može da pomogne ljudima da uživaju u hrani i pićima koje vole i istovremeno kontrolišu svoje zdravlje.’’

Osnovni podaci o studiji:

U studiji pod nazivom "Aspartam, niskokalorični zaslađivači i bolest: regulatorna bezbednost i epidemiološka pitanja’’autori Marinovič i dr ustanovili su da aspartam nije povezan sa bolestima kao što su karcinom mozga, kardiovaskularne bolesti, moždani udar ili karcinom pankreasa.

Autori su istražili studije objavljene između 1990. i 2012, u potrazi za mogućom vezom između aspartama i nepovoljnih zdravstvenih ishoda kao što su karcinom i vaskularne bolesti.

Autori su ispitali rezultate epidemioloških istraživanja o aspartamu vezanih za karcinome. Pregledom literature o aspartamu i karcinomu mozga ustanovljeno je da nema povećanog rizika od karcinoma mozga kod dece i odraslih koji konzumiraju hranu i napitke koji sadrže aspartam.

Pored toga, pregledom literature o aspartamu i hematopoeznim neoplazmama, kao što je Hodžkinsov limfom, nije ustanovljena nikakva veza. Autori su se takođe bavili studijama koje su ispitivale moguću vezu između aspartama i drugih karcinoma kao što je karcinom dojke i pankreasa i nisu pronašli vezu između aspartama i nekoliko najčešćih vrsta karcinoma.

Isto tako, istraživači su pregledali istraživanja o aspartamu i njegovoj vezi sa vaskularnim bolestima i prevremenim porođajem. Pregledom literature o aspartamu i vaskularnim bolestima, kao što su moždani udar i srčane bolesti, nije ustanovljena nikakva veza. Osim toga, pregled literature o asparamu i riziku od prevremenog porođaja pokazao je da kod niskog nivoa konzumiranja među trudnicama ne postoji nikakva veza.

Pored toga, autori su se posvetili studijama o potencijalnoj toksičnosti aspartama. Međutim, kako ističu, mnoge druge vrste hrane sadrže visok nivo metabolita aspartama koji se nalaze u hrani i napicima koji sadrže aspartam, kao što su voćni sokovi i nemasno mleko. Isto tako, autori objašnjavaju da toksikološke studije na miševima i pacovima koje su pokazale negativan uticaj na zdravlje u vidu leukemije i karcinoma jetre nisu naučno zasnovane, između ostalog u pogledu metodologije i mogućnosti ponavljanja.

Autori zaključuju da "što se tiče epidemioloških podataka, dokazi o niskokaloričnim zaslađivačima – posebno aspartamu – ne pokazuju postojanje čvrste veze sa hematopoeznim neoplazmama, karcinomom mozga, organa za varenje, dojke, prostate i nekoliko drugih vrsta karcinoma. Isto tako, niskokalorični zaslađivači nisu povezani sa vaskularnim bolestima i prevremenim porođajem’’.