Kako da preživite vreli letnji talas?

Tokom poslednjih godina, sunčanice i toplotni udari su znatno češći nego ranije, a mnogi to pripisuju klimatskim promenama i efektima globalnog zagrevanja.

Aklimatizacija je proces kroz koji se organizam prilagođava novim klimatskim uslovima. Prema nekim autorima sportske medicine, za potpunu aklimatizaciju potrebno je čak 60 dana postepenog prilagođavanja iz čega je lako zaključiti da na godišnji odmor odlazimo loše prilagođeni novim klimatskim uslovima.

Međutim, kao što je to sad slučaj, vremena za postepeno prilagođavanje nema i važno je učiniti sve kako bi se sprečila mogućnost sunčanice i toplotnog udara, najčešćih problema izazvanih dugotrajnom izlaganju vrućini i direktnim sunčevim zracima.

Sunčanica

Ding Yuin Shan / Flickr.com

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi odnosno uticaju sunčeve toplote. Naše telo reguliše termoregulaciju radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo štiti svoje najvažnije organe, posebno mozak.

Ukoliko nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca, tenperatura u našoj glavi se znatno povećava. Telo će pokušati da rashladi mozak na taj način što će više hladne krvi upućivati u glavu. Time dolazi do proširenja krvnih sudova mozga i do naglog povaćanja njegove zapremine, što uslovljava pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice se mogu završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje. Ukoliko se oglušimo na ove alarme ubrzo zatim može doći do zujanja u ušima, poremećaja vida pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Pogoršanju osnovnog stanja može doprineti i povećano znojenje. Na taj nači se gubi znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, pre svega u mozgu. Zato se i kod mladih ljudi mogu javiti umor, malaksalost, a kod starijih i konfuzija pa i gubitak svesti.

Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u hladovinu ili u rashlađenu zatamnjenu prostoriju i raskomotiti joj odeću. Unesrećenog treba postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak i glavu. Telesni temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke, ali valja izbegavati ona pića koja utiču na krvotok, posebno kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Toplotni udar

M. Dolly / Flickr.com

Toplotni udar nastaje kada mehanizam termoregulacije zakaže, organizam tada gubi sposobnost prilagođavanja visokim spoljnim temperaturama.

Pošto organizam više nije u stanju da prirodno snizi temperaturu tela, ona prelazi 40° C, pri čemu može doći do oštećenja vitalnih organa kao što su mozak, srce i bubrezi.

Toplotni udar može se razviti postupno ali i iznenada. Potrebno je reagovati brzo jer u najgorem scenariju može doći čak i do smrti.

Toplotni udar zaheva intervenciju lekara stoga je neophodno pozvati istog.

U međuvremenu potrebno je ohladiti osobu koja ima toplotni udar. Uneti je u klimatizovan prostor i skinuti sa nje suvišnu odeću. Ako postoji način dobro je i istuširati osobu mlakom vodom, a pomoći će i stavljanje ledenih obloga na glavu, vrat, pazuhe i prepone.

Ako je osoba pri svesti, treba joj dati da pije hladnu tečnost, najbolje vodu ili izotonični napitak.

Ako je osoba bez svesti ili ako povraća, neophodno je postaviti je u bočni položaj kako se ne bi ugušila.

Važno je toplomerom pratiti telesnu temperaturu obolelog i nastaviti sa hlađenjem dok temperatura ne padne na normalnu vrednost (37°C).

Simptomi toplotnog udara su:

• temperatura preko 40 °C
• jaka glavobolja
• nesvestica
• dezorijentacija
• crvena i topla koža
• prestanak znojenja
• mučnina i povraćanje
• plitko disanje
• grčevi
• ubrzan rad srca

Ko je najviše izložen riziku?

Beta / AP Photo/Frank Augstein

• Stariji ljudi
• Mlađa deca
• Gojazne osobe
• Osobe sa smetnjama u disanju
• Osobe koje imaju neku hroničnu bolest
• Ljudi koji rade napolju
• Osobe koje piju određene vrste lekova koje izazivaju osetljivost na sunce ili utiču na mogućnost tela da se rashlađuje putem znojenja (antihistamini, antidepresivi, neke pilule za nesanicu, lekovi protiv Parkinsonove bolesti, beta blokatori,

Kako da se zaštitite od vreline?

wallygrom / Flickr.com

• Koristite klimu u stanu, ili idite u neki drugi rashlađeni prostor tokom najtoplijih sati dana
• Ako nemate klimu u kući, otvorite prozore na mračnoj strani stana, a zatvorite ih na sunčanoj.
• Pijte mnogo tečnosti, ali izbegavajte alkohol, kafu i slatka pića. Ako ste prinuđeni da budete aktivni napolju, svakog sata trebalo bi da popijete dve do četiri čaše vode.
• Borite se protiv vrelina kratkim tuširanjem hladnom vodom.
• Nemojte se fizički naprezati. To znači da bi trebalo da odgodite treniranje za povoljnije vremenske uslove.
• Izbegavajte bilo kakvo naprezanje između 11 i 16 sati
• Nosite laganu, svetlu, široku odeću
• Klonite se sunca što više možete
• Nosite kremu sa zaštitnim faktorom i šešir sa otvorima za ventilaciju
• Nikada ne ostavljajte decu, osobe s posebnim potrebama ili starije osobe u parkiranom automobilu, čak ni na kratko. Temperatura u automobilu postaje opasna posle samo nekoliko minuta izloženosti suncu.