Maj - mesec posvećen bolestima mozga

Evropska komisija proglasila je maj mesecom posvećenim bolestima mozga, kao i podizanju svesti u vezi sa značajem ranog prepoznavanja i otkrivanja oboljenja centralnog nervnog sistema među kojima su alkoholizam, depresija, shizofrenija, multipla skleroza, Alchajmerova bolest, anksioznost i druge.

Kao što je mozak jako složen i bitan organ, tako su i bolesti mozga kompleksna oboljenja sa medicinskim i društvenim posledicama. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije 13% od svih bolesti čine bolesti mozga, što znači da je obolelo više od 700 miliona ljudi.

Alkoholizam predstavlja jedan od najvećih problema u lečenju bolesti mozga i za lekare, ali i pacijente. Procenjuje se da u Evropi živi 12 miliona zavisnika od alkohola, a 195.000 zavisnika umre svake godine od prevelikih količina alkohola. Glavni problem u lečenju alkoholizma predstavlja niska stopa dijagnostikovanja oboljenja, a pokazatelj toga je i podatak da se samo 10% od ukupnog broja zavisnika leči. Ustanovljeno je da konzumiranje alkohola uzrokuje 60 različitih oboljenja, kao što su rak, bolesti srca i depresija.

Depresija predstavlja često i ozbiljno oboljenje, zanemareno od strane društva. Prema istraživanjima, od depresije u svetu boluje više od 350 miliona ljudi, a u Evropi ta cifra iznosi 11% ukupne populacije. Depresija je jedno od najbrže rastućih oboljenja, a brz tempo života i svakodnevni stres najviše doprinose tome. Manje od 25% obolelih od depresije imaju pristup adekvatnoj terapiji, međutim postojeći lekovi nisu uvek delotvorni, čak i kada su pravilno propisani. Depresija u mnogome utiče i na opadanje produktivnosti rada, zbog čega ima i velike ekonomske posledice.

Shizofrenija je jedna od najvećih zagonetki medicine. Iako je ovo bolest sa incidencom ispod 1%, početak simptoma u adolescenciji, komplikacije bolesti i hroničan tok u velikoj meri doprinose nepovoljnom uticaju na pojedinca, porodicu i društvo i traju decenijama. Zbog straha od „žigosanja“, odlazak lekaru se odlaže mesecima, pa i godinama. Svest o značaju ranih intervencija u psihozama, informacije o faktorima rizika, kao i pravovremeno uspostavljanje efikasnog terapijskog režima velika su šansa savremene medicine. Psihotični proces se danas može obuzdati, a njegove posledice umanjiti ako se interveniše na vreme.

„Tokom prošlog veka saznali smo izuzetno mnogo o tajnama ljudskog organizma, lečenju mnogih telesnih poremećaja, kao i o metodama prevencije masovnih zaraznih, ali i nezaraznih bolesti. Ljudski vek je dosta duži, a broj stanovnika na planeti nikada veći. Iza svih ovih uspeha savremenog čoveka stoji njegov mozak. Došlo je vreme da i njega upoznamo bolje. Neuronauke u svom intenzivnom razvoju otvaraju neslućene dimenzije za napredak medicine, psihologije, sociologije, matematike, filosofije. U 21. veku nalazimo se pred možda najvećim izazovom za ljudski um, a to je prilika da spozna samog sebe. Da li nam je dato da razumemo svoj mozak? Vreme je da saznamo”, izjavila je doc. dr Nađa Marić Bojović.

„Maj – mesec mozga“ je prvi korak i najava za 2014. godinu koju je Evropska komisija proglasila „Godinom mozga“, organizovanom od strane Evropskog saveta za mozak.

Foto: FreeDigitalPhotos.net