Detoksifikacija - više od čišćenja organizma

Smatra se da aterosklerozu započinju i održavaju slobodni radikali. Ovo je posebno važno imajući na umu da su srčani i moždani udar, kao posledice ateroskleroze, danas najvažniji uzrok umiranja u visoko i srednje razvijenim zemljama. Slobodni radikali su, takođe, u stanju da direktno oštete genetski materijal, odnosno DNK molekule, što može da dovede do nastanka različitih mutacija odgovornih za mutagenezu i kancerogenezu.

Svake sekunde u ljudskom organizmu je svaka ćelija napadnuta hiljadama slobodnih radikala. Oštećenja koja time nastaju vremenom podstiču i stvaraju podlogu za razvoj mnogih hroničnih bolesti, kao što su neurodegenerativna i kancerogena oboljenja. Slobodni radikali nastaju kao posledica procesa oksidacije ćelija. Upravo, antioksidansi su ti koji sprečavaju oksidaciju ćelija u organizmu i stvaranje slobodnih radikala, a već postojeće neutrališu.

Američki naučnici za proučavanje životne sredine (The Environmental Working Group) objavili su nedavno podatak da svaka osoba u sebi sadrži preko 50 hemijski aktivnih materija koje aktuelna nauka povezuje sa nastankom karcinoma ili hroničnim oboljenjima nervnog, žlezdanog i reproduktivnog sistema. Najčešći uzrok tome je kontamirana životna sredina, a krivica je pala na brojne pesticide, konzervanse, herbicide, lekove i naravno radijaciju. A budući da su mnoge bolesti, naročito one od kojih čovek najčešće umire – kardiovaskularne i tumori – posledica poremećaja metaboličkih poremećaja u kojima dolazi do stvaranja uzgrednih produkata toksičnog potencijala. Ti produkti u čovekovom organizmu zovu se SLOBODNI RADIKALI, iako u naučnom smislu slobodni radikali predstavljaju samo jednu podgrupu štetnih metaboličkih produkata. Ove materije su izuzetno aktivne u kontaktu sa okolnim tkivima, metalima ili vodom mogu da dovedu do oštećenja koji su u nekom makro svetu ekvivalent sagorevanju. U strogo hemijskom smislu, slobodni radikali su molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona, što ih čini veoma reaktivnim. U stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima, i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Ovakvo ponašanje biološki je značajno, jer biološki važni molekuli, poput proteina, nukleinskih kiselina i masti kada pretrpe oštećenje pod uticajem slobodnih radikala, gube svoju biološku funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu. Slobodni radikali se stvaraju u organizmu, pri čemu najveći deo nastaje tokom procesa proizvodnje energije, odnosno ćelijskog disanja koje je neophodno za opstanak života. U našim ćelijama postoje minijaturne energetske stanice, mitohondrije, neophodne za produkciju energije. U njima dolazi do sagorevanja različitih supstrata u prisustvu kiseonika, što i dovodi do oslobađanja energije koja se troši u svim procesima u organizmu. U tom procesu normalno se dešava i nepotpuna redukcija kiseonika, što i pravi slobodne kiseonične radikale. Zapravo, jedan do pet odsto udahnutog kiseonika pretvara se u slobodne radikale. Nastaju i aktivnošću enzima koji vrše detoksikaciju toksičnih materija i lekova u jetri. Povećan unos različitih toksina i lekova dovodi do povećanja aktivnosti specifične supstance citohroma P-450 u jetri, a samim tim i veće produkcije slobodnih radikala. Slobodni radikali nastaju i prilikom normalnog odgovora na infektivne agense, gde ćelije imunskog sistema uz njihovu pomoć ubijaju mikroorganizme, i na taj način organizam štite od invazije patogenih uzročnika.

- Savremena medicina u slobodnim radikalima prepoznaje moguće uzročnike preranog starenja organizma, nastanka, ranije pojave ili ubrzanijeg toka mnogih degenerativnih promena, akutnih i hroničnih zapaljenskih procesa, neuroloških i kardiovaskularnih poremećaja. Posebna pažnja se u novije vreme posvećuje ispitivanjima potencijalne povezanosti delovanja slobodnih radikala sa reumatoidnim artritisom, vaskulitisom, Alchajmerovom bolešću, parkinsonizmom, cerebrovaskularnim oštećenjima, mišićnom distrofijom, hipertenzijom i hipertenzivnim bolestima srca, aterosklerozom, fibrozom pluća, kataraktom, malignim bolestima jer se pretpostavlja da oksidativni stres, kao posledica izgubljene bitke između povećane količine slobodnih radikala u organizmu i antioksidativnih odbrambenih mehanizama organizma, znatno doprinosi nastanku navedenih poremećaja zdravlja - upozorava Dr sci med Živojin Jonjev, kardiohirurg, načelnik Odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za KVB Vojvodine, Sremska Kamenica.

Dr Živiæ i Dr Jonjev

E sad, kako su antioksidansi materije koje sprečavaju reakcije oksidacije u organizmu neutrališući slobodne radikale, borba protiv njih je najefikasnija detoksikacijom - ili čišćenjem tela od nakupljenih toksina, oslobađanje od toksina, što međutim znači i neutralisanje kiselosti i uspostavljanje kiselo-bazne ravnoteže u telu. To je važnije nego što možete i pretpostaviti, budući da kiseli sastav predstavlja pogodnu sredinu za razvoj bolesti.

- Taj proces uključuje pravilnu ishranu, ali i životno prilagođavanje sredini u kojoj živimo. Na taj način smanjujemo unošenje štetnih materija i olakšavamo njihovo uklanjanje. Najveći broj toksičnih materija unosi se ishranom, lekovima i izloženošću štetnim izvorima u prirodi (npr. radijacija). Ne treba zaboraviti da je najveći broj toksina rastvorljiv u mastima, što im daje mogućnost da se skriveno akumuliraju u tkivima i da jednom stvoreni ili uneti mogu da ispolje svoje dejstvo mnogo godina kasnije. Detoksifikacija predstavlja dar prirode kojom održavamo svoje zdravlje. Ovaj odbrambeni sistem baziran je na pravilnom funkcionisanju više organa ili organskih sistema kao što je respiratorni, gastrointestinalni, urenarni, koža, limfni sistem. Čovekov odbrambeni sistem funkcioniše svakodnevno i prilagođen je tokom evolucije na ujednačeno i permanentno funkcionisanje. On obezbedjuje zaštitu od mehaničkog oštećenja tela (trauma), potencijalnih kancerogenih materija ili otrova koji moigu da naruše bazične metaboličke funkcije. Sistem je programiran tako da može da zaštiti naše telo od napada niskog rizika po zdravlje. Međutim, zbog sve većeg prisustva štetnih materija u prirodi, hrani i piću najčešće nastalim kao posledica civilizacijskog napretka, sistem detoksifikacije postaje sve opterećeniji – kaže dr Jonjev.

Kako se organizam brani od slobodnih radikala – pitano nutricionistu dr Dušana Živića:

- Za to se potrudila evolucija, stvarajući antioksidanse za zaštitu od slobodnih radikala. Antioksidanse uglavnom čine enzimi koji inaktiviraju (sprečavaju aktivnost) slobodne radikale, razni proteini koji vezuju slobodne jone metala koji mogu da povećaju produkciju slobodnih radikala, kao i razni drugi molekuli. Takođe, treba istaći da pored slobodnih radikala koji normalno nastaju u organizmu, postoje i agensi iz spoljašnje sredine sa istovetnim dejstvom. Jonizujuće zračenje, preterano izlaganje suncu, pušenje, izloženost različitim toksinima, samo su neki od činilaca koji mogu da doprinesu povećanoj produkciji slobodnih radikala. U organizmu, zapravo, postoji stalna borba između slobodnih radikala i antioksidanasa.

Danas postoje naučni dokazi da su slobodni radikali povezani sa više od 150 bolesti. Za neke bolesti postoje jasni dokazi da su slobodni radikali jedan od glavnih uzročnika, dok za većinu ta veza nije sasvim jasna. Naime, svako oštećenje tkiva vodi do povećane produkcije slobodnih radikala, ali nije uvek jasno da li je pre bolesti postojala povećana količina slobodnih radikala koji su izazvali patološki proces, ili je sama bolest oštetila tkivo i uzrokovala nastanak slobodnih radikala. No, bez obzira na način nastanka, slobodni radikali učestvuju u daljem toku oštećenja tkiva i doprinose održavanju patološkog procesa. Slobodne radikale, odnosno oksidativni stres, stručnjaci povezuju sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, raznim vrstama karcinoma, starenjem, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću, s tim što spisak nije konačan i stalno se dopunjuje – objašnjava dr Živić, naglašavajući da treba da se unosi antioksidansima bogata hrana, odnosno voće i povrće bogato antioksidansnim vitaminima C, E, beta-karotenom i bioflavonoidima kao supstancom, dakle namirnice koje smanjuju rizik od pojave srčanih bolesti, dijabetesa i različitih vrsta karcinoma.

S druge strane, unos vitamina C, E i beta-karotena u vidu suplemenata, nema protektivni efekat na pojavu hroničnih bolesti, zbog čega se i ne preporučuju. Antioksidanti se prvenstveno nalaze u raznom svežem voću, a posebno bogati ovim supstancama su borovnice, grožđe, oskoruše, ribizle, šipak... Od pića se izdvajaju crno vino, zeleni i (u manjoj meri) crni čaj.