Pripremite kožu za sunčanje

Kada se izlažete suncu, koža polako ali postojano dobija sve tamniji ton, otpornija je na delovanje UV zraka i spremna da sama, tokom a već posle 10 do 15 minuta sunčanja, stvara se veoma važan vitamin D, koji sprečava osteoporozu, depresiju, rak prostate, rak dojke, pluća, ima uticaja na dijabetes i gojaznost.

Ipak, da biste se bezbedno sunčali posle duge zime, važno je da vaš organizam snabdete određenim nutritijentima, koji će vašu kožu pripremiti za tople zrake.

Beta karoten

Ovo je jedan od najpoznatijih antioksidansa, a nalazimo ga u biljnim izvorima i algama. Beta karoten je 'prirodni suncobran' jer štiti kožu od opasnog ultraljubičastog zračenja smanjujući aktivnost slobodnih radikala koji nastaju emisijom UV zraka.

Rezultati velikog broja eksperimentalnih studija ukazuju na to da beta karoten deluje zaštitno protiv akutnih i hroničnih manifestacija kožnih oštećenja uzrokovanih izlaganjem suncu.

Prema nekim istraživanjima, beta karoten smanjuje oštećenje DNA molekula te tako sprečava i razvoj degenerativnih bolesti. Bez obzira što se o mehanizmu delovanja još uvek raspravlja, unos beta karotena se pre izlaganja suncu preporučuje širom sveta.

Vitamin C

Jedno od značajnijih novih dermatoloških otkrića je otkriće sposobnosti vitamina C da se 'suprotstavi' negativnim posledicama izlaganja suncu.

Nagomilani slobodni radikali uzrokuju značajnu štetu na tkivima posebno na kolagenu i elastinu, gradivnim komponentama kože, uzrokujući, stvaranje bora na koži. Vitamin C, kao moćan antioksidans neutralizira slobodne radikale i tako sprečava oštećenja na koži.

Osim prevencije oštećenja, vitamin C igra važnu ulogu i u regeneraciji već oštećene kože. Prema Američkom dermatološkom društvu, dnevni unos 500 – 1000 mg vitamina C može biti od velike koristi za očuvanje zdravlja kože.

Sintezu kolagena moguće je podstaći i nanošenjem krema koje sadrže vitamin C, i to u formi L-askorbinske kiseline, jer jedino u tom obliku vitamin C može prodreti kroz slojeve kože i stvoriti zaštitno delovanje.

Vitamin E

Vitamin E naziva se i 'vitamin lepote' jer podtiče mnoge hemijske reakcije u organizmu koje poboljšavaju stanje naše kože. Snažan je antioksidans i blagotvorno deluje na sve tipove kože.

Vitamin E:

- Vlaži kožu
- Podtiče popravak oštećenja uzrokovanih delovanjem slobodnih radikala
- Štiti kožu od štetnih uzročnika iz okoline
- Pomaže u smanjenju crvenila kože nakon preteranog izlaganja suncu
- Sprečava nastajanje tamnih mrlja
- Smanjuje nastajanje bora i kožu održava glatkom kroz duže vreme

Osim oralne primene, vitamin E se može primenjivati i direktnim nanošenjem na kožu, bilo kao čisti vitamin E ili kao deo losiona za sunčanje. U slučaju direktnog nanošenja vitamina E na kožu, treba uzeti u obzir vreme potrebno vitaminu da prodre u dublji sloj kože. Drugim rečima, vitamin E je potrebno naneti 10-20 minuta pre izlaganja suncu.

Prema nekim studijama, unos vitamina E i A zajedno može dati još bolje rezultate nego unos pojedinačnih vitamina.

Vitamin A

apdk / Flickr.com

Vitamin A se u koži nalazi u malim koncentracijama, ali je apsolutno esencijalan za zdravlje kože. Igra ključnu ulogu u rastu i razvoju ćelija kože i deluje na popravak oštećenja nastalih UV zračenjem. Prekomerno izlaganje suncu može uzrokovati uništavanje vitamina A u koži, usled čega se može razviti i deficit, a posledično dolazi i do nastanka tamnih mrlja, bora, ljuštenja kože i u najgorem slučaju, prekarcinogenih lezija.

Iako rezultati istraživanja ukazuju na važnu ulogu vitamina A u održavanju zdravlja kože i u prevenciji raka kože, mehanizam delovanja, kao i forma vitamina A koja bi podstakla najbolje delovanje, još nisu razjašnjeni.

Stoga je vitamin A najbolje unositi kao deo uravnotežene prehrane, ili kao deo antioksidativnog dodatka prehrani, i to u kombinaciji sa vitaminom C i E jer, osim što vitamin C učestvuje u regeneraciji vitamina E, i metabolizam vitamina A je usko vezan uz vitamin C.

Koncept uravnoteženog unosa ova tri vitamina kao vrlo važnog aspekta zaštite kože sve više potvrđuju i brojni rezultati naučnih istraživanja.

Osim, vrlo važnog zaštitnog delovanja na zdravlje kože, antioksidansi – beta karoten, vitamin C, E, A, selen kao i mineral cink, u letnim mesecima organizmu mogu pružiti snažnu i potrebnu imunološku potporu.

Jer, nasuprot uvreženom mišljenju, imunološki sastav leti nije na 'vrhuncu snage'. Zapravo, preterano izlaganje suncu znatno slabi imunitet. Izvor vitamina i minerala u hrani

Beta karoten

- žuto i narandžasto povrće i voće, tamno zeleno lisnato povrće

Vitamin C

- brokoli, crvena paprika, šipak, citrusi, jagode

Vitamin E

- ulje pšeničnih klica, orasi, semenke, biljna ulja, žumanac, lisnato zeleno povrće

Vitamin A

- mleko i mlečni proizvodi, ulje bakalara

Selen

- morski plodovi, celovite žitarice, jaja

Cink

- morski plodovi, krto crveno meso