Kad povreda mozga oslobodi genija

Derek Amato stajao je uz ivicu pliće strane bazena i hteo da šutne loptu koju mu je dodao drugar. Upao je u bazen i udario glavom u betonsko dno takvom silinom da mu je krv istog trenutka pošla niz uši.

Tog leta 2006. odmah je odvezen u bolnicu gde mu je konstatovan ozbiljan potres mozga. Poslali su ga kući uz uputstvo da mora da se budi na svakih nekoliko sati.

Međutim, prave posledice udara videle su se tek dve nedelje posle nesreće: Amato je izgubio 35 odsto sluha na jedno uvo, trpeo užasne glavobolje i imao gubitak sećanja.

Međutim, najčudnija posledica pojavila se samo četiri dana posle pada: probudio se iz dubokog sna i otišao u kuću prijatelja koji ga je tog dana spasao iz bazena.

Dok je s njim razgovarao u malom kućnom muzičkom studiju, Amato je primetio obične klavijature i bez razmišljanja seo za njih i zasvirao, kao da je to radio celog života. Inače, Amato pre toga nije svirao ni jedan instrument.

Svirao je punih šest sati, a prijateljevu kuću napustio rano ujutru i sam začuđen onim što se desilo.

Pretraživao je internet o ovoj pojavi upisujući reči poput “talenovan” i “povreda glave”, a rezultati koje je dobio su ga zaprepastili.

Pročitao je o mnogo ljudi koji su posle ozbiljnih nesreća dobili gotovo natprirodne talente, za koje nikad ranije nisu znali da postoje.

Na posletku, pojavilo se i ime Darold Trefert, koje je pripadalo svetski priznatom stručnjaku za savant sindrom – stanje u kom osobe, inače mentalno zaostale, pokazuju izuzetne veštine na nekim poljima.

Amato mu je poslao mejl i ubrzo dobio odgovore.

Na svetu postoji svega tridesetak poznatih slučajeva ljudi koji su nakon povrede mozga iznenada dobili gotovo nadljudske sposobnosti u umetnosti, matematici, fotografskom pamćenju.

Neurološki uzroci savant sindroma još nisu poznati, ali je internet omogućio ljudima kao što je Amato da se povežu sa istraživačima koji proučavaju ovu oblast i omoguće im da napreduju u radu.

Neki čak ispituju intrigantnu mogućnost: da genije leži u svima nama i samo čeka da izađe na površinu.

Brus Miler koji upravlja UCSF Centrom za pamćenje i starenje u San Francisku i kao neurolog pomaže starijim ljudima pogođenim Alchajmerovom bolešću i staračkom psihozom.

On je primetio kod više pacijenata sa teškim simptomima poboljšavanje veština koje su inače voleli – poput slikanja i sviranja.

Pitao se da li postoje neke fiziološke sličnosti između obolelih od Alchajmerove bolesti i savanta.

Jedna ranija studija iz 1970. otkrila je da autistični savanti sa izuzetnim umetničkim, matematičkim i veštinama pamćenja imaju oštećenja na levoj hemisferi mozga.

Miler je odlučio da proveri gde se nalaze promene u mozgu običnih savanata. Ono što je izneo kao mogućnost zgranulo je naučni svet – oni centri u mozgu koji su zaduženi za govor, logiku i razumevanje zapravo sprečavaju razvoj umetničkih sposobnosti koje u stvari postoje kod svih ljudi. Kada se poremeti funkcionisanje leve hemisfere, “blokada” desne hemisfere prestaje i dolazi do pravog bujanja talenata.

Ova hipoteza uklapa se sa radom drugih neurologa čija otkrića pokazuju da oštećenja mozga mogu dovesti do poboljšanja pamćenja kod majmuna i pacova, pa čak i vraćanja izgubljenog vida.

U zdravom mozgu, mogućnost da različita nerva kola i pobuđuju i guše jedna druge igra ključnu ulogu u efikasnom funkcionisanju.

Međutim, mozak pacijenata sa demencijom i pojedini autistični savanti nemaju nikakvu prepreku da koriste delove mozga pvezane sa kreativnošću i imaju gotovo kompulsivnu potrebu da nešto stvaraju.

***

Nekoliko nedelja posle nesreće, Amato je želeo da radi i stvara. Hvatao je sebe kako iscrtava šare, budi se zbog zvuka koji proizvodi u snu udarajući kolena u ritmu bubnjeva. Kupio je klavijature i jedino uz njih osećao mir.

Nekada se zatvarao u kuću i po nekoliko dana, samo kako bi svirao i istraživao svoj novostečeni talenat i pokušavajući da ga razume.

Bilo je i loših posledica.

U vidokrugu su mu se pojavili beli i crni kvadrati, kao da pred očima ima providni filter. Sve vreme pratile su ga glavobolje i zvučne i svetlosne halucinacije.

Ipak, bio je siguran da je dobio dar i to ne samo onaj koji njemu prija – onaj koji može da unovči.

Počeo je da planira marketinšku kampanju s ciljem da postane više od umetnika – želeo je da ispriča svoju priču i inspiriše ljude.

* * *

Svega nekoliko ljudi na svetu je s takvom pažnjom pratilo savante kao što je to činio Alan Šnajder, neurolog Univerziteta u Sidneju.

Od 1999. on se fokusirao na proučavanje funkcionisanja mozga i poželeo da proizvede izvanredne sposobnosti kod ljudi sa oštećenim nervima.

Prošlog proleća objavio je jedan od najsadržajnijih radova na ovu temu.

Naime, Šnajder je sa kolegama dao volonterima geometrijsku zagonetku koja je ispitanike mučila duže od 50 godina.

Izazov je da se poveže devet tačaka uz upotrebu samo četiri prave linije bez podizanja olovke ili njihovog ukrštanja.

Ni jedan od ispitanika nije rešio problem.

Zatim su Šnajder i njegove kolege upotrebili tehniku takozvane transkranijalne direktne stimulacije strujom (tDCS) kako bi privremeno imobilizovali isto područje mozga, koje je uništeno kod savanata pogođenih demencijom.

Neinvanzivna tehnika kakva se obično koristi za procenu oštećenja mozga posle šloga, podrazumeva puštanje slabe struje u skalp putem elektroda koja usporava nervna kola.

Posle tDCS, više od 40 pacijenata rešilo je problem sa tačkama. Šnajder smatra da je Amatov muzički dar samo jedan u nizu dokaza o neograničenim mogućnostima koje leže u svakom od nas i do kojih možemo doći koristeći prave alate.

Berit Brogard veruje da je podela na levi i desni mozak suviše pojednostavljena.

Džon Sarkin, slikar savant (Foto: Wikimedia Commons)

Ona je profesor neurologije i filozofije u Centru za neurodinamiku Univerziteta u Misuriju.

Brogard misli da kada ćelije u mozgu umru, one otpuštaju određenu količinu neurotransmitera, koji mogu da ponovo povežu određene delove mozga i otvore nove puteve koji ranije nisu postojali.

“Naša hipoteza je da svaki čovek ima sposobnosti kojima ne može da pristupi. Pošto ih nismo svesni, ne možemo njima ni da upravljamo. Ipak, moguća je reorganizacija koja će ih aktivirati”, smatra ona.

Brogard je u avgustu objavila rad u kom se navodi da je kod nekih ljudi sa poremećajima vida došlo do aktiviranja delova mozga zaduženih za matematiku i prostorno planiranje.

U Amatovom slučaju, kaže ona, može se reći da je verovatno njegov mozak nesvesno beležio neke melodije pre nesreće, ali nije mogao da im pristupi.

“Nesreća je nekako izazvala reorganizaciju neurona koji su ih učinili ‘vidljivim’ za njegov mozak”, kaže ona potvrđujući da je za bilo kakve tvrdnje potrebno još mnogo istraživanja.