Virusni miokarditis

U početnoj fazi oboljenja obustava fizičke aktivnosti i mirovanje su jako bitni. Zato je važno prepoznati bolest na vreme i adekvatno je lečiti zbog potencijalno opasnih komplikacija.

Više od dvadeset raznih vrsta virusa može izazvati miokarditis, ali najčešći uzročnik je virus koksaki iz grupe B koji pripada enterovirusima. Sam virus je široko rasprostranjen i veliki deo populacije je bio u kontaktu sa njim. Infekcije se obično javljaju tokom leta i jeseni, a samo 5 odsto inficiranih oboli od miokarditisa. Bolest se javlja u svim starosnim grupama. Zapaljenje zahvata sve strukture u mišićnom zidu srca (mišićne ćelije, manje krvne sudove, vezivno tkivo između samih ćelija i srčanu maramicu). Oštećenje srčanog mišića nastaje direktnim delovanjem virusa na tkivo, ali i autoimunim dešavanjima u samom srčanom mišiću.

Tegobe koje mogu biti prisutne na početku su nespecifične: povišena temperatura, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u mišićima. Nakon desetak dana može da se javi brzo zamaranje, otežano disanje, ubrzan i nepravilan srčani rad, bolovi u grudima zbog pridružene upale srčane maramice (perikarda). Kliničke manifestacije akutnog miokarditisa određuje stepen zahvaćenosti samog mišića zapaljenjem, a dijapazon se kreće od asimptomatskog stanja, koje je posledica malog lokalizovanog oštećenja mišića, pa do razvoja teške srčane slabosti, opasnih aritmija i iznenadne smrti. Pojedine forme akutne upale srčanog mišića poprimaju hroničan oblik i mogu da progrediraju ka dilatativnoj kardiomiopatiji.

Pristup pacijentu obuhvata detaljnu anamnezu i klinički pregled. Analizom krvi možemo utvrditi postojanje zapaljenja (ubrzana sedimentacija, povišeni leukociti i C-reaktivni protein), porast enzima nastalih kao posledica propadanja srčanog mišića i pozitivan titar antitela na virus. Nema svaki povišen titar antitela klinički značaj. Smatra se da četvorostruki porast titra antitela na koksaki virus ima dijagnostičku vrednost. Promene na EKG nisu specifične, ali zajedno sa drugim simptomima mogu ukazati na miokarditis. Radi pravovremenog otkrivanja težih poremećaja srčanog ritma treba uraditi 24-časovni holter EKG. Ultrazvučni pregled srca je od velike pomoći u otkrivanju uvećanja srčanih šupljina, regionalnog i globalnog smanjenja mišićne snage kao i izliva u srčanoj kesi.

Postavljanje dijagnoze nije uvek lako zbog prirode same bolesti kao i nespecifične kliničke slike. Sveobuhvatnim pristupom pacijentu i navedenim analizama se postavlja definitivna dijagnoza. U KBC "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" u okviru odeljenja kardiologije i kardiološke dijagnostike mogu da se urade sve neophodne dijagnostičke procedure. Posedujemo savremenu kardiološku opremu, a edukovan i iskusan tim stručnjaka će se pobrinuti da svaki pacijent pravovremeno i adekvatno bude zbrinut.

Lečenje je definisano težinom kliničke slike i usmereno prema osnovnim manifestacijama bolesti. Teži oblici bolesti zahtevaju hospitalizaciju, dok se blagi oblici leče u kućnim uslovima. Restrikcija fizičke aktivnosti smanjuje opterećenje srca i dodatno miokardno oštećenje, a pospešuje ozdravljenje. Pored mirovanja, pacijenti moraju uzimati odgovarajuću kardiološku terapiju u slučaju pojave aritmija ili srčane slabosti. Kod težih oblika virusnog miokarditisa koristi se imunosupresivna terapija, imunoglobulini i interferon. Sve terapijske mere imaju za cilj da spreče pojavu komplikacija bolesti i prelazak u hronični oblik.

Foto: freedigitalphotos.net