Zašto neću da postanem majka

I u Srbiji danas postoje „neroditelji” po slobodnom izboru. Samci, ali i parovi, koji štite svoje pravo da se ne reprodukuju. U Americi je pokret nazvan „Childfree”, doslovno „oslobođeni od dece”. Predvode ga, po običaju, holivudske zvezde: od Kameron Dijaz do Paris Hilton, sve više poznatih ličnosti tvrdi da im je „lepo i ovako”. Nije to moda, a nije ni kapric: roditeljstvo, jednostavno, više nije prioritet kao što je bilo nekad. Evo šta sa psihološkog stanovišta krije takav izbor i ima li njega uverljivog opravdanja.

Statistika pokazuje da je svaka peta žena rođena oko polovine šezdesetih odustala od uloge majke, dok istraživanja „Evrobarometra” (koji „snima” stanje unutar Evropske unije) pokazuju da je sve više mladih devojaka koje ne nameravaju da rađaju. Kako izgleda prototip žene „oslobođene od dece”? Ima između 35 i 45 godina, obožava profesiju koju je odabrala, a primanja su joj prosečna ili visoka. Nije, međutim, reč o usamljenicama koje nisu našle srodnu dušu: žene koje ne žele materinstvo često imaju više nego zadovoljavajuću ljubavnu vezu. Mnoge su, međutim, žrtve sindroma večitog odgađanja. Drugim rečima, odlažu trenutak kada će roditi bebu sve dok neosetno ne zađu u doba kad više nisu plodne.

Šta će drugi da kažu

Nije retkost da na ženu bez «materinskog instinkta» rođaci i prijatelji bacaju krivicu ili vrše presiju. Društvo i dalje ostaje vezano za tradiciju i teško prihvata mišljenje da i par bez dece može biti srećan. Otud ta potreba žene da se pravda zbog svog izbora i njena večita nedoumica: kako da priznam pred svima da ne želim decu? E, pa tu odluku ne treba smatrati greškom, kažu psiholozi. Nema razloga za izvinjavanjem iz prostog razloga što materinstvo ne predstavlja apsolutnu vrednost.

Zanemarimo li predrasude, odluka o nerađanju nije odraz sebičluka, naprotiv, može biti i dokaz odgovornosti. Nigde ne piše da žena bez dece ispoljava odbojnost prema deci. Osoba koja je svesna da svom mališanu ne bi mogla garantovati sreću zaslužuje poštovanje i okolina je ne sme samo zbog toga proglašavati egocentričnom ili nehumanom. Uostalom, njeni razlozi često su vrlo uverljivi.

Ne mogu da se odreknem sebe. – Odsustvo želje za rađanjem ima niz najrazličitijih uzroka među kojima su i: nedostatak biološkog nagona za nastavkom vrste, urođeno negodovanje zbog ponašanja dece ili negativno gledanje na ulogu roditelja. Način života pre braka, ili bar pre deteta, svi doživljavaju kao vreme zabave, slobode i provoda svake vrste. Radni dan jedne majke protkan je, međutim, strahovima i odgovornostima sa kojima veliki broj žena ne želi da se suoči.

Nisam dorasla zadatku. – Poznati su i slučajevi odricanja od materinstva zbog viška perfekcionizma. Žene navikle na tačnost i efikasnost po svaku cenu (od studija do radnog mesta) strahuju da neće uspeti da s istom bravurom zadovolje i u ulozi majke, pa je odgađaju u nedogled ili – odustaju.

To je odluka koja me plaši. – Strah od roditeljstva sve je rasprostranjeniji, a uzroci su loš životni standard i brojni ekonomski i socijalni problemi, karakteristični za vreme u kojem živimo. Evo i primera. Parovi koji žive zajedno smišljeno odlažu trenutak u kojem će izroditi decu. Čekaju da vide šta će biti s njima i njihovim poslom; hoće li već jednom doći ta bolja vremena u kojima će materijalno stanje dozvoljavati širenje porodice. Drugi izvor nesigurnosti je nezadovoljstvo u samom braku. Par u krizi bilo koje vrste dobrovoljno odustaje od potomstva.

Kad se on ne slaže

Pre svega, važno je utvrditi da li je život bez dece odluka ili odricanje. Jedino preispitivanje prave prirode takvog izbora otkriva da li će, sa godinama, rasti gorčina u ustima. Sebi bismo, na primer, mogli da postavimo sledeća pitanja: kad bi mi posao ostavljao više vremena, da li bih ponovo razmotrila ideju da postanem majka? Da li bih rodila bebu kad me ne bi mučili ovoliki problemi (posao, stan, novac)? Kako vidim budućnost bez dece za 10 godina? Je li to naš zajednički izbor ili moj pokušaj da nekom udovoljim (partneru)? Samo će iskreni odgovori pomoći da shvatimo jesmo li izabrali ono pravo ili su želju za materinstvom zagušili drugi prohtevi.

Stvari se iz korena menjaju ukoliko partner ne prihvata odluku o (ne)rađanju dece. Greška je što se razgovori na tu temu stavljaju na dnevni red tek posle dužeg perioda zajedničkog života, ili čak braka, pa se različiti pogledi na najvažnija životna pitanja otkrivaju prekasno.

Posle dugog „staža” bez naslednika, događa se da jedan od partnera ne može da zamisli dolazak „trećeg čoveka” u idiličnu zajednicu od njih – dvoje. Muškarac ponekad odbija da bude otac da ne ugrozi teško osvojenu emotivnu stabilnost sa ženom svog života. A kad jedan partner ne želi decu protiv volje drugog, veza je uzdrmana, a raskid gotovo neizbežan. Potiskivana želja za detetom može imati teške psihološke posledice za ženu, kao što će i silom nametnuto materinstvo neminovno proizvoditi konflikte. Zbog toga je razgovor na ovu temu ključni element pre uspostavljanja stabilne veze.

MAGAZIN VIVA U BROJU 235 DONOSI:

Kad jesen testira nerve

Novine u terapiji menopauze

Terapija uz pomoć životinja

Istine i zablude o zračenjima

Otkrivene nove tajne o kanceru