Mladi i psihostimulirajući napici

Nekada su bila rezervisana samo za elitu i ljubitelje adrenalina, ali su veoma brzo energetska pića, razni stimulativni napici doživeli takav bum da ih danas mladi ispijaju u ogromnim količinama, često kombinuju s drugim stimulativnim pilulama da bi što brže „dobili krila”, ili da bi im guarana, taurin, kofein i drugi stimulanti pomogli da ostanu što duže budni, da održe koncentraciju i da bolje uče. Posebno su ovi napici i takozvane „tablete za učenje”, koje utiču na budnost, pamćenje i mišljenje, u poslednje vreme popularne među našim akademcima, a ove dodatne izvore energije mladi mogu da nabave u svakoj apoteci, kiosku, kafiću.

Da li su uopšte korisna i koliko stavrno mogu da budu štetna ovakva stimulativna sredstva za Vivu objašnjava fiziolog profesor dr Tomislav Jovanović.

– Životni vek čoveka karakterišu oblici-obrasci ponašanja u dnevnom, mesečnom, sezonskom i životnom ritmu. Onaj nezaobilazan i jedan od najvažnijih je dnevni ritam - budnost i spavanje koji se ritmički smenjuju. Svaki je sa svojim fazama i dužinom trajanja u okviru životne dobi i dnevnih potreba, a prati ih ritmičnost lučenja pojedinih hormona, poput hormona rasta, seksualnih i hormona nadbubrežne žlezde. Na primer, hormon rasta se dnevno najviše izluči u prvoj fazi spavanja (sporotalasno) zbog čega od vajkada deca slušaju reči starijih „'ajte rano na spavanje da bi mogli da porasetete”.

Dnevne oscilacije telesne temperature u značajnoj meri utiču i na funkcionalne i psihofizičke sposobnsoti ljudskog organizma. Najniže temperature su između tri i pet sati i tada su i najslabije psihofizičke sposobnosti, a do perioda između 17 i 20 sati ove sposobnosti su najizraženije. Ako se tome doda i sekrecija melatonina onda biološki ritmovi i psihofizičke sposobnosti dolaze do posebnog izražaja.

Loše utiče na psihu i zdravlje

U poslednje vreme, posebno mladi kada žele da postignu neki rezultat tu vezu pokušavaju da ostvare raznim farmakološkim sredstvima. Međutim, na psihofizički status svake jedinke utiču primarno dva faktora - nasleđe i faktori sredine. Svaki period življenja ima svoje psihičke i fizičke karakeristike. Doziranom fizičkom aktivnošću uz adekvatne životne uslove, koji podrazumevaju i organizovani obrazovni sistem, obezbeđuje se normalan rast i razvoj jedinke.

Obrazovna stimulacija sa nizom novih informacija potencira sistem učenja koji predstavlja osnovicu pamćenja, a zajednički vode ka intelektualnim fnkcijama, koje su vezane za najviše delove centralnog nervnog sistema i čine merilo ljudske vrednosti i mogućnosti. Znači, intelektualnost je biološki uslovljena, a stepen iskorišćenosti zavisi od sposobnosti da se naučeno i zapamaćeno svrsishodno usmeri ka određenom cilju. Vekovna težnja svake individe je da što ranije i što lakše iskaže kako svoje fizičke tako i psihičke sposobnosti. Međutim, u želji za ostvarivanjem određenih ciljeva primarno mlađi i najpotentniji, u uslovima neadekvatno raspoređenih vremenskih obaveza i želje da skrate vreme sticanja znanja, pribegavaju različitim metodama, od koji najveći broj ne daje očekivane rezultate. Naprotiv, često utiču negativno kako na psihu tako i na ukupno zdravstveno stanje.

Remećenje ritma spavanja i budnosti na račun skraćenja vremena sna i spavanje izvan biološkog časovnika je najčešća pojava. Mladi ljudi veoma često primenjuju i različite metode za produžavanje faze budnosti, očekujući da skraćenjem sna nadoknate nedostatak ili izgubljeno vreme za sticanje neophodnih znanja. Naravno, odmah treba reći da je san fenomen koji se može odložiti, ali nikako izbeći. Neprespavana noć se nizom sledećih ciklusa spavanja nadoknađuje. A svesnim i prisilnim remećenjem biološkog časovnika remeti se i biološki časovnik niza funkcija unutrašnje sredine organizma, koje dovode do remećenja kako fizičkih tako i psihičkih funkcja i sposobnosti. Primena farmakostimulansa bez jasnih medicinskih indikacija može dovesti do fatalnih efekta, kao uostalom i primena raznih sredstava koje smanjuju osećaj umora i povećavaju stepen budnosti.

Suprotno od očekivanog

Biljni preparati i niz takozvanih ergogenih napitaka, u koje spadaju kafa i određeni tipovi čajeva, svojim sastavom na različite načine utiču na moždanu aktivnost. Naravno, očekivano je da povećavajući stepen budnosti povećavaju i sposobnost nervnih ćelija za akceptiranjem novog, da pomažu boljem učenju. U velikom broju studija utvrđeni su neznačajni efekti ovih supstanci na obim protoka krvi kroz centralni nervni sistem i njegovu regionalnu distribucju, ali su istovremeno dokazale da pojedini sastojci koji prolaze kroz krvno-moždanu barijeru direktno učestvuju u promeni nivoa pojednih neurotransmitera. To u značajnoj meri remeti moždanu funciju sa posledičnim izmenama u psihofizičkom ponašanju takve osobe. Pored toga, takve supstance menjajući odnos među normalnim neurotransmiterima direktno utiču na ponašanje povećavajući stepen budnosti, uz povećanu agresivnost sa izmenjenom motorikom i tonusom muskulature.

Glavni efekat primene takvih dodataka je smanjena saznajna sposobnost, što je upravo suprotno od očekivanog, uz izmenjeno ponašanje, smanjenu kritičnost i može se reći uz destruktivne efekte po nervne ćelije. Ako se zna da je svako od nas rodio sa određenim brojem nervnih ćelija i da se sa životnim vekom njihov broj smanjuje, onda je jasno da ovi preparati, pored remećenja biloškog časovnika, u krajnjem potenciraju i ubrzavaju smanjenje broja nervnih ćelija, povećavajući njihovu apopoptičku aktivnost.

Ne remetite biološki časovnik!

Zato je preporuka - ne remetite svoj bioloski časovnik, a u okviru njega pravilno rasporedite svoje obaveze. Uz to, kao i uz presudno prisustvo motivacije kao glavnog pokretača čovekove aktivnosti mogu se obaviti saznajne funkcije i postići željeni rezultati. Niz je dokaza o štetnom delovanju raznih preparata, pa i o onom sa fatalnim efektima, a malo je dokaza o pozitivnim delovanjima.

Nužno je napomenuti da depriivacija - lišvanje spavanja mnogo pre i mnogo više nego lišavanje hrane dovodi najpre do teških psihičkih problema, a na kraju i do fatalnog ishoda. Čovek može da ostane značajno duže bez hrane nego bez sna. Primarno san služi i da se mozak odmori i oporavi. Što je osoba mlađa dužina spavanja je veća jer pospešuje i sazrevanje mozga. Pokazano je da osobe koje su iz nekih razloga u mladosti često remetile spavanje imaju i poremećaje intelektualnih funkcija. Kod starijih osoba spavanje u kontinuitetu je skraćeno, ali u toku dana više puta ponovljeni san u kraćem vremenskom periodu zbirno se svodi ponovo na normalnih 6 do 8 sati, koliko je potrebno da se mozak i čitav organizam oporave i odmore.

Na kraju, uz biološki potencijal, koji obuhvata često i posebnu nadarenost za neku aktivnost, poštovanje biološkog časovnika, pravovremeno usklađivanje radnih obaveza i raspoloživog vremena, ustvari, usklađivanje ambicije sa kondicijom, uz motivaciju najčešće su, po sistemu nagrade i kazne, ključ dobrih rezultata.

Sve drugo, farmako sredstva i razni stimulativni napici koji su i ranije bili u trendu, bili zabranjivani i dozvoljavani, a danas su posebno u trendu i masovno se koriste, remeti unutrašnju sredinu organizma može da rezultuje čak trenutno i čestim neželjenim efektima bilo po psihu ili čitavo telo.

I na kraju, s razlogom, navešćemo samo savet jednog programera: „Puno paradajza prelivenog maslinovim uljem, pa da vidiš šta je koncentracija i memorija”.

MAGAZIN VIVA U BROJU 234 DONOSI:

Fitnes u vreme krize

Oprezno sa „pilulama za učenje”

Biofizička medicina

Aspirin - za i protiv

Tek sad treba napuniti baterije