Od bižuterije do ćilibara

24. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Neprijatni hronični zapaljenski proces zadaje najviše problema u pubertetu, ali mnogima i kasnije. Higijena, zdrav i uravnotežen život – čarobno rešenje.

Piše: dr Nina Avakumović, specijalista dermatovenerologije

Dom zdravlja "Dr Ristić"

Imate trideset godina i bubuljice kakve ima Vaša ćerkica od deset. Niste ih imali ranije ili ih imate “oduvek”. Slušate savete komšinice, drugarice, prijatelja s posla. Obraćate se za pomoć kozmetičaru, lekaru, pa kozmetičaru, pa lekaru, ponovo drugarici... Možda ćete “dići ruke od svega”, ali ćete pre toga biti depresivni, odbiti poziv na piće, ubeđivati sebe da i nije tako loše biti sam. Pa da, sam. Naravno pokušaćete SAMI da rešite problem, jer ste sebi najveći prijatelj. Ubrzo shvatate da ste sebi neprijatelj.Vrtite se u začaranom krugu, ponovo, ponovo i ponovo.

Hajde da nađemo početak, uzrok, problema, hajde da dođemo do kraja, odnosno rešenja.Za početak mora biti jasno: deo problema će rešiti dermatolog, a drugi, veći deo, VI. Zato što su akne deo Vašeg bića u datom momentu i zato što ih svesno i nesvesno nekada provocirate i pogoršavate.

Akne su hronični zapaljenski proces vezan za dlačni folikul, tako da se taj dugotrajni zapaljenski proces događa uz koren dlake (primetili ste da akni nema na delovima kože koji nisu obrasli dlakom - dlanovi, tabani), najčešće na onim segmentima kože gde su lojne žlezde brojne i razvijene (T zona lica, grudi, leđa,..). Prvi put se javljaju u pubertetu, kada god da on počinje (a najčešće oko devete godine) i traju čitav period rasta i razvoja, koliko god on trajao (najčešće do 20-e, 30-e godine). Duže traju kod ženskog pola, ali se teže forme viđaju kod muškaraca. Osnovna, početna promena je, takozvani zatvoreni komedon (ne ona crna tačkica, poznata kao mitiser), beličasta “kuglica, poznata i kao potkožni mitiser. Suštinski, problem je u poremećenoj keratinizaciji, hiperfunkciji lojnih žlezda i prisutnoj bakteriji Propionibacterium acnes. A, praktično znači: otvor kroz koji izlazi dlaka se kompletno zatvara, lojna žlezda, koja normalno svoj sadržaj evakuiše uz dlaku to više ne uspeva, bubri, prska. Organizam to nenormalno zbivanje prepoznaje kao strano i teži da ga eliminiše, formirajući zapaljenski proces, u nadi da će sve “poništiti” ili gnojem eliminisati. Tako akne prolaze ne ostavljajući trag za sobom, dok teže forme akni i pogrešno tretirane akne mogu imati kao posledicu ljubičaste ili bele “fleke” i ožiljke.

Pored običnih akni (zovu se i vulgarne, što ne znači proste), akne mogu biti posledica hormonskog dizbalansa, te se ponekad viđaju kod trudnica, osoba sa policističnim jajnicima ili oboljenjima žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Mogu biti izazvane pritiskom, tzv. mehaničke akne, zatim isprovocirane sunčevim zračenjem, lošom kozmetikom, uljima... Takve akne nikada nemaju klasičan izgled i raspored, a i njihovo lečenje je vrlo specifično.

Zabluda je da hrana utiče na pojavu akni, mada se i o ovom stavu u znatnoj meri spekuliše u savremenoj litetraturi.

Neke akne će nestati, ali će neke stalno podsećati da ste nešto mogli da preduzmete ili da preduzmete ranije, ali ponekad, na žalost, i da ste preduzimali previše. Da Vas akne ne bi emotivno uzburkavale, socijalno indisponirale i zdravstveno kompromitovale, pristupite njihovom saniranju sistematično. To znači: za početak bez agresije ispoljene na koži (ne dodirujte je bez potrebe, ne pokušavajte da budete kozmetičar ili lekar), koristite nežne preparate za odstranjivanje nečistoće sa kože, bez tendencije da koža posle pranja bude suva i da “škripi od čistoće(?)”.Uvek koristite nemasne hidrantne kreme, jer Vaša koža jeste masna, ali je pritom najčešće i dehidrirana.

Na dermatologu je da procenjujući kvalitet Vaše kože, intenzitet aknoznog procesa, ali i Vašu strpljivost i trpeljivost, formira protokol lečenja. Lečenje se sprovodi kako preparatima koji se nanose na kožu, tako i lekovima koji se određeno vreme piju. Brojni su varijeteti lokalne terapije: keratolitici, antibiotici, azelaična kiselina, retinoidi, ali i sistemske: takođe antibiotici i retinoidi, naravno mnogo moćnijeg efekta od onih nanetih na kožu.

I, onda, kako to da drugarica više nema akne, a Vi koristite iste preparate i na isti način, ali nema baš ništa što bi Vas obradovalo ili bar okuražilo. Pa, možda, baš zato što se lečite na isti način, vi - različite kože, vi – različitih emotivnih struktura, vi - različiti ljudi. Vaš pristup i pristup lekara lečenju, mora biti jedinstven, kakvi ste i Vi sami.

I, još nešto: budite pozitivni, praštajte i volite. Ne može da škodi, a može da pomogne višestruko!

DODIR SVILE

Kako raspremanje počinje od svoje kuće, obratite pažnju na sledeće: koža mora što više vremena da bude čista, tj. bez šminke, suvišne masnoće, znoja, prašine... Kosa, takođe, uvek čista - uklonite je sa kože lica ili leđa kada je to moguće, ne nanosite na nju ulja i voskove. I, možda, najvažnije: ne dodirujte kožu rukama osim kada je to neophodno zbog održavanja higijene, šminkanja ili izražavanja najsuptilnijih emocija.

Ako učinite ova tri mala koraka za čovečanstvo, a velika za Vas, akcija medicinske nauke će biti znatno manja te samim tim i komfornija.