Nema ljubavi bez bola

25. avgust 2009.

Pošaljite komentar

Kada kažemo slomljeno srce, mislimo metaforički, ali stručnjaci smatraju da proživljene emotivne traume mogu zaista da imaju negativne posledice po zdravlje, ako potraju duže.

Piše: Milica Petrović, diplomirani psiholog
Izvor: Politika Online

Kad nekog volimo, preplavljeni smo osećanjem topline i blaženstva. Tome „kumuju” dopamin, isti onaj hormon koji utiče da narkoman žudi za drogom, i hormon sreće endorfin. Sa još nekim sličnim supstancama, oni stvaraju opojnu „ljubavnu mešavinu”. U suprotnom, kada se strasna veza dvoje ljudi naprasno prekine, prevlast preuzima adrenalin i otud je isto toliko jaka i trauma.

Mnogi stručnjaci se slažu da je tada nivo stresnih hormona visok kao i u situacijama u kojima čovek realno može da doživi srčani udar, recimo smrt bliske osobe, pa su smatrali da ovo stanje treba definisati kao sindrom slomljenog srca.

– Mada je u fiziološkom smislu srce i dalje u jednom komadu, mnogima se čini da je zaista prepuklo. U intenzivnoj patnji oseća se jak bol u grudima, javljaju se i tahikardija, odnosno preskakanje srca, i aritmija. Usled tog stalnog pritiska dolazi do poremećaja ritma disanja koje izaziva određene slabosti, vrtoglavicu, nesvesticu, glavobolju, nesanicu i stanje opšte malaksalosti, a nekad čak apatiju i depresiju – objašnjava Milica Petrović, psiholog u Domu zdravlja „Dr Ristić” u Beogradu.

Šta posle brodoloma?

Iako ovi simptomi veoma liče na simptome srčanog udara, naša sagovornica ističe da su oni privremeni i izrazito psihogenog karaktera. Budući da intenzivan bol koji se oseća nema organsko poreklo, s toga je i svaki lek suvišan. Ako se izuzmu antidepresivi, koji su se tokom kliničkih ispitivanja pokazali dobrim u ublažavanju simptoma slomljenog srca kod pojedinih pacijenata, Milica Petrović ističe da je vreme ipak najbolji lek.

Tuga je potpuno normalna i očekivana reakcija kada se okonča emotivna veza. Poželjno je da ljudi sebi daju oduška tako što će dopustiti da pate određeno vreme. U početnoj fazi suze imaju izuzetan terapijski efekat. Plakanje istovremeno donosi olakšanje, a može biti i nedvosmislena poruka prijateljima da vam je potrebna podrška. Izolacija nikako nije dobro rešenje, jer kada ste okruženi prijateljima, stvorićete osećaj pripadnosti koji je mali, ali značajan pomak u otvaranju prostora za nove ljubavi. Pogrešno je, međutim, upozorava naša sagovornica, nakon jedne neuspele veze spas odmah tražiti u drugoj, jer su šanse za opstanak male.

– Još ste ranjivi i vučete za sobom svoja negativna iskustva i ako prepoznate bilo kakvu sličnost, odmah ćete zauzeti isti stav. Čovek je stvoren da iznova voli i rešenje jeste u novoj ljubavi, ali ukoliko ste i dalje privrženi prethodnom partneru, niko vam neće delovati kao dovoljno dobra zamena. Zato je poželjno odbolovati i u novu vezu ući potpuno emocionalno sređen i spreman za novo davanje i međusobno prilagođavanje – kaže Milica Petrović.

Ni obnavljanje veze koja je jednom pukla se ne preporučuje. To ima smisla samo pod uslovom da su oba partnera svesna zašto je veza prekinuta i da su oboje spremni da isprave ono što nije valjalo. Ali, ako se veza obnavlja samo da bi vam trenutno bilo lakše, onda budite spremni da ponovo doživite istu situaciju, a možda i goru.

Promena sredine kao udaljavanje od izvora stresa takođe nije rešenje. To je, praktično, samo bežanje.

Samo opušteno

Dakle, budite strpljivi, doći će dan kada ćete se probuditi i shvatiti da ste preboleli raskid i da ste iz patnje izašli jači. Dobar deo sindroma će proći sam od sebe. Ipak, to su tegobe sa kojima ne može svako lako da se nosi, pa naša sagovornica savetuje da sam čovek proceni kako se oporavlja.

– Kod nekih osoba to stanje potraje duže i postane smetnja za normalan život. Katkad mogu da se jave stomačne tegobe koje nekad prerastu u gastritis, a može da dođe i do promena krvnog pritiska. Postoje, mada retko, situacije u kojima se zaista može pojaviti i duševno oboljenje, međutim to se ne događa zbog sindroma slomljenog srca, već što za tako nešto postoje određene predispozicije, a sindrom je samo njihov okidač. Tada je zaista neophodno potražiti stručnu pomoć kako bi se lakše „sastavili komadići slomljenog srca” i izbegle trajne posledice. Zato psihoterapija i postoji.

Emotivna veza koja je pukla često se doživljava kao lični neuspeh. Jedan od rizika je i to da se može stvoriti strah od emotivnog vezivanja. Da bi se izbegla eventualna patnja zbog nekog budućeg raskida, u nove veze se ne ulaže mnogo, već im se prilazi površno – kaže Milica.

Na kraju poručuje:

– Svako ko je voleo, bar jednom je prošao kroz te muke. U slučaju sindroma slomljenog srca preventive nema. Jedina bi bila uzdržavanje od ljubavi. A ako nismo voleli, onda kao da nismo ni živeli.

Imaju razumevanja za slomljeno srce

Japanska tradicionalna medicina odavno zna za sindrom slomljenog srca i zove ga „tokatsubo”. Savremena medicina prihvatila ga je tek nedavno i to stanje nazvano je stres kardiomiopatija. Neke velike japanske firme čak su omogućile bolovanje svojim radnicima kad im neko slomi srce. Što su stariji, imaju više dana, jer, kako objašnjavaju, oni mlađi imaju šanse da se ponovo zaljube, dok sredovečnima to malo teže polazi za rukom, pa su njihovi emotivni lomovi mnogo traumatičniji.

Dana Stanković