Zašto su deca danas drugačija?

Pre pedeset godina, deca su bila mršavija, a snažnija su bila i pre deset. Što je još gore, jedna nedavno objavljena studija otkriva da sve veći broj dece školskog uzrasta pati od artritičnog tipa bola koji se javlja kao posledica upotrebe telefona i konzola za video igre.

Istraživači kažu da su tipični problemi postali bolovi u zglobovima ruke i prstiju i to onakvi kakvi su se ranije javljali kod pacijenata sa hroničnim reumatizmom.

Predstavljamo vam nekoliko razlika između 11-godišnje dece nekad i sad.

Visina

Nekad: 132 cm Sad: 138 cm

Prosečna visina se povećala za jedan do tri centimetra svake decenije tokom poslednjih 50 godina. Danas su, dakle, mališani u proseku viši za pet do 15 centimetara.

Glavni razlog je kvalitetnija ishrana, naročito dok su još u majčinom stomaku i veći unos vitamina i minerala. Takođe je moguće da je na ovu pojavu uticao pad broja žena koje puše u toku trudnoće.

Da li je to dobra vest?

Iako je jasno da treba uzimati kvalitetnu hranu i da ne treba pušiti u toku trudnoće, rnegli ast se povezuje sa bolovima u donjem delu leđa, jer kičma tada dodatno pati. To znači da će verovatno sve više mladih ljudi imati problema sa bolovima u u leđima.

Masa

Nekad: Dečaci 36,4 kg, devojčice 38.5 kg Sad: Dečaci 40,1 kg, devojčice 43,9 kg

Budući da su deca postala viša, jasno je i da imaju više kilograma, jer imaju više mišićne mase. Ipak, ta pojava je uglavnom posledica neaktivnosti.

Takođe, količina hrane koju deca jedu se smanjila tokom godina, ali sada deca jedu više masti i šećera što uz nedostatak rekreacije vodi povećanom broju gojazne dece.

Iako se sve više o ovoj pojavi govori kao o epidemiji, indeks telesne mase (BMI) dece se, začudo, nije značajno promenio.

Nekada je za osmogodišnje dečake iznosio oko 16,55, dok je u 2007. 17,18. Deca u bogatijim delovima sveta imaju mnogo manje šansi da odstupe od normalnog BMI, verovatno iz tog razloga što ih roditelji usmeravaju ka sportskom životu i zdravijim navikama.

Da li to znači da je epidemija gojaznosti mit? Ne, jer iako prosečno dete nije mnogo deblje, deca iz porodica koje su i ranije imale sklonosti ka gojaznosti, sada imaju još više kilograma.

Štaviše, broj dece koja se nekvalitetno hrane je sve veći. Istovremeno, na drugom kraju spektra su deca kojima roditelji ne dozvoljavaju unos mesa i mlečnih proizvoda i zbog toga bivaju pothranjena.

Zašto je to važno?

Mnogo sala u predelu stomaka može pokrenuti dijabetes tipa 2. Sada nije nikakvo čudo da se ova bolest dijagnostikuje kod deteta od 14 godina., što je ranije bilo nezamislivo.

Mnogo dece pati od metaboličkih sindroma – početnih stadijuma hroničnih bolesti, poput dijabetesa, bolesti krvnih sudova i srca. Gojazna deca sa visokim krvnim pritiskom i holesterolom su u većem riziku od srčanih oboljenja.

Pubertet

Nekad: Dečaci 14,5 godina, devojčice 12,5 Sad: Dečaci 13,5 godina, devojčice 11

Pubertet je period kada glas dečaka mutira, a devojčice dobiju prvu menstruaciju. Vreme ulaska devojčica u pubertet sve do ’90-tih je počinjalo oko dvanaeste godine, ali je onda starosna granica značajno opala.

Smatra se da je višak kilograma među prvim uzrocima ove pojave, pa se procenjuje se da bar jedno od šestoro dece pre desete godine uđe u pubertet.

Ipak, danski istraživači smatraju da je u poslednjoj deceniji došlo do naglog pada starosne granice za ulazak u “predvorje sveta odraslih” zbog nezdravog načina života i izloženosti hemikalijama kroz hranu.

Druga istraživanja pokazuju da deca iz rasturenih porodica brže "sazrevaju". Naime, stres koji je posledica razvoda roditelja narušava ravnotežu hormona rasta i drugih hemikalija u telu i ubrzava fizički razvoj.

Šta to menja?

Niža starosna granica ulaska u pubertet je važna jer utiče na šanse devojčica da dobiju tumor dojke kasnije u životu. Takođe, neka istraživanja u Americi ukazuju da dečaci koji iskuse rani pubertet mogu pokazati mnogo agresivnije ponašanje.

Zubi

Nekad: u proseku, 6,5 zuba ispalo ili pokvareno Sada: 1,5 (brojke važe za 12-godišnjake)

U celini uzev, deca imaju mnogo bolje zube u poslednjih nekoliko godina. Najveći napredak ostvaren je u poslednjih 40 godina dodavanjem florida zubnim pastama.

On funkcioniše kao sredstvo za mineraliziranje gleđi i čini je čvršćom i otpornijom na “udare” bakterija. Međutim, jedan od problema je što deca previše "grickaju" između obroka.

Potreban je čitav sat da pljuvačka neutrališe kiselinu koja nastaje u ustima posle hrane i pića, pa česti obroci znače da zubi nemaju mogućnost da se “oporave”. U skladu s tim, karijes je učestalija pojava.

U poslednjih 15 godina došlo je i do značajnog propadanja zuba celog čovečanstva uzrokovanog ispijanjem gaziranih pića. Jedina olakšavajuća okolnost je što se uglavnom služe s ledom, a poznato je da što je piće hladnije, to njegova kiselina ostavlja manje štete na zubima.

Ništa bolji nisu ni voćni sokovi i energetska pića, koje deca sve češće piju.

ANIMAZ studio/Flickr.com

Stopala

Nekad: Dečaci 35,5, devojčice 35 Sad: Dečaci 37,5, devojčice 37

Dečja stopala su se promenila za cela dva broja u poslednjih 50 godina, tako da “tradicija” preuzimanja obuće od starije braće i sestara se sve ređe može sprovesti.

Deca obuću brzo prerastaju, a zbog loše ekonomske situacije, neki roditelji ne mogu da im priušte novu. Problem je u tome što se stopalo ljudi razvija sve do 18. godine i do tad je veoma ranjivo na svaki mogući udar, pa i žuljanje cipela.

Višak kilograma dodatno pogoršava ovaj problem: jedna studija je orkrila da gojazna deca imaju duža i šira stopala nego što je to uobičajeno.

Zašto je to važno?

Kao rezultat nošenja neodgovarajuće obuće, donji deo noge apsorbuje udar kada stopalom dodirnete zemlju i prenosi pritisak na zglobove noge.

Tokom vremena to uvećava rizik od osteoartritisa i vodi bolovima u ligamentima.

Snaga

Nekad: Dečaci 40 trbušnaka za 30 sekundi, devojčice: 26 Sad: Dečaci 20, devojčice 18

Nivo fizičke spremnosti dece širom sveta opada za 4,3 odsto svake decenije. Kondicija se određuje tako što se uz pomoć štoperice meri vreme potrebno detetu da pretrči određenu razdaljinu.

Razlog padu fizičke spremnosti je vreme provedeno ispred “malih ekrana”, koje se skoro udvostručilo u odnosu na sedamdesete.

Čak i dečija snaga opada. Današnji 10-godišnjaci mogu da urade manje trbušnjaka nego njihovi vršnjaci pre deset godina. Današnja deca ne mogu ni da vise na razboju u školama, jer su im ruke oslabile, a mogućnost da čvrsto stežu predmete značajno opala.

U poslednjoj deceniji, snaga u dečjim rukama opala je za 26 procenata, dok je snaga stezanja predmeta smanjena za sedam odsto.

Između ostalog, tela dece danas sadrže veći procenat masti, a manje mišića.

Zašto je to važno?

Nedostatak fizičke aktivnosti zabrinjava jer vodi lošijem ukupnom zdravstvenom stanju dece. Neaktivnost, osim što narušava zdravlje srca, ugrožava i kosti.

Do sredine dvadesetih godina, devojke moraju “skupiti” dovoljno koštane mase za ostatak života. Ako se kosti ne izlažu vežbi, postoji mnogo veći rizik od osteoporoze i frakture kuka u budućnosti.

Loš tonus trbušnih mišića izaziva bolove u leđima, dok manjak snage u nogama stvara probleme sa penjanjem uz stepenice. Veoma je važno razviti snagu u mlađem dobu, kako bi bili otporniji u starosti.

Očekivano trajanje života

Nekad: 71 godina Sad: 80 “Dobra vest je da se procenjuje porast u očekivanom trajanju života po tri meseca svake godine. Međutim, da li duži život znači da ćemo duže morati da budemo bolesni?

Današnji 65-godišnjaci su zdraviji od njihovih roditelja kada su bili tih godina, ali su u mladosti bili aktivniji. Da li će isto važiti i za nadolazeće generacije?

Izgleda da gojaznost kod dece uzima maha i skraćuje očekivano trajanje života. Istraživanje objavljeno u Medicinskom žurnalu Nove Engleske otkriva da će gojaznost skratiti prosečno trajanje života za dve do pet godina u nadolazećoj deceniji.