pretraži po celom b92.net
28. oktobar 2009.
Zdravo dete je srećno dete
Vodite računa o osećanjima svog mališana i saslušajte ga čak i kad vam njegovi problemi izgledaju kao besmislice. Jedino tako oslobodiće se unutrašnje napetosti i odrastati potpuno bezbrižno.
Preuzeto iz magazina LISA
 |
Po kojim kriterijumima se procenjuje stepen porodične sreće? Za neke je to materijalno blagostanje, za druge je strasna ljubav supružnika, za nekoga je to obično uzajamno poštovanje svih članova porodice. Najverovatnije da sve to ulazi u pojam „srećna porodica”, ali je isto tako nemoguće zamisliti normalne roditelje koji su apsolutno srećni naročito ako njihovo dete često poboljeva ili ima neku hroničnu bolest. Ako je dete zatvoreno i teško uspostavlja kontakt sa vršnjacima ili je, naprotiv, hiperaktivno i agresivno - to roditelje mnogo manje zabrinjava jer većina njih misli da će proći. Međutim, odstupanja u ponašanju deteta i njegovi proble-mi sa zdravljem nalaze se u suštinskoj me-đuzavisnosti i često imaju isti uzrok. Posmatrajući dete, iskusan psiholog gotovo uvek može da postavi tačnu „dijagnozu” psihološke klime u porodici. Jer, dete je kao lakmus-papir unutrašnjih odnosa u kući. Nije čak neophodno da pitate dete kako živi.
Veliki broj informacija stručnjaku mogu da pruže posmatranja detetovog reagovanja u različitim situacijama, pa čak i manji funkcionalni (odnosno, bez organskih simptoma) poremećaji njegovog zdravlja. Ali, pedagog, psiholog ili lekar nemaju dete pred očima neprekidno, pa jedino roditelji mogu na vreme da primete da se kod njega pojavljuju problemi: ono se, recimo, ne oseća dobro ili je često loše raspoloženo. Na šta treba da obratite paž-nju? Na po-re-mećaje sna, bolove u stomaku, po-vremeno povraćanje, zatvore, mokrenje u snu (kod dece starije od dve godine), glavobolje, neurodermitis, na prehlade koje ne prolaze, bez obzira na lečenje.
Porodična klima
Čak i bebe mogu svojim ponašanjem da nam signaliziraju kakav im je život u sopstvenoj porodici. Ako beba od 3 do 4 meseca ima stalne grčeve u stomaku (ako plače i grči se), ako za vreme dojenja guta mnogo vazduha, zbog čega kasnije podriguje, ako sisa prste, malo jede, ili jede normalno ali ne dobija na težini, nemojte to pripisivati problemima uzrasta i misliti da će sve samo od sebe proći. Najčešći uzroci ovih simptoma nalaze se u sferi emocija i povezani su sa duševnim stanjem majke. A to stanje, opet, neposredno zavisi od opšte psihološke klime u porodici. Zbog toga, paralelno sa brigom o detetu, roditelji treba češće da razmišljaju o sopstvenom fizičkom i psihološkom stanju. Možda bi trebalo ozbiljno da razmislite o “stilu” ponašanja u porodici.
Po pravilu, roditelji čak i ne pomišljaju da njihovo konfliktno ponašanje u porodici za dete predstavlja neprekidni izvor stresa. Dete u takvoj situaciji (kada ga roditelji grde ili se svađaju u njegovom prisustvu) nesvesno počinje da se prilagođava, uči se da potiskuje svoju uznemirenost i bes pomoću određenih postupaka. Ono zadržava dah, napreže mišiće, povlači se u sebi i grči. Da bi bilo spremno na neprijatnu situaciju, dete zadržava to napeto stanje i ono postepeno postaje hronično: menja se krvotok u njegovim mišićima a zatim i u unutrašnjim organima. Na taj način, lančano, emocionalno stanje deteta utiče na čitav njegov organizam. Oboljenja unutrašnjih organa, koja nastaju kao posledica nervne i psihološke napetosti, nazivaju se psihosomatskim poremećajima. Sistematska istraživanja takvih poremećaja započeta su još tridesetih godina prošlog veka u SAD. I kod nas je taj termin odavno postao uobičajen u psihološkoj i medicinskoj terminologiji. Nažalost, bez obzira na to, ovaj pristup u razumevanju prirode mnogih bolesti prodire u svest ne samo pacijenata, već i lekara. A prema statistici, 43-56% svih osoba koje se obrate lekaru, pate od psihosomatskih poremećaja.
Vežbajte zajedno
U zavisnosti od svog uzrasta, imitirajući odrasle, dete pokušava da dovede u red svoje pokrete, te tako instinktivni mehanizam otklanja mišićnu napetost. U cilju smanjenja napetosti može da pomogne veoma umerena, ali redovna fizička aktivnost. Međutim, ni tu ne treba da idete u drugu krajnost i odmah upišete dete u sportsku školu. Dovoljno je da radite sa njim običnu gimnastiku, ali je veoma važno da je radite svaki dan. Najbolje je ako gimnastiku radite zajedno sa detetom. Jer, u životu svakog čoveka postoji hronična napetost - emocionalna i fizička, a potisnuta napetost veoma lako može da postane uz-ro-čnik raznih bolesti. Lekari smatraju da astma nastaje zbog toga što dete „želi, a nikako ne može da dozove svoju majku”, da se čir na želucu dobija usled nezadovoljene želje za ljubavlju, da su bolesti srca i krvnih sudova - izraz potisnutog gneva. Koren ovih bolesti, kao i mnogih drugih, potiče iz detinjstva.
Na primer, kada u ranom detinjstvu dete počnu da navikavaju na nošu, ako to čine suvše grubo, ako ga grde za svaki propust, to kasnije može da dovede do zatvora i proliva. Poznat je psihosomatski karakter bolesti kao što su bronhijalna astma, stenokardija ili čir na dvanaestopalačnom crevu, kao i ulkusni kolitis, neurodermitis, nespecifi-čni, hronični poliartritis, hipertonija, vegetativnovaskularna distonija, migrena, psorijaza, razne vrste ekcema, kao i druge bolesti. Šta da učinite da biste spre-čili da se u detetu nakupi hronična napetost? To je istovremeno veoma lako, i veoma teško - to često znači da treba u potpunosti promenite svoj odnos prema detetovim osećanjima i vodite računa o njegovom raspoloženju. Odraslima dečji problemi ponekad izgledaju kao besmislice. Ali, dete može da oseća pravu i duboku žalost zbog slomljene najdraže igračke, ili zbog toga što ga je mama ostavila samog. Može da pati istinski i duboko, isto kao i odrasla osoba. I ta patnja teže će mu pasti ukoliko kod odraslih ne nailazi na saosećanje. Razgovarajte sa detetom o svemu što se tokom dana dogodilo u kući, napolju, wu vrtiću. Ponekad će dete nešto prećutati da ne bi sekiralo roditelje, ponekad neće umeti da se dobro izrazi o svojim osećanjima.
Zadatak roditelja je da stvori atmosferu međusobnog poverenja da bi dete moglo da „otvori dušu” i slobodno ispriča sve što oseća. Upravo kada dete izgovori sve što ga brine i sekira, nestaće veliki deo emocionale napetosti, te se na taj način eliminiše njeno taloženje unutar njegovog malog organizma.
U NOVOM BROJU MAGAZINA LISA
 |
Moda:Nova pravila u oblačenju
Iskrena priča: Tajna stare kutije
Aktuelno: Jesen uz dobru knjigu
Inspiracija: Baštenski raj porodice Erić
Psihologija: Žene u šopingu provedu 399 sati godišnje
Anketa: Poznati pobeđuju krizu - i štednja i luksuz
Roditeljstvo - ostali tekstovi
Svet zagonetki
| 18. novembar 2009.Zaboravili smo stare pesme i srpske narodne priče, nestali su iz sećanja junaci o kojima se su legende prenosile s kolena na koleno, ali zagonetke deca Dalje
Hrana za mozak
| 20. oktobar 2009.Igračke podstiču maštu, ali same po sebi nisu igra, smisao dobijaju tek u interakciji dece i drugih ljudi. Podstaknite detetov emocionalni i psihički razvoj - igrajući se sa njim. Dalje
Deca su junaci
| 19. oktobar 2009.Više od hiljadu mališana mesečno se nađe na kraćem ili dužem lečenju na dečjim klinikama u Beogradu. Kako bi im bolničke dane učinile bar malo prijatnijim vaspitačice iz četiri beogradske predškolske ustanove već više od deset godina se druže sa decom na bolničkom lečenju. Dalje
U svakom se detetu kriju talenti
| 13. oktobar 2009.Hteli biste da vaš mališan postane veliki muzičar, poznati sportista ili talentovana balerina? Ali, da li su vaša sanjarenja ono o čemu mašta i vaše dete? Dalje
Govor odrastanja
| 10. oktobar 2009.Smetnje u govoru najčešće se ispoljavaju između druge i pete godine života, kada mališani savladavaju veliku prepreku učenja maternjeg jezika i ispoljavanja Dalje
Snažan kao Popaj
| 30. septembar 2009.Svetska zdravstvena organizacija upozorava da lečenje mnogih oboljenja snažno zavisi od efikasnog imunog sistema. Dobar imunitet čuva zdravlje. Dalje
Bajke vaspitavaju decu
| 28. septembar 2009.Pored uživanja koje pružaju, bajke „uče“ decu da bezizlazna situacija ne postoji i da se isplati biti dobar. Čitajte svojim najmlađima i naučite ih da žive u bajci! Dalje
Tata u ulozi dadilje
| 23. septembar 2009.Probudite u detetu kreativnost i podstaknite njegovu maštu. Sve ono što stroge majke ne dozvoljavaju da se radi - u društvu tate biće „slobodno“ Dalje
Baterije u želucu
| 22. septembar 2009.Mališani obožavaju da stavljaju u usta razne predmete i da ih gutaju. Neki od njih, kao što su recimo dugmaste baterije, veoma su opasni, jer mogu da izazovu povrede organa za varenje. Dalje
