Kako se pravilno uči?

»Ćuti i plivaj«. Kada kažete detetu : »Tvoje je samo da učiš«, napravili ste više grešaka istovremeno. Najpre, to nije istina. Vaše dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, čak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opretećuju i vaša očekivanja koja se ne svode samo na učenje već i da zadrži sve svoje navike i ponašanja kojima ste vi zadovoljni, da ono loše izmeni ili pretvori u one navike kojima ćete (opet vi) tek postati zadovoljni. Stav: »Tvoje je samo da učiš«, može se uporediti sa bacanjem malog deteta u vodu uz jedinu instrukciju: »Ćuti i plivaj!« Zaboravili ste da objasnite kako se to radi. Takođe, to neće učiniti ni njegovi učitelji u školi.
Jedino opravdanje koje možete imati jeste da ih ni sami ne znate. Ipak, metode pravilnog učenja nisu nikakva tajna i postoje oduvek. Njihova glavna prednost je u tome što se uz njih, postižu najbolji rezultati za najkraće vreme a ono što se uči najduže pamti. Osim toga, kada jednom naviknete dete da ih primenjuje, to je metod rada i kada bude starije. Odnosno, one su univerzalne i ne zavise od dečjeg uzrasta.

Vaše navike – vaše iskustvo. Zaboravite na sopstvene navike prilikom učenja. Možda ste vi učili noću, možda ste vi najbolje učili u društvu, možda... i možda uspeli da završite najviše škole. To, ipak, ne znači da ste učili pravilno, i da samo zato što je »upalilo« kod vas, to isto treba da primenjuje i vaše dete. Naime, možda postoji način da ono uči još brže, još kvalitetnije, sa još većim razumevanjem nego vi.

1. Vežbanje koncentracije.

Za školsko učenje koncentracija je od ogromnog značaja. Biti koncentrisan na času znači, zapravo, biti prisutan ne samo fizički već i mentalno. Odnosno: slušati, biti krajnje pažljiv i aktivan. To je usredsređenost na ono što se trenutno dešava i isključivanje svih drugih misli. Što je dete više koncentrisano na času, to će veći deo njegovog učenja kući predstavljati ponavljanje. Međutim, koncentracija se vežba i stiče. U zavisnosti od njegovog uzrasta možete je razvijati zajedničkim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje….) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da dete određeno vreme provede fokusirane pažnje. Takođe, podstičete dete da svoju aktivnost privede kraju. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje...) i koja su time prisiljena da istu aktivnost često »seckaju« i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju.

2. Traženje pomoći

– uputite dete da traži pomoć od vas ili svojih učitelja čim mu nešto nije jasno, kako ne bi učilo napamet, već sa razumevanjem. Upoznajte ga dodatnim izvorima informacija (internet, sveske i udžebenici iz prethodnih razreda, časopisi…) Budite uporni u zahtevu da što više uči sa razumevanjem umesto napamet, čak i kada ste sigurni da njegova učiteljica uvažava isključivo učenje napamet. Razmislite šta je vama važnije: da dete dobija dobru ocenu za “nabubanu” lekciju, ili da dobije malo lošiju ako je ispriča svojim rečima? Odnosno, da li je vaša želja da dete ima što bolji uspeh, i kada on nije povezan sa time da li ume da razmišlja svojom glavom?

3. Uslovi.

Omogućite što bolje uslove za rad. Idealno je da to bude dečja soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvišnih detalja, dobro osvetljenje, sto i stolica… Sa radnog stola uklonite sve što odvlači pažnju. Ugasite radio, jer svaki zvuk u pozadini, takođe, ometa koncentraciju. Zaboravite i na predrasude da je upravo muzika jedini način učenja za vaše dete, ili na lično iskustvo (“I ja sam oduvek tako…) Možda vi jeste, ali to nije razlog da dete ponavlja vaše greške. Loše navike se mogu iskoreniti, a koncentracija tako bitna za učenje mnogo se lakše uspostavlja kada je “mir u glavi”.

4. Plan rada.

U početku će detetu verovatno biti potrebna vaša pomoć u pisanju svojih prvih planova rada. Nedeljni plan treba da sadrži što precizniju satnicu, nalik rasporedu časova. Upisuju se ne samo obaveze učenja, već i vreme predviđeno za spavanje, treninge, rođendane tokom iduće nedelje…

5. Vreme za učenje.

Ono što detetu predstavlja najveći problem, ili što najmanje razume dobro je da uradi onda kada mu je učinak najveći. Za nekoga je to jutro, za nekog veče, ali princip je isti: za najteže gradivo pomozite mu da izabere najbolje vreme. Takođe, ne dozvolite mu da uči noću. Misliti da se noću najbolje uči podjednako je opravdano (čitaj:glupo) kao i misliti da se tada najbolje jede, igra ili čita. Noću se najbolje spava.

6. Podela lekcije.

Podelite lekciju na manje celine, od jednog do drugog podnaslova ili po pasusima ili prateći bold slova (koja uvek označavaju nešto važno). Tako se čitanjem prati logičan sled lekcije.

7. Čitanje teksta.

Koliko će puta dete pročitati neki tekst ponajviše zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato ga podstičite da čita sa punom pažnjom kako bi što pre shvatilo tekst. Upravo je to glavni cilj čitanja teksta. (ne da ga čita što više puta, već da ga razume).

8. Podvlačenje.

Podvlačenje važnih reči i rečenica, grafitnom olovkom, koje se vrši prilikom čitanja, omogućuje detetu da se vežba u izdvajanju bitnog od manje bitnog. Na ovaj način, prilikom sledećeg vraćanja na isti tekst (ponavljanja), može da se usredsredi samo na podvučeni deo. Podvlačiti se mogu cele rečenice ili reči, ili naglašavati važnost pojedinih delova teksta nekim ličnim znakom (uspravnim linijama pored teksta, cvetićem…)

9. Naglas.

Preslišavanje u sebi stvara pogrešno uverenje o tome da li je neko gradivo savladano ili ne, izaziva dosadu, pospanost, sanjarenje... Za razliku od toga, preslišavanjem naglas, dete se istovremeno uči i lepom izražavanju, primorava sebe da brže misli, vežba u neverbalnom iskazivanju…I što je najvažnije, stiče realnu sliku o tome koliko je nešto naučilo. Zato, bez obzira na to da li ponavlja samo jedan deo lekcije ili celu oblast, da li to čini prvi, peti ili završni put, da li ponavlja odmah posle čitanja ili pred sutrašnje odgovaranje... neophodno je da to čini NAGLAS.

10. Preslišavanje.

Odmah posle čitanja i razumevanja nekog teksta predložite detetu da se presliša i ponovi lekciju. Na uspešnost ponavljanja utiču :

– Broj i raspoređenost ponavljanja. Naučeni materijal se bolje zadržava u pamćenju ako je ponavljanje bilo raspoređeno na duže vreme. Šta to, ustvari, znači? Da će dete više zapamtiti ako ponavlja više uzastopnih dana, makar i manji broj puta, istu materiju nego ako manji broj dana mnogo puta ponavlja isto gradivo
– Kontinuitet učenja. Učenje uvek teče neravnomerno i u skokovima, tj. ponekad se čini da se posle, na primer, drugog čitanja nekog teksta dete seća manje nego pre toga. Ovo je samo privremena pojava, koja je uslovljena popuštanjem pažnje. Kasnija ponavljanja izazivaju novi porast prisećanja.
– Sredina u kojoj uči. Sve što radi kod kuće, dete čini opuštenije nego što će to moći u školi. Zato je važno da ono što radi u kući što bolje savlada, kako bi u školi pokazao nivo znanja koji je najsličniji znanju stečenom u njegovoj sobi.

Poštovani roditelji, Možda vam sva ova pravila zvuče šturo, previše naučničko i nemoguće za sprovesti. Nisam ih ja smislila, ali ja u njih verujem.