Bajke vaspitavaju decu

Od najranijeg detinjstva vrlo je važno da dete zna koje su granice njegovih mogućnosti, kao i šta je po njega dobro a šta mu škodi. Lekcija koju tad nauči, treba da važi za čitav život. Šta je bolje od bajke da mu se ukaže na opasnost koja vreba i kako treba da se čuva?

Lekcije iz života

Bajke nam se ponekad učine nepravedne. Dobar trpi, dok negativca iskorišćavaju. Ali, tako je samo na početku. Bajka ne bi bila bajka kad se ne bi završavala srećno. Pepeljuga je bila ponižavana i ugnjetavana, ali se na kraju ipak udala za princa. Ili Ivica i Marica – prošli su kroz opasnost koja je mogla da ih košta života, ali su se na kraju spasli i ponovo bili sa svojim ocem. Najpoučnija bajka u ovom smislu je ipak „Koza i sedam jarića“.

Situacija je vrlo bliska uobičajenim situacijama u svakoj porodici: majka odlazi nakratko svojim poslom, a deca treba da poslušaju njena uputstva kako im se ništa loše ne bi desilo. Sve bajke daju „praktične savete“ kako bi deca trebalo da se ponašaju. Samo malo treba da se zagrebe ispod njihove površine.

Čitanje bajki zato ne treba da postane sredstvo pomoću kojeg bi deca lakše zaspala, već o njima treba sa detetom da razgovarate i da iz njih izvučete lekcije za njihovo pravilno vaspitanje.

Primer Crvenkape

Gde ne treba da se ide, koja je „moja“ teritorija? Dobar primer za „prvu lekciju“ je „Crvenkapa“. Ova devojčica je krenula kod bolesne bake koja živi u šumi. Mama joj je spakovala korpu sa hranom i rekla joj da se ne osvrće i da ide putem kojim je nebrojeno puta do tada išla sa njom. Ali, Crvenkapa je, zanesena mirisom i lepotom cveća, počela da ga bere. Sva ushićena, sa željom da i baki pokloni buket, skrenula je sa puta kojim je trebalo da ide, i – neminovan je bio susret sa vukom.

Svako ima svoju teritoriju po kojoj se kreće. Ona mora da mu bude poznata. Sasvim malo dete ima krevetac, ogradicu i mamine ruke. Malo veće je u sobi, dvorištu, negde napolju samo dok ga stariji drži za ruku. Svom čedu ćete ispričati bajku do kraja, koji je, naravno, srećan, ali obavezno proverite da li je izvuklo pouku.

Improvizujte, budite kreativni

Komentarišite sa detetom dok mu pričate bajku. Ne skrivajte svoje emocije, dajte glumačkom umeću na volju. Uhvatite se za glavu od straha pred vukom, razrogačite oči kad ga Crvenkapa ugleda, pokažite da niste zadovoljni njenim ponašanjem tako što ćete se namrštiti ili se malo „ljutnite“ što ona bere cveće umesto da požuri...

Pitajte dete: „Zašto je to Crvenkapa uradila?“ i „Kako bi se ti ponašao/la da si na njenom mestu?“ Ukoliko dete i nije raspoloženo za razgovor, ipak će mu neka informacija sigurno ostati kao materijal za razmišljanje. Dok postavljate pitanja, uključujte ga aktivno u razgovor. Jasno izrazite osnovnu misao bajke, tako da dete može da je usvoji odmah i više puta mu je, na pogodnim mestima u priči, ponovite. Zajednički izvucite zaključak, koji treba da je nalik pouci. Neka izgleda kao da je dete samostalno došlo do zaključka.

Samo njegova priča

Kako će se vaše dete kasnije u životu ponašati, zavisi od mnogo čega, ali je za sada važno da udarite temelj njegovom razmišljanju. Što je raniji uzrast u kojem želite da usvoji neka pravila, ta pravila će se kasnije ređe ili se nikako neće kršiti.

Osnovu ste postavili pričanjem bajki i oživljavanjem situacija u kojima se nalazi glavni junak. Od pamtiveka tako rade roditelji u celom svetu. Ali, malo ste preterali sa glumom i dete se uplašilo? Bez brige, sve je to u granicama normale. Ovakav razvoj događaja samo potvrđuje da na dete možete da utičete (svakako iskoristite tu pogodnost), ali je bitno kad ćete prekinuti sa „strašnim delom“ i dati mu do znanja da će se na kraju sve lepo završiti, „kao u bajci“.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Pandemija novog gripa?

Indira Vladić-Mujkić
Muškarci su bolji prijatelji od žena

Iskrena priča:
Život bez oca

Bajke kao vodič kroz život

U jesen sa više samopouzdanja