Dete i zubar: Kako izbeći strah i traumu

Naime, stomatolozi ne mogu očekivati od dece, naročito male i predškolskog uzrasta, da razumeju i shvate razlog i neophodnost stomatoloških intervencija.

Da bi poseta stomatologu bila prijatna za sve, napore treba da ulože kako stomatolozi, tako i roditelji i dece.

Uloga stomatologa je ključna u omogućavanju prijatne posete deteta. Kao što je već rečeno, deca ne mogu shvatiti svrsishodnost posete, te je na stomatologu da dobije njihovo poverenje. Zato stomatolozi moraju biti strpljivi kako bi to i ostvarili.

Nastojanje stomatologa da dobije detetovo poverenje može biti bezuspešno zbog straha, neupućenosti ili tvrdoglavosti deteta. Da bi mogao da odradi stručni deo posla, stomatolog mora da proceni psihološki tip deteta.

Naime, razlikujemo pet psiholoških tipova dece i to: normalno, uzdržano, pretenciozno, plašljivo i jogunasto. Stomatologu u radu teškoće stvaraju plašljiva i jogunasta deca.

Plašljivo dete ima strah od stomatologa /doktora/ belog mantila koji je najčešće posledica lošeg iskustva i/ili strašnih priča o „zubaru“ i „vađenju zuba“. Rad sa ovakvim detetom zahteva dosta ohrabrivanja i postepen rad, a u nekim situacijama i premedikaciju.

Jogunasto dete predstavlja najveći izazov za jednog stomatologa, jer ovakvo dete odbija svaki rad i saradnju. Ovo su najčešće razmažena deca koja su navikla da im se udovoljava. Roditelji nemaju autoritet, a deca pokušavaju da nametnu svoju volju i u ordinaciji. U ovim slučajevima strpljenje ne pomaže, te se mora primeniti odlučan i „grub“ pristup.

Dobra komunikacija svih učesnika – stomatologa, deteta i roditelja – predstavlja jedini način da se omogući prijatna posjeta stomatologu.