"Razbijanje talasa" kao terapija

Stručnjaci su otkrili da slana voda okeana pomaže u čišćenju sluzi koja se gomila u plućima pacijenata. Ubrzo potom pojavile su se brojne organizacije koje nude obolelima obuku u srufovanju.

"Pronašli smo nadu i to kroz surfovanje", rekla je AP-u Polet Monelone. "Pomaže im da bolje dišu...ali pomaže i nama, kao porodici, da uživamo u nečemu svi", kazala je ona.

Osoba koja boluje od cistične fibroze može da doživi četrdesete ali mnogi ne prežive ni tinejdžerske godine. Reč je o genetskom oboljenju koje se nasledjuje od oba roditelja i od koga boluje oko 70.000 ljudi. Leka nema, ali su pre desetak godina lekari u Australiji primetili da pacijenti koji surfuju dišu bolje. Usledile su dalje studije i pokazalo se da slani rastvori pomažu pacijentima.

To je dovelo do osnivanja organizacija poput Mauli Ola Fondacije koja na havajskom znači "dah života". Organizacija uparuje pacijente sa profesionalnim surferima poput Kelija Slejtera i Sanija Garsije.

Ceo Montelone klan, koji tvrdi da u porodici ova bolest nije postojala, osnovali su Mauli Olu godinu dana pošto je njihovo troje dece dobilo dijagnozu. Naučili su da surfuju kako bi na taj način, prirodnim putem, "podmazali" disajne puteve pacijenata.

"Sada izbacuju sluz a ja navijam 'ajde, čoveče, iskašlji to. Bez blama", kaže Džoš Bakster, šampion u surfovanju koji volonterski radi sa Mauli Ola i redovno surfuje sa Monteloneovima.

Poznati kao "Porodica Brejci" u svetu cistične fibroze. Monteloneovi imaju 12 godišnjeg sina Majkla, i dva para blizanaca - Grejs i Gevina (8) i Bruk i Brajana (10)

Gevinu je dijagnostifikovana bolest 2008. kada se žalio na probleme sa sinusima. Posle njega, testirana su i ostala deca i ispostavilo se da od te bolesti boluju i Majkl i Bruk.

"Kada su nam to rekli bili su toliko ozbiljni. Upozoravali su nas da će nam deca umreti i sve to je bio užasan udarac u stomak", kaže Polet. "Naši životi od tog trenutka nisu bili isti".

Majkl, Bruk i Gevin jednom mesečno odlaze kod lekara a pregledi traju i po šest sati. Da bi mogli da odu na tretman i stignu u školu, deca ustaju u pet ujutru. Deo tretmana je i nošenje pojasa koji vibrira i na taj način razvija sluz, dok pacijent udiše slani rastvor.

Porodica jednom nedeljno svakog leta odlazi na plažu, a ponekad i danima ostanu na surfovanju i tretmane rade izmedju časova surfovanja. Majkl, kao najstariji, najsvesniji je posledica bolesti. Svake zime, funkcionalnost njegovih pluća opadne za pet odsto, ali svaki put kada se vrati surfovanju, brojka skoči a sa njom i nada roditelja.

"I dalje se bojim da ću umreti, kao i moj brat i sestra. Znam da će se to desiti ali se trudim da ne razmišljam previše o tome", kaže Majkl.

Monteloneovi kažu da su zato zahvalni surfovanju - ne samo da pomaže njihovoj deci već ih i okuplja kao porodicu i tako čini jačim. Osmogodišnji Gevin izgleda kao i svaki dečak dok se uvlači u odelo za surfovanje i smeje sa roditeljima, a ne kao neko ko je dve nedelje ranije proveo u bolnici.

Njegova sestra Grejs kaže "nije tretman to što me plaši već priče o deci koja umiru. Bojim se za braću, ali kada odemo na surfovanje, zaboravim na sve to".