Sve opasnosti koje kriju mirisi

Miris svežeg vazduha polako postaje daleko sećanje, uglavnom zahvaljujući prevelikom korišćenju parfema. Od osveživača vazduha do mirišljavih sveća i mirisnih rolni toalet papira, živimo u svetu okupiranom mirisima.

Nedavno sprovedeno istraživanje tvrdi da brojni mirisni proizvodi mogu negativno da utiču na naše zdravlje, izazivajući probleme pout alergija, astme, migrene i problema sa seksualnom željom.

Stručnjaci smatraju da skoro svaka treća osobama pati od nekog problema izazvanog mirisom. Jedan od najvećih problema predstavlja „alergija izazvana kontaktom“, kada parfemi i mirišljavi proizvodi izazovu ekceme i dermatitis u kontaktu sa kožom.

Molekuli u proizvodu aktiviraju reakciju imunog sistema koja dovodi do svraba i napukle kože.

„Broj alergija kod ljudi je u sve većem porastu, kao i količina naparfemisanih proizvoda.

Međutim, može se desiti da ne primetite odmah da ste razvili alergiju na određeni miris. U početku možda nećete odmah reagovati, ali će telo zabeležiti da ne voli određenu hemikaliju i stvoriti memorijsku ćeliju koja će izazvati upalu sledeći put kada telo bude bilo izloženo tom mirisu. Reakcije organizma vremenom postaju sve ozbiljnije i ozbiljnije ukoliko na vreme ne identifikujete problematičan miris. Može se desiti i da iznenada razvijete alergiju na proizvod koji ste koristili godinama“, tvrdi dr Suzan Baron iz bolnice Kent i Kantenberi.

Komitet za bezbednost proizvođača EU zatražio je od proizvođača parfema da objave listu potencijalnih alergenata u njihovim proizvodima, dok je država Nju Hempšir u Americi zabranila radnicima da na posao dolaze naparfemisani kako ne bi ugrožavali zdravlje kolega.

Jaki mirisi takođe mogu izazvati glavobolje.

Sudeći po dr Vinsentu Martinu, specijalisti za bolove glave sa Univerziteta u Sinsinatiju, mirisi aktiviraju nervne ćelije smeštene u nosu, tako stimulišući nervni sistem povezan sa glavoboljom. Kako bi se smanjio ovaj rizik, osobama sa migrenom se savetuje da vode dnevnik svih mirisa kojima su izloženi kako bi smanjili kontakt sa onima koje izazivaju bol u glavi.

Proizvodi poput dezodoransa i blagih osveživača vazduha sadrže hemikalije koje mogu da izazovu napade astme. Dr Stenli Fajnmen stručnjak za alergije i astmu iz Atlante tvrdi da su osobe sa astmom izuzetno osetljive i da hemikalije iz pojedinih proizvoda mogu uticati na rad njihovih pluća.

Intimni proizvodi koji u sebi sadrže određene mirise takođe mogu biti štetni po zdravlje, tvrdi dr Sovra Vičkroft, ginekolog iz klinike Sari Park.

„Problem sa naparfemisanim proizvodima leži u činjenici da oni menjaju pH vrednost, kiselost, vagine. Ukoliko pH vrednost padne ispod normalne (5), gudi se prirodna zaštita i bakterije mogu da se množe. Proizvod namenjen poboljšanju mirisa tela može za jako kratko vreme da uradi suprotno – da doprinese stvaranju bakterija koje proizvode negativne mirise. Mnoge jake hemijske supstance u proizvodima takođe mogu izazvati iritaciju kože oko vagine“, tvdi Vičkroftova. Ona takođe smatra da talk može doprineti raku jajnika - iako postoje studije koje su ukazale na to, nijedna nije došla do konalnog zaključka o njegovoj štetnosti.

Istina je da, sve dok je žena zdrava, koristi sapun tokom kupanja i menja donji veš svakodnevno, nema potrebe za korišćenjem dezodoransa. Korišćenje parfema kako bi se prikrili određeni mirisi zapravo može dovesti do stvaranja tih mirisa ili maskirati potencijalnu infekciju. Naša opsesija veštačkim mirisima može čak uticati i na našu seksualnu želju, tvrdi Mel Rozenberg, profesor mikrobiologije sa Univerziteta u Tel Avivu.

„Ljudi su vekovima nanosili prirodne mirise kako bi privukli osobe koje im se čine seksualno privlačnim. Danas je naš život konstantno ispunjen veštačkim mirisima koji utiču na našu urođenu sposobnost prepoznavanja idealnih partnera na osnovu mirisa njihove kože što često dovodi do pogrešnih veza među ljudima jer mirisi ometaju instinkte koji su se razvijali hiljadama godina. Sada se možete zaljubiti u devojku zbog mirisa njenog šampona ili parfema a ne zbog mirisa koji otpuštaju njeni hormoni“, tvrdi Rosenberg.

Foto: FreeDigitalPhotos.net