Eutanazija kao izvor organa?

U studiji objavljenoj u “Primenjenoj kardiopulmonarnoj patopsihologiji”, lekari su opisali svoja iskustva sa transplantacijom pluća preuzetih od donatora koji su podvrgnuti eutanaziji.

Funkcija takvog presađenog organa bila je odlična kod svih pacijenata, pokazuje se u izveštaju lekara.

Da li to znači da će se ubuduće ovakva praksa primenjivati širom sveta?

Ne, jer eutanazija nije dozvoljena u mnogim zemljama. Ono što je problem, a što se može javiti tamo gde je takva praksa legalizovana, jeste što bi se u budućnosti organi mogli uzimati od takvih pacijenata i bez njihove saglasnosti.

Dr Piter Sanders iz grupe “Briga a ne ubijanje”, alijanse koja se protivi eutanaziji kaže da je veoma zabrinut zbog belgijskih iskustava.

“Otkrića opisana u studiji su naročito strašna jer pokazuju nivo saradnje između lekara koji obavljaju eutanaziju i hirurga zaduženih za transplantaciju. Dok jedni pacijenta ubijaju u jednoj sobi, drugi pripremaju svog pacijenta za transplantaciju u susednoj prostoriji. Oni čine ono što je lekarima u drugim zemljama nezamislivo”, smatra dr Sanders.

Prema izveštaju iz 2010. Kanadske medicinske asocijacije 66 od 208 pacijenata u Belgiji podvrgnuto je eutanaziji bez eksplicitnog zahteva istih.

U nekim slučajevima, moguće je da porodica takvog pacijenta da pristanak, ali to nije praksa koja se sprovodi u zemljama sa jasnim zakonodavstvom vezanim za eutanaziju.

Naprimer, u Oregonu (SAD), prvoj zemlji koja je usvojila “smrt sa dostojanstvom” postoje veoma jasna pravila koja se moraju poštovati u ovakvim slučajevima.

Zakon naglašava: “Kako bi mogao da se podvrgne eutanaziji, pacijent mora imati 18 ili više godina, biti stanovnik Oregona, sposoban za donošenje odluka i komunikaciju, kao i imati dijagnozu smrtonosne bolesti koja ga bez sumnje vodi u smrt u narednih šest meseci. Na lekarima je da procene da li on ispunjava te kriterijume”.

Kada je reč o porodici pacijenta, oni nemaju pravo da zahtevaju eutanaziju.

“Zakon zahteva da pacijent svojevoljno donosi odluku u svoje ime”.

Eutanazija vs. asistirano samoubistvo

U Sjedinjenim Američkim Državama, neke zemlje poput Oregona i Montane legalizovale su asistirano samoubistvo, koje se razlikuje od eutanazije.

Zakoni se razlikuju od države do države, ali zajedničko im je da asistirano samoubistvo podrazumeva da pacijent dobije pilule od lekara i sam ih proguta kad poželi, dok eutanaziju obavljaju lekari ubrizgavanjem smrtonosne injekcije u pacijentovu infuziju.

Pacijenti koji zahtevaju asistirano samoubistvo obično su suviše bolesni da bi donirali organe.

Međutim, u Belgiji osoba ne mora da bude bolesna da bi bila eutanazirana.

Nekada je reč i o mentalnim bolestima za koja se smatra da su neizlečiva.

Eutanazija je legalizovana u Belgiji 2002. a vođa studije dr Dirk van Remdonk rekao je da je dobio pristanak od donatora koji su patili od nepodnošljivih fizičkih ili mentalnih oboljenja dobio pristanak.

“Svi donatori su jasno i svojevoljno izrazili želju da daju organe kada se njihov zahtev za eutanazijom ispuni”, rekao je autor u izveštaju.

Studija je otkrila da Eurotransplant, koordinaciona grupa za transplantaciju u nekoliko evropskih zemalja sada razvija stroge protokole za “donaciju organa i transplantaciju posle eutanazije”.

Foto: Jascha400d / www.sxc.hu