Lečenje gojaznosti o trošku države?

Do danas se operativno suzbijanje gojaznosti samo sporadično sprovodilo u Srbiji. U sremskomitrovačkoj Opštoj bolnici je prošle godine urađena prva operacija stavljanja prstena na želudac gojaznog pacijenta, a u planu je da se ovaj zahvat na Kliničkom centru Srbije (KCS) obavlja o trošku Fonda zdravstvenog osiguranja.

Reč je o četiri metode gastričnog bajpasa od kojih su najčešće stavljanje prstena oko želuca radi njegovog sužavanja, i bajpas malog dela želuca koji se povezuje sa tankim crevom.

Takva operacija smanjuje volumen želuca i samim tim apetit gojazne osobe što na duže staze dovodi do gubitka kilograma.

Prema rečima direktora KCS dr Đorđa Bajeca, operativna procedura gastričnog bajpasa je veoma bezbedna, jer pripada laparaskopskoj grupi intervencija što znači da je najmanje invanzivna. Pacijent posle operacije ima samo četiri do pet rezova na prednjem trbušnom zidu širokih svega po jedan centimetar.

Davanjem određene vitaminske terapije nadomešćuje se sve ono što organizam ovakvim načinom varenja gubi brzim prolaskom hrane.

„Dobra strana želudačnog bajpasa je ta što predstavlja minimalnu traumu za pacijenta, jer je on već sutra na nogama i može biti poslat kući. Naravno, on više ne oseća intenzivnu glad, a njegov želudac ne može da prihvati onoliku količinu hrane koliko je mogao pre hirurške intervencije i ubrzava prolazak hrane kroz digestivni trakt“, objašnjava dr Bajec.

Međutim, gastrični bajpas ima i svoje loše strane. Pored standardnog rizika koji nose sve hirurške intervencije, podvezivanje želuca može da ugrozi život pacijentkinja koje suviše rano posle operacije ostanu u drugom stanju.

Reč je o tome da ubrzan prolazak hrane kroz digestivni trakt onemogućava organizam da apsorbuje sve potrebne minerale i vitamine iz obroka, pa na duže staze pacijent može postati anemičan.

Foto - Dragana Ðoroviæ, ustupio Farmakon

„Apsolutno je kontraindikovano raditi ženama koje su trudne i onima koje planiraju trudnoću u postoperativnom periodu koji je kratak. Trudnoća može da se planira posle višegodišnje terapije koja se sprovodi nakon ovih procedura“, upozorava dr Bajec.

Postoperativni period traje u zavisnosti od ozbiljnosti stanja dve ili tri godine. Pacijenti mogu izgubiti 10 do 50 kilograma godišnje, bez ikakvih dijeta.

„U nekim slučajevima, dešavalo se da se želudac sam posle izvesnog vremena vrati na normalnu veličinu, kakvu je pacijent imao pre nego što se ugojio. Tada je predviđena druga rekonstruktivna operacija kojom se skidaju kablovi koji podvezuju želudac. Međutim, kod slučajeva gde se ne planira rekonstruktivna procedura, pacijenti moraju da nadoknađuju vitamine i minerale po preporuci specijaliste, a cena suplemenata može iznositi više od 500 evra godišnje“, objašnjava dr Bajec.

On kaže da su lekari Kliničkog centra Srbije sada uvežbani u sprovođenju ove hirurške operacije, što ranije i nije bio slučaj.

„Koliko je meni poznato, sporadično je rađeno samo nekoliko takvih zahvata u Srbiji. Neki su se završavale čak i tragično zbog neuigranosti ekipa i neadekvatne pripreme pacijenta. Ja sam početkom 2002. i 2003. godine izvršio sedam takvih zahvata, ali u privatnoj klinici. Ne znam da li sada postoji mogućnost sprovođenja ove operacije u privatnim klinikama kod nas, ali znam da u inostranstvu takve intervencije koštaju od pet do 15 hiljada evra“, objašnjava dr Bajec.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbedio je novac za prvih 30 pacijenata koji pate od ekstremnog viška kilograma. U toku je izrada protokola koji bi trebalo da bude gotov do kraja ove godine, a već u februaru 2011. biće operisani prvi pacijenti.

Svake srede gojazni pacijenti moći će da obave pregled u sklopu više od deset različitih specijalnosti u Centru za lečenje gojaznosti KCS.

Gastrièni bajpas

„Neophodno je da pacijent bude pregledan kod endokrinologa. Prema tim nalazima traže se uzroci gojaznosti i da li postoje neke udružene bolesti. Ako ih nema ili su u takvoj meri da pacijent može da izdrži tu proceduru, prelazi u narednu etapu pregleda. Ona podrazumeva nalaze psihijatra i psihologa koji procenjuju psihičko stanje pacijenta. U veoma kratkom vremenskom periodu pacijent koji u potpunosti bude zadovoljio neophodne parametre po protokolu, moći će da se operiše“, opisuje dr Bajec.

U Srbiji postoji 10 do 15 hiljada ekstremno gojaznih osoba, što navodi na zaključak da je višak kilograma postao državni problem. Svetska zdravstvena organizacija odavno je proglasila epidemiju gojaznosti koja nosi sa sobom veliki broj udruženih oboljenja kakva su dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

„Prevencijom mi državi štedimo. Takav pacijent ako na vreme izgubi višak kilograma, neće biti potencijalni dijabetičar, ili potencijalni pacijent kod koga će se raditi operacija na srcu. Kardiovaskularne intervencije su skupe procedure, što znači da podvezivanje želuca manje košta, a uz to pacijent postaje radno sposoban“, smatra dr Bajec.