pretraži po celom b92.net
12. oktobar 2009.
Koža posle leta
Prošla je sezona godišnjih odmora i intenzivnog izlaganja suncu. Posle leta, na koži se javljaju različite promene koje su direktna posledica izlaganja suncu. Većina ovih promena su bezazlene i estetske prirode, ali ukoliko ste primetili pojavu novog mladeža ili promenu postojećeg mladeža, vreme je da se obratite dermatologu. Jesen je takođe vreme kada se suvoća kože povećava, a promena temperature i vlažnosti vazduha dovodi do pogoršanja nekih oboljenja kože.
Pišu: dermatolozi ordinacije DERMATIM
 |
Suvoća kože
Posle izlaganja suncu koža je zadebljala i pojačano se peruta, a s jeseni se njena suvoća sama po sebi pojačava. Jesen i zima su vreme kada je potrebno pojačati hidraciju kože, posebno kod osoba sa suvom kožom i sklonošću ekcemima. Uljne kupke, i kreme sa ureom, mlečnom kiselinom i drugim vlažućim faktorima, mogu da smanje suvoću kože i poprave njen kvalitet.
Tamna pigmentacija kože
Posle leta, tamne mrlje na koži postaju izraženije zbog većeg izlaganja UV zracima. Kod žena se najčešće radi o melazmi, kod koje se tamne mrlje javljaju zbog gentske predispozicije, ili usled uzimanja hormonskih preparata, a najčešće u toku trudnoće. Takođe, i na licu i na drugim delovima tela, neke supstance npr. parfemi i neke vrste voća (i povrća) mogu u kombinaciji sa izlaganjem suncu da dovedu do pojave fototoksične reakcije koja može da se manifestuje pojavom tamnih mrlja na koži, koje postaju još vidljivije kada se izgubi ten dobijen sunčanjem. Jesen i zima su najbolje vreme za uklanjanje ovih pigmentacija. Nekada je nanošenje određenih kremova i gelova tokom 3-6 meseci dovoljno za gubitak pigmentacije, dok su nekada potrebni tretmani hemijskim pilinzima ili laserom za njihovo uklanjanje. Rigorozna zašita od sunca već sledećeg proleća je neophodna da se ne bi ponovo pojavile, jer sklonost za ponovni nastanak ovih promena uvek postoji.
Gubitak pigmenta
Posle leta je češća i pojava belih mrlja posebno na vratu trupu i rukama. Nekada je u pitanju gljivična infekcija tzv. pityriasis versicolor, kod koje gljivica sprečava ravnomerno tamnjenje kože, pa se posle mora ove promene najčešeće primete. Lečenjem se gljivica eliminiše, ali je potrebno nekoliko meseci da se pigmentacija kože izjednači. Sprovođenje antiljivične terapije pre sledećeg izlaganja je najbolja prevencija pojave ovakvih promena. Bele fleke se takođe javljaju i kod osoba koje imaju neki oblik ekcema i suvu kožu posle izlaganja suncu i ova tzv. pityriasis alba se gubi posle intenzivnog zamašćivanja kože. Sitne bele depigmentisane tačkice posledica su oštećenja kože kod dugotrajnog i intenzivnog izlaganja suncu. Nekada se upravo posle leta prvi put primete i mlečno bela depigmentisana polja koja upućuju na vitiligo, kožno oboljenje čije je lečenje efikasnije ukoliko se ranije počne.
Sunčane pege
Osobe bele puti svetle ili crvene kose genetski su predodređene za nastanak sitnih pegica čiji se broj povećava posle izlaganja suncu (lentigines). Druga vrsta promena su sunčane pege (lentigo solaris, lentigo senilis), koje mogu biti prečnika od 1 do 5 i više mm, i predstavljaju znak hroničnog oštećenja kože od sunca. Ljudi koji imaju veliki broj sunčanih pega na trupu imaju i veći rizik za nastanak tumora kože, jer je to znak da su bili dugo i intenzivno izlagani suncu tokom života. Ove promene koje se osim na licu i trupu, najčešće nalaze na nadlanicama, mogu se uklanjati iz estetskih razloga. Svakodnevna zaštita od sunca može samo delimično da spreči pojavu novih promena, koje su posledica akumulacije hroničnih oštećenja kože suncem.
Novi izraštaji na koži
Mnogi ljudi prijavljuju pojavu sitnih izraštaja na koži vrata i pregiba posebno posle izlaganja suncu. Najčešće se radi o mekim fibromima (acrochordones) koji se mogu uklanjati različitim elektrohirurškim metodama. Međutim, ukoliko su se na koži pojavili novi mladeži ili se neki od postojećih promenio, vreme je da se javite dermatologu, radi pregleda i dermoskopije u cilju rane dijagnostike i ranog uklanjanja ovih promena ukoliko je potrebno.
Pogoršanje oboljenja kože
Jesen je vreme kada se sezonski pogoršavaju neka od oboljenaj kože: psorijaza, seboroični dermatitis, atopijski dermatitis, hronični ekcemi šaka. Činjenica je da kod mnogih ljudi ultravioletno zračenje i izlaganje suncu dovede do smirivanja i povlačenja promena tokom leta, zbog čega se verovatno neka od ovih oboljenja pogoršavaju u jesen.
Prevencija - ostali tekstovi
Naši organi su mlađi od nas
| 18. novembar 2009.Verovali ili ne, neki delovi našeg tela „stari su“ tek nekoliko dana, nedelja, meseci ili godina. Razlog za to krije se u činjenici da se naši organi stalno sami obnavljaju, odnosno regenerišu. Dalje
Zubi i desni – Zelena terapija
| 17. novembar 2009.Prirodni preparati, ali i precizne tehnike, mogu uspešno da zamene klasičnu zubarsku brusilicu. Reč je o manje invazivnim metodima očuvanja zdravlja usta. Dalje
Artritis – Kako otkriti i izlečiti
| 12. novembar 2009.Kad zglobovi zaškripe i ukoče se, jedina želja nam je da se vratimo na staro, ali kod osteoartritisa i reumatoidnog artritisa, dva najčešća oblika artritisa, Dalje
Značaj mamografije-hladni detektor
| 11. novembar 2009.Posle 40. godine starosti trebalo bi uraditi prvu (inicijalnu) mamografiju, pre svega radi prevencije, ali i eventualnog ranog otkrivanja tumora dojke. Dalje
Razotkrivene tajne mladolikosti
| 11. novembar 2009.Svaki dan svom telu, kroz hranu, priuštite izvore vitamina i antioksidanasa koji sprečavaju nestanak kolagena u koži a vraćaju joj elastičnost. Dalje
Pozovi 94 – kad je hitno
| 10. novembar 2009.Prosečno vreme čekanja na dolazak ekipe hitne pomoći u Beogradu je 12 minuta, a u toku 24 sata ova služba primi 3000 poziva, od kojih je svaki deseti Dalje
Vantelesna oplodnja
| 09. novembar 2009.Procena je da svaki šesti bračni par u našoj zemlji ima PROBLEMA s plodnošću. Nekima je jedina NADA da će se ostvariti kao roditelji − proces vantelesne oplodnje. Dalje
Vakcina ili grip?
| 04. novembar 2009.Vakcina protiv gripa često nas štiti od dobijanja gripa - ne pruža uvek 100% zaštitu već se to u glavnom kreće od 70 do 90% kod zdravih ljudi mlađih od Dalje
Pssst! o tome se ne priča
| 04. novembar 2009.Inkontinencija nije bolest, ali može poprilično da naruši kvalitet života. Saznajte sve o jedinom tabuu 21. veka, ali i drugim tegobama urinarnog trakta. Dalje
