Vantelesna oplodnja

Procena je da svaki šesti bračni par u našoj zemlji ima PROBLEMA s plodnošću. Nekima je jedina NADA da će se ostvariti kao roditelji − proces vantelesne oplodnje.

Piše: Jasmina Lazić
Izvor: magazine "Elle"

U mestu Oldam u Velikoj Britaniji pre 32 godine u bolnici je carskim rezom rođena Lujza Braun – prva „beba iz epruvete”. Četiri godine kasnije dobila je sestru Natali, takođe „iz epruvete”. Od dana rođenja Lujze Braun metoda vantelesne oplodnje na svet je donela više od 3,5 miliona dece širom sveta. Zasad ne postoji zvaničan podatak koliko je ukupno dece u Srbiji začeto ovom metodom, ali postoji procena da svaki šesti bračni par u našoj zemlji, njih oko 200.000, ima problema s plodnošću. Nema ni zvaničnih informacija o broju žena koje imaju potrebu za veštačkom oplodnjom, ali se procenjuje da ih ima od 70.000 do 100.000. Veliko je pitanje, takođe, koliko žene u Srbiji znaju o tome šta podrazumeva proces vantelesne oplodnje, kojim parovima odgovara, a kojima ne, šta im je sve potrebno i na šta treba da obrate pažnju prilikom ulaska u ovu složenu priču koja, nažalost, nema po pravilu srećan kraj.

Kada je vreme za vantelesnu oplodnju?

Poznato je da mogućnost začeća kod žena između 35 i 40 godina opada za 30 procenata, dok kod onih starijih od 40 indeks fertilnosti pada za čak 70 odsto. Ukoliko posle godinu dana redovnih polnih odnosa (to jest, minimum dva puta nedeljno ili bar jednom u četiri dana) ne uspevate da ostanete u drugom stanju, trebalo bi da potražite pomoć lekara. Suprotno svim očekivanjima i mitovima o jakim genima, češći razlog za bračni sterilitet u Srbiji je – muška neplodnost. Ispostavilo se da ni muškarci nisu pošteđeni otkucavanja biološkog sata, koji, uz sve statičniji i poročniji način života, počinje da igra značajnu ulogu u njihovoj želji da se ostvare i kao očevi.

Proces lečenja neplodnosti je složen, ima različitih terapija i metoda. Vantelesna oplodnja samo je jedna od njih i nikada se ne radi prva. Stimulacija ovulacije ili impotencija, na primer, mogu se tretirati lekovima, nedostatak sperme hormonskom terapijom, dok se blokada jajovoda može rešiti operacijom. Tek ako ovi postupci ne daju rezultate, predlaže se vantelesna oplodnja (VTO). Postoji više metoda VTO: od IUI, najjednostavnijeg oblika asistiranog oplođenja (metoda ubacivanja laboratorijski obrađenih spermatozoida u matericu), preko IVF/ET (In vitro fertilization and embryo transfer) i (Intracytoplasmic sperm injection) do AHA (assisted hatching) metode, koja se zbog mogućnosti oštećenja embriona primenuje samo u pojedinim klinikama u Evropi. „Uslovi za vantelesnu oplodnju u Srbiji su više nego odlični. Ljudi su kvalitetno obučeni, a oprema je na najvišem svetskom nivou, čak je i naš novi zakon jedan od najmodernijih u Evropi, tako da pacijenti kojima je ova vrsta tretmana potrebna više ne moraju da lutaju ili traže pomoć u inostranstvu”, kaže dr Miodrag Stojković, ugledan svetski genetičar, osnivač Specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu i član predsedništva ESHRE-a (European Society for Human Reproduction), najjačeg i najuticajnijeg evropskog društva za humanu reprodukciju.

Procedura

Prvi korak koji treba napraviti u procesu vantelesne oplodnje jeste odabir odgovarajuće klinike. U Srbiji je sve više ustanova u kojima se primenjuje ova metoda. U mnogima od njih gostuju i stručnjaci iz inostranstva, a od prošle godine država je bračnim parovima omogućila po jedan besplatan pokušaj u tri državne i šest privatnih klinika.

U Beogradu su to Institut za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici, GAK „Narodni front”, „Jevremova”, „Medikal centar”, „Intermedikus-bis”, „Beograd” i „Ivanović”, a u Novom Sadu Ginekološka klinika i klinika „Genezis”. Uslovi koji se moraju zadovoljiti da biste ostvarili pravo na besplatan pokušaj vantelesne oplodnje jesu da nemate žive dece, da imate najviše 38 godina, a da imate neplodnost organs-kog porekla ili dugotrajnu neplodnost neotkrivenog uzroka. U obzir dolaze i svi oblici neplodnosti muškaraca, ukoliko prethodno lečenje nije dalo rezultate.

Ivana ima 37 godina i dva puta je bezuspešno prošla kroz proces vantelesne oplodnje. Posle neuspeha u jednoj domaćoj privatnoj klinici ponovo je pokušala u Univerzitetskom kliničkom centru „Maribor”, u Sloveniji. „Važno je imati saveznika, svog ginekologa ili prijateljicu koja je već prošla kroz sve to. Nekog bliskog ko bi mogao da te uputi u detalje i ukaže ti na neke najbanalnije stvari. Partner tu ne može mnogo da pomogne, jer on zna isto koliko i ti”, kaže Ivana i ističe da treba biti vrlo pažljiv u izboru klinike. „Mislim da svaka žena vlada svojim životom, jer mi smo sebi najbolji lekari. Ne smeš tek tako da dođeš u prvu kliniku na koju naiđeš i da im kažeš: ’Just do it’. Moraš da saznaš šta je vantelesna oplodnja, ko radi u toj klinici, kakve su statistike uspešnosti vantelesne oplodnje u toj ustanovi, kakvih sve metoda ima, koja je za tebe najpogodnija, koliko ceo proces košta...”

U domaćim privatnim klinikama uglavnom ne postoji lista čekanja. Na njihovim sajtovima možete saznati uglavnom sve o vantelesnoj oplodnji, ali tamo nećete naći statistike uspešnosti koju su te ustanove postigle niti cenovnik u kome su taksativno navedene cene usluga i materijala. Te informacije se, kako stoji u uputstvu na sajtu, mogu dobiti telefonom, međutim ni telefonski poziv ne garantuje da ćete doći do željenih podataka. Na inostranim klinikama sasvim je drugačije. Statistika o uspešnosti poduhvata i detaljan cenovnik prve su informacije na koje ćete naići kada otvorite sajt bilo koje dobre klinike za vantelesnu oplodnju u svetu.

„Lekari su obavezni da pacijentkinji prilikom pregleda taksativno ukažu na sve moguće negativne posledice, kao i na statistike uspešnosti zahvata. Kod pacijentkinja koje na našoj klinici pokušavaju da ostanu u drugom stanju procesom VTO procenat uspešnosti je 37,3 odsto. Tu, međutim, podrazumevamo samo žene do 38 godina, ali kod nas dolaze i četrdesetogodišnjakinje, kod kojih je procenat uspeha manji. Onda ugla-vnom iznosimo da je statistika uspešnosti 30 odsto, to je neka sredina”, kaže dr Zoran Radulović iz Specijalne bolnice „Beograd”. Međutim, teško da ćemo uspeti da saznamo i koliki je procenat uspešnosti iz prvog pokušaja, a podatak o uspešnosti po godištima pacijentkinja je tek nemoguće dobiti.

Cene, takođe, variraju. Oslonjeni na pisanje medija možete sastaviti kakav--takav cenovnik sa stavkama, jer će vam telefonom uglavnom saopštiti cenu „paketa”, koja iznosi oko 3.000 evra. Konsultacije koštaju od 10 do 50 evra (sa ultarzvučnim pregledom), IUI od 250 do 300 evra, ICSI od 1.550 do 1.950 evra, IVF od 1.400 do 1.950 evra, zamrzavanje spermatozoida je oko 150, a zamrzavanje embriona 400 evra, FET (frozen embryo transfer) od 400 do 700 evra. Neke klinike vraćaju novac ukoliko FET ne uspe.

Neke prihvataju analize ispitivanja na drugim klinikama, a neke ne.

Nakon što odaberete kliniku, možete zakazati konsultacije s lekarom. Posle savetovanja morate uraditi nekoliko obaveznih testova, među kojima su spermogram (koji se ponavlja dva puta u razmaku od tri meseca), analiza hormonskog statusa, HSG (metoda kojom se proverava da li su jajovodi prohodni), SIS (provera tkiva u unutrašnjosti materice) i HSC pregled materice iznutra. Za razliku od evropskih, srpske klinike ne traže da obavezno uradite i test na HIV, zarazne bolesti ili hepatitis.

„Ja sam samo želela da te testove što brže i što efikasnije prođem, jer sam imala osećaj da sam sa svakim novim testom koji uradim bliža svom cilju”, kaže Ivana. Ovi pregledi, navodno, nisu bolni, a svaki koji je za pacijenta neprijatan obavlja se pod kratkotrajnom anestezijom. Rezultate testova bi trebalo da dobijete istog dana i tada bi trebalo da vam odrede i način lečenja. Pacijentkinjama starijim od 38 godina odmah se preporučuje da pokušaju metodu in vitro fertilizacije (IVF/ET). Reč je o klasičnom postupku veštačke oplodnje koji podrazumeva izdvajanje jajnih ćelija iz jajnika i njihovo oplođenje van tela. Prethodno se hormonskom terapijom može izazvati pojačana proizvodnja jajnih ćelija, jer jajnici u najvećem broju slučajeva stvaraju samo jednu jajnu ćeliju mesečno.

Izdvojena ćelija se oplodi u spoljašnjim uslovima, a onda se vraća u matericu. Prednost većeg broja proizvedenih jajnih ćelija jeste to što može da se izabere najkvalitetnija, koja će posle oplodnje biti vraćena u matericu.

Iako su pacijentkinje uglavnom upoznate sa svim mogućim neželjenim dejstvima i nuspojavama koje prati tako veliko ubrzavanje hormonalnog statusa, nisu uvek svesne šta sve ono sa sobom nosi i kakve sve posledice može da ima (mučnina, oticanje, višak vode, naduvenost, bubuljice, klinička depresija...). Seksualni odnosi dozvoljeni su skoro sve vreme dok traje hormonska stimulacija. Muškarac mora da se uzdržava od seksualnih odnosa samo dva-tri dana pre intervencije kako bi u momentu davanja sperme njen kvalitet bio što bolji.

Nažalost, uvek postoji verovatnoća da postupak neće biti uspešno završen. U tom slučaju procedura se obustavlja na izvesno vreme, a ako je neophodno da se od programa odustane, pacijentkinjama se to na vreme saopštava.

„To je neprepričljivo strašan osećaj”, kaže Ivana, „kada posle svega shvatiš da nisi uspela. Ali ja neću odustati.”

ELLE IZBOR

Trianglen u Helerupu, Danska

(www.trianglen.dk)

Sanatorium Pronatal u Pragu, Češka (www.pronatal.cz)

KinderWunschKlinik u Beču, Austrija

(www.kinderwunschklinik.at)

Ghent University hospital u Gentu, Belgija (www.healthcarebelgium.com)

London fertility centre u Londonu, Velika Britanija (www.lfc.org.uk)

Manchester fertility services, u Mančesteru, Velika Britanija

(www.manchesterfertility.com)

Boston IVF u Bostonu , SAD

(www.bostonivf.com)

UIC Fertility center u Čikagu, SAD (www.uicivf.com)

Genesis fertility centre u Vankuveru, Kanada (www.genesis-fertility.com)

IVF Australia u Sidneju, Australija

(www.ivf.com.au)

Najpopularnija klinika u regionu je Univerzitetski klinički centar „Maribor” u Sloveniji (www.ivf-mb.net).

REČNIK OSNOVNIH POJMOVA

ICSI – ubrizgavanje spermatozoida u jajne ćelije

VTO – vantelesna oplodnja

IUI – ubacivnje laboratorijski obrađenih spermatozoida u matericu

IVF/ET – in vitro fertilizacija, klasičan postupak vantelesne oplodnje

AHA – hatching, mikromanipulacija kojom se olakšava oslobađanje embriona

HSG – metoda kojom se proverava prohodnost jajovoda

SIS – provera tkiva u unutrašnjosti materice

HSC – pregled materice iznutra

FET – transfer zamrznutih embriona

MAGAZIN ELLE U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:

Ekskluzivno: Lily Allen
Glas nove generacije

Trend dodatak za muškarce:
Jesen-Zima 09/10

Grunge Fashion:
Slojevitost i multikolor za svaki dan

Kada žena postane šef – Prednosti i zamke novog posla

Top Make-Up:
6 vrućih trendova