Istine i zablude o zračenjima

Loš san je prvi signal da je u stanu prisutno neko od štetnih polja zračenja. Pod njihovim dugoročnim uticajem mogu uslediti i druge manifestacije: razdražljivost, neuroza, smanjenje imuniteta, glavobolja, depresija, vrtoglavica i zujanje u ušima, bolovi u leđima i zglobovima, teškoće u koncentraciji, nervna napetost, neobjašnjive alergije, prelaženje dece u krevet roditelja, brzo povećanje dioptrije kod mališana, trnjenje udova, hronični umor i apatija, govor u snu uz škrgutanje zubima, česte infekcije, suzenje, mokrenje u snu, poremećaj metabolizma, grčevi u listu noge - kaže za Vivu Dušan Janjić, diplomirani elektroinženjer i potpredsednik Udruženja komplementarne medicine i ekologije Srbije ''Nikola Tesla international''.

Prema njegovim rečima, postoje prirodna (geopatogena i kosmotelurska) i veštačka zračenja (nastala kao posledica delovanja čoveka). Geopatogena zračenja najčešće izazivaju podzemni vodeni tokovi i raseline koje nastaju zbog tektonskih poremećaja zemljine kore. Ta zračenja su elektromagnetske prirode, jer se minerali iz podzemnih voda dodiruju sa zemljištem koje takođe ima mineralni sastav. Ta interakcija stvara i emitujući elektromagnetske talase. I kod grobova, kao zatvorenih prostora, postoji zračenje, što se može utvrditi radiestezijskim merenjem. Nasuprot tome, kosmotelurska zračenj nastaju usled uticaja kosmosmičkih sila na Zemlju.

Posle Drugog svetskog rata nemački naučnik dr Ernest Hartman sa ekipom saradnika ispitivao je zemljinu površinu, konstatujući da je ona prekrivena mrežom meridijana i paralela čija su »saća« površine od oko dva metra puta dva i po metra. Ako se ležaj za spavanje nalazi na Hartmanovom čvoru (mestu precesišta meridijana i paralela), tu se svakako ispoljava štetno zračenje.

Druga ekipa istraživača, predvođena dr Manfredom Kerijem, konstatovala je postojanje još jedne mreže (Kerijeva mreža), koja se prostire pod uglom od 45 stepeni u odnosu na Hartmanovu mrežu. Širina linija ove mreže je oko 20 centimetara, dok je njihovo zračenje širine 50 centimetara, pa je samim tim zloćudnije, jače i štetnije po osobu čiji se krevet nalazi na mestu ukrštanja ovih linija.

Veštačka zračenja su posledica delovanja ljudskih ruku: proizvodnja i distribucija električne energije (transformatori kojih ima u blizini kuće ili stambenog bloka, ali i u zgradama), mikrotalasne rerne, mikseri, blenderi, bojleri, brijaći aparati, fenovi, električni šporeti - troše energiju, ali emituju i štetna zračenja. Dušan Janjić podseća da su se do 1975. godine prihvatala kao izvesno postojeća samo radioaktivna zračenja, korišćena u nuklearnim reaktorima, i jonizujuća zračenja, koja se koriste u medicini. Te je godine američki naučnik dr Robert Bejker objavio knjigu u kojoj je naveo postojanje i nejonizujuća zračenja. Označio ih je kao potencijalno štetna, čak iako su i ispod 300 gigaherca.

Ova zračenja emituje električna mreža, radio i TV signali, UV, X i gama zraci. Zidovi u zgradama nisu izolatori za nejonizujuća zračenja, tako da između stanova zapravo ne postoje prepreke za njihovo širenje i uticaj.

Šta treba izmeriti u stanu kako bi utvrdili eventualna štetna zračenja?

Prvo se izmeri šta komšije šalju putem zračenja TV, fena i slično. Zatim se radiestezijskim instrumentima (najčešće su to visak, rašlje, L antene i biotenzor) uradi pregled ležajeva za spavanje i radnih stolova. Potom se uradi snimanje kompletnog stana da bi se utvrdilo postoje li gde su gde su vodeni tokovi, Hartmanova i Kerijeva mreža i raseline. Ako ih ima, predlaže se pomeranje ležajeva ili kompletno prekomponovanje korišćenja životnog prostora.

Pripadnice lepšeg pola trebale bi da vode računa da se ne zadržavaju dugo pored uključene mikrotalasne rerne, i da umesto miksera koriste multipraktik sa zatvorenom posudom, jer klasični mikseri tokom rada zrače celu ruku. Kada je o električnim aparatima u kući reč, valja imati u vidu da plazma televizori i LCD ekrani kompjutera ne zrače onoliko koliko to čine klasični ekrani sa katodnim cevima, čijem zračenju su posebno izložene osobe koje sede direktno ispred njih. Zato je savet da se klasični TV ekrani i monitori okrenu u stranu za 10 do 15 stepeni, da zračenje ne bi išlo direktno na posmatrača.

Roditelji bi trebali da vode računa se mališani ne igraju neposredno ispred TV ekrana. Minimalno rastojanje treba da bude 90 centimetara, bilo da su samo posmatrači TV programa, bilo da imaju TV prijemnik u svojim sobama. Deca mlađa od deset godina ne bi trebala da koriste mobilne telefone.

Mobilni telefoni za sada „pomilovani“

Naučni odbor Evropske unije koji proučava nove rizike po zdravlje podneo je izveštaj u kome navodi da izloženost radijskim frekvencijama koje emituju mobilni telefoni „verovatno ne povećava rizik od raka“. Dodaju, takodje, da posledice njihove dugotrajne upotrebe, posebno kada su deca u pitanju, tek treba razjasniti.

Ovim izveštajem poništili su saopštenje koje su izneli pre dve godine, a u kojem su upozoravali na štetnost zračenja mobilnih telefona po zdravlje.

MAGAZIN VIVA U BROJU 235 DONOSI:

Kad jesen testira nerve

Novine u terapiji menopauze

Terapija uz pomoć životinja

Istine i zablude o zračenjima

Otkrivene nove tajne o kanceru