Visoka stopa smrtnosti odojčadi

Srbija se zajedno sa Rumunijom, Albanijom, Bugarskom i Makedonijom našla na dnu evropske lestvice po smrtnosti beba do godinu dana. U istraživanju koje je ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus uradila za potrebe Evropskog parlamenta, ove zemlje su dobile nedovoljnu ocenu, što govori da imaju više od šest smrti beba na hiljadu živorođene dece. Dobre ocene za manje od četiri smrtna slučaja dobile su Austrija, Kipar, Češka, Danska, Nemačka, Francuska...

Prof. dr Nedeljko Radlović iz Univerzitetske dečje klinike, smatra da kritika koja je izneta na račun smrtnosti odojčadi u našoj zemlji, možda, nije zasnovana na objektivnim činjenicama, a nije sasvim poznato ni to kako su istraživači došli do podataka.

– Voleo bih da čujem argumente od tih stranih stručnjaka. Kritika je uvek dobrodošla, ali ne treba staviti etiketu na zdravstvenu zaštitu dece. Pedijatri daju maksimum u lečenju mališana – istakao je dr Radlović.

Struktura uzroka smrti odojčadi uzrasta do godinu dana u 2010. godini u Srbiji pokazuje da je od ukupnog broja umrlih beba oko 70 odsto preminulo u prvih mesec dana (neonatalni mortalitet). Glavni uzroci smrti u tom periodu su bili prevremeni porođaj sa posledicama po novorođenče, odnosno mala težina na rođenju, gušenje novorođenčeta uzrokovano nedostatkom kiseonika, težak poremećaj disanja tek rođene bebe i takozvano unutarlobanjsko krvarenje neuzrokovano povredom.

U ukupnom broju umrle odojčadi (uzrasta do godinu dana ), 65 odsto uzroka smrti čine stanja u porođajnom periodu, a 30 odsto urođene nakaznosti, deformacije i hromozomske nenormalnosti (kongenitalne anomalije). Ostali uzroci smrti, najviše iz grupe bolesti sistema za disanje odojčadi, imaju učešće od pet odsto u ukupnoj smrtnosti.

– Nikada nije dovoljno dobro da ne može biti bolje. Mi imamo nesreću da nas je kriza učinila siromašnima, pa nam je teže. U ovakvoj situaciji, herojski je napor da imamo ovakve rezultate. Tu i tamo ima poteškoća, ali mislim da imamo dobru zdravstvenu zaštitu. Činjenica je da ima primitivnijih sredina i da se trudnice ne kontrolišu od početka trudnoće, pa ne idu na preglede. Neke od njih i puše, pa se onda rađaju male bebe koje su pod velikim rizikom – istakla je Anđelka Kotević, rukovodilac Telefonskog servisa „Halo beba”.

Ona navodi da je 2006. u Srbiji smrtnost beba iznosila 7,4 a 2010. godine 6,7 na hiljadu novorođenih.

Dr Mirjana Mićović, pedijatar beogradskog Doma zdravlja „Stari grad”, kaže da se u gradovima, zbog pristupačnosti lekarima i internetu, bolje edukovanosti roditelja i gledanju emisija na televiziji i čitanju tekstova u novinama gde se stalno apeluje na to da treba reagovati čim se kod deteta primete prvi simptomi nekih oboljenja, ljudi uglavnom odmah javljaju pedijatrima.

– Problematičnija su neka mala mesta, koja su udaljena po 40 kilometara od prve ambulante. Tamo treba organizovati edukacije za roditelje, češće ih obilaziti i održavati im radionice, kako bi bili informisani šta sve može da zadesi njihovo dete u prvoj godini života i na šta moraju da obrate pažnju. Događa se da se u nekim selima žene i same porađaju u kući, a ne znaju ni kako treba preseći pupčanu vrpcu da sve bude sterilno kako ne bi nastupile neke infekcije. Sigurno bi se smanjila smrtnost odojčadi kada bi bila bolja edukacija budućih roditelja – rekla je dr Mićović.

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kažu da je važan demografski, a ujedno i pokazatelj socijalno-ekonomskih uslova i funkcionisanja zdravstvene zaštite jedne zemlje upravo smrtnost dece i da je to ključni pokazatelj ne samo zdravlja mališana nego i procene intervencija za njegovo unapređenje.

– Jedan od 10 Milenijumskih ciljeva razvoja Ujedinjenih nacija je smanjenje smrtnosti dece. Srbija je u okviru procesa nacionalizacije ovih ciljeva razvoja utvrdila nacionalne ciljeve i zadatke, a jedan od njih je da se između 2000. i 2015. godine smanje stope smrtnosti dece uzrasta ispod pet godina u proseku za polovinu – kažu u „Batutu”.

Grafika: Politika

U 2000. godini stopa smrtnosti dece uzrasta ispod pet godina (na hiljadu živorođenih) iznosila je 12,7 i beleži pad za oko 45 odsto do 2010. godine kada je iznosila 7,1, što govori, kažu u ovoj ustanovi, u prilog realnom dostizanju cilja u predviđenom roku.

– S obzirom na to da je u Srbiji stopa smrtnosti dece uzrasta ispod pet godina manja od 10 na 1.000 živorođenih, može se reći da prema dostignutim rezultatima u ovom domenu spadamo u grupu razvijenih zemalja. Najveći udeo u smrtnosti dece uzrasta ispod pet godina čini smrtnost odojčadi (do jedne godine), odnosno rana neonatalna smrtnost (od nula do šest dana). I u tom domenu Srbija beleži napredak, odnosno pad vrednosti navedenih indikatora, a naročito kod smrtnosti odojčadi. Pozitivni trendovi koji se beleže su od velikog značaja za Srbiju, međutim, vrednosti ovog pokazatelja iako su bolji od proseka u zemljama evropskog regiona još su iznad vrednosti koje se beleže u zemljama EU kojima težimo – naglašavaju u Institutu „Batut”.

Vrednost stope smrtnosti odojčadi zabeležena u 2010. godini u Srbiji (6,7 umrle odojčadi na 1.000 živorođenih) je, ukoliko se kao reper posmatra prosečna vrednost ovog indikatora za zemlje EU (4,2) nepovoljna, kažu u „Batutu”. Ali, oni smatraju da naša statistika pokazuje dugogodišnji pozitivan trend, odnosno smanjivanje vrednosti indikatora što znači da se čine napori da se unaprede oni uslovi koji utiču na njegovu vrednost.

U pomenutom istraživanju navedeno je da se smrtnost kod odojčadi javlja prvenstveno kod prerano rođenih beba sa malom težinom, što verovatno čini više od polovine smrtnih slučajeva novorođenčadi u Evropi. Zadovoljavajućim rezultatom se smatra kada smrtnost beba na hiljadu živorođene iznosi manje od šest, ali i kada žene imaju određen broj pregleda u trudnoći i pristup zdravstvenim ustanovama. Island ima najnižu stopu smrtnosti beba – manje od dve na hiljadu odojčadi.