Kakav je uticaj brzog hodanja na veličinu našeg mozga?

Intenzivnije smanjivanje mozga povezano je sa kognitivnim problemima, navodi tim Nikole Spartana sa Medicinskog fakulteta univerziteta Boston u časopisu JAMA Network Open.

Njihovo novo istraživanje, sprovedeno na sredovečnim osobama, otkrilo je da je svaki dodatni sat proveden u laganoj fizičkoj aktivnosti povezan sa 0,22 odsto većim volumenom mozga. Provesti 10 do 19 minuta dnevno u umerenim fizičkim aktivnostima, kao što je brži hod, povezano je sa 0,29 odsto većim volumenom mozga u poređenju sa manje od 10 minuta dnevno laganih aktivnosti.

Ti nivoi aktivnosti manji su od onog što se preporučuje kao minimum potreban za postizanje značajnih zdravstvenih dobrobiti. U preporukama se uobičajeno navodi da bi odrasle osobe trebalo najmanje 150 minuta nedeljno da provedu u umereno intenzivnim fizičkim aktivnostima (oko 21 minut dnevno) ili 75 minuta nedeljno intenzivnog vežbanja i da prelaze najmanje 10.000 koraka dnevno.

Prema novom istraživanju, osobe koje su prelazile najmanje 7.500 koraka dnevno imale su veći volumen mozga od osoba koje su hodale manje od 7.500 koraka dnevno.

Naučnici procenjuju da je svaki dodatni sat lagane fizičke aktivnosti povezan sa 1,1 godinom manje starenja mozga, iako upozoravaju da zbog mladosti ispitanika možda procene nisu sasvim tačne.

Ilustracija / Foto: Depositphotos/Yakobchuk

Takođe su uočili i da veze između nivoa aktivnosti, broja koraka i volumena mozga nisu konzistentne, a male koristi sistemski su uočene tek kod najvećih nivoa napora.

Za potrebe istraživanja, naučnici su angažovali 2.354 sredovečna dobrovoljca kojima je merena potrošnja energije i broj koraka. Uz pomoć magnetne rezonance, procenjen je volumen njihovog mozga u odnosu na volumen lobanje.

"Ne bi trebalo da bude mnogo prostora u lobanji koji nije ispunjen moždanim tkivom. Ako vidimo mnogo praznog prostora, to sugeriše da se mozak smanjio i to može biti povezano sa demencijom", kaže Spartano za Rojters.

Otkriće da je najmanji nivo fizičke aktivnosti povezan sa manjim volumenom mozga čak i u srednjim godinama sugeriše "da neke odrasle osobe ulaze u starije godine sa manjim volumenom mozga, što ih dovodi u nepovoljniji položaj u pogledu održavanja ionako smanjenog moždanog tkiva", navodi se u radu.

Profesor neuropsihologije na univerzitetu Kolumbija u Njujorku Jakov Stern, koji nije bio uključen u istraživanje, ukazuje na to da je istraživanjem proučavana samo veza između fizičkih aktivnosti i volumena mozga, a ne i kognitivnih funkcija i rizika za demenciju. Napominje da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se to razjasnilo.