"Živimo u doba lažne empatije i prolaznih vrednosti"

O savremenom društvu, društvenim odnosima kao i o pojedincu u novim i starim iskušenjima pred koja nailazi i u koje upada, klinički psiholog dr Aleksandar Dimitrijević, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, razgovarao je s novinarima P-portala.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

* Uprkos napretku tehnologije i nekim novim slobodama koje prate taj razvoj, čini se da kao društvo nismo mnogo napredovali. Ljudi danas žive pod velikim pritiskom „očekivanja“ i „upoređivanja“. Kako se s tim nositi?

Čini mi se da je najbolje od detinjstva učiti da se treba porediti samo sa sobom od juče: šta sam danas novo naučio, u čemu sebe prevazišao, koju sam svoju slabost pobedio. Ljudi su, međutim, danas, posebno zbog televizije, usmereni samo na prolazne vrednosti, osobe bez talenata i profesije, sportiste bez sportskog duha i političare nezaintersovane za opšti interes. Oni koji nisu izgubili mogućnost da uživaju u lepoti sigurno znaju koliko se može naučiti iz poređenja sebe sa onim što je savršeno i čija vrednost neće nestati.

* Zabrinutost, neizvesnost, pritisak, nesnađenost, depresija,… ogledaju se na licima prolaznika. Iako nema lakog pristupa i rešenja, odakle početi, kako olakšati breme?

Razgovor pomaže. Za početak, bilo kakav iskren razgovor. Potom, ako mene pitate, izbaciti televizore iz stanova, praćenje vesti svesti na minimum. Namesto toga, što više prirode, sporta, uživanja u umetnosti, otvorenih razgovora s dragim ljudima… Hobi, neka privatna strast, bašta ili horić ili pletenje za decu iz sirotišta, ali iskazati sebe kroz neku neobaveznu aktivnost. Mi smo samo zaboravili koliko je sve ovo jednostavno.

* U jednom razgovoru govorili ste o deficitu empatije savremenog društva koja ide ruku pod ruku sa „pohlepom po svaku cenu“, koja se više i ne dovodi u pitanje. Očigledna je i zloupotreba empatije u marketingu, medijima, politici… Kako prepoznati tu staru zloupotrebu, koja danas ima novo odelo?

Ta je empatija lažna. Naravno, moguće je lagati vešto, ali to se sve pre ili kasnije razotkrije. Ponekad je, nažalost, potrebno više vremena i cena zablude bude visoka, pa je baš zato empatija retka i dragocena. Naša potreba za njom je tako duboka da je ponekad „vidimo“ i tamo gde je realno nema. Ukoliko je nemamo dovoljno u bliskim odnosima ili unutar sebe, više ćemo je tražiti u široj društvenoj zajednici i biti podložniji greškama.

Ostatak zanimljivog intervjua možete pročitati na P-portal.net

Prati B92 na Viberu

Mentalno zdravlje

Šta je zavisnost od seksa?

Holivudski producent Harvi Vajnštajn, optužen za seksualno uznemiravanje više desetina žena i nekoliko slučajeva silovanja, navodno je na lečenju od zavisnosti od seksa. Terapeuti objašnjavaju o kakvom poremećaju je reč i da li je Vajnštajn na pravom mestu.

Mentalno zdravlje utorak 17.10. 10:03 Komentara: 11

Kako dolazak jeseni i radno mesto utiču na mentalno zdravlje

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja. Otkako je ustanovljen, svake godine ima drugu temu, a danas je to mentalno zdravlje na radnom mestu. Odlazak leta i dolazak jeseni, a zatim i zime, kod nekih ljudi rađaju neraspoloženje, pa čak i depresiju. Priroda nas je, kaže psiholog Predrag Đorđević, obdarila time da na promenu godišnjih doba ne reagujemo baš kao medvedi. Pogledajte prilog iz "150 minuta“.

Mentalno zdravlje utorak 10.10. 14:20 Komentara: 1
strana 1 od 29 idi na stranu