Borba protiv depresije u Srbiji

Foto: Lloyd Morgan / Flickr.com

Na skupu održanom u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", namenjenom lekarima opšte prakse, predstavljene su karakteristike depresivnih simptoma značajnih za rano otkrivanje, uzajamni odnosi depresije i somatskih bolesti, depresije kod dece, adolescenata, žena u pojedinim generativnim fazama i starijih osoba.

„Depresija predstavlja važan zdravstveni problem zbog visoke prevalentnosti, zbog težine posledica, narušenog kvaliteta života, mogućih veoma teških posledica, mogućih samoubistava i udruženosti sa drugim mentalnim poremećajima i hroničnim bolestima“, rekao je direktor Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Dragan Ilić.

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Slavica Đukić Dejanović istakla je da 350 milona ljudi svih uzrasta u ovom momentu boluje od nekog depresivnog poremećaja i da SZO upozorava da će 2020. godine to biti druga po frekventnosti opterećujuća bolest na svetu, što je dovoljan razlog da se tom problemu posveti veća pažnja, tim pre što se simptomi depresije ne prepoznaju.

„Lekar opšte prakse kad posumnja na depresiju treba da postavi detaljna pitanja vezana za psihijatrijsku anamnezu i za evaluaciju psihičkog statusa, da somatski neurološki pregleda pacijenta i uradi laboratorijska istraživanja“, naglasila je Dejanović. Ona je dodala da su kod poremećaja rada štitne žlezde simptomi vrlo slični simptomima depresije, tako da lekari opšte prakse kad pred sobom imaju depresivnu osobu često ispitaju i njenu funkciju, pa u ambulantnim uslovima postave dijagnozu.

Podaci SZO govore da je 67 odsto depresija hroničnog toka i da se relativno često, kod 10 do 15 odsto depresivnih osoba, ta bolest završava samoubistvom, odnosno milion ljudi oduzme sebi život svake godine kao posledicu depresivnog poremećaja. „U Evropi svaki 15-ti stanovnik, odnosno 6.7 odsto, ima simptome depresije, a prema studiji opterećenja bolešću u Srbiji u okviru ukupnog rangiranja, baziranih na 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija je bila na četvrtom mestu“, istakao je Ilić.

U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, utvrđeno je da 4.1 odsto stanovništva pokazuje simptome depresije, kojima su znatno podložnije žene nego muškarci, kao i stari i siromašni. „Zabrinjava podatak da je čak 21.1 odsto stanovništva starih 85 godina ili više, imalo simptome depresiije, ali ih nisu prepoznali kao takve“, rekao je Ilić.

Dokotrka Instituta „Batut“ Snežana Živković Perišić navela je da je u odnosu na istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. godine, kada je izloženost stresu prijavilo 43.1 odsto ispitanika, taj procenat u poslednjem istraživanju viši i iznosi 56.6 odsto. „

Depresija značajno povećava rizik od mnogih somatskih bolesti, pre svega kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih, a naravno prognoza infarkta miokarda, moždanog udara, dijabeta, kod depresivnih pacijenata je mnogo lošija nego kod pacijenata koji nemaju depresiju a boluju od ovih somatskih bolesti“, istakla je Dejanović.

Po njenim rečima, nema depresivne osobe koja ne ispoljava bar jedan od sledećih simptoma: depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja ili zadovoljstva ili smanjenje energije i pojačana drama. Dejanović je navela da depresija može biti blaga kada se može lečiti podrškom, izmenom stila života ili određenim uputstvima koje bi pacijent trebalo da prihvati, ali da može biti i umereno teška i teška, kada se mora lečiti lekovima.

„Kad nam se javi u ordinaciju osoba koja ima blagu depresiju postoji mogućnost da njeno lečenje bude apsolutno nefarmakološko, a površinske psihoterapeutske metode, izmena stila života i rano otkrivanje tog oblika depresije lišavaju terapeuta i pacijenta razmišljanja o tome koji je lek neophodan, dok se drugi oblici, umerena i teška depresija ne mogu lečiti bez lekova“, podvukla je Dejanović. Istraživanja u Srbiji pokazuju da se 64 odsto depresivnih pacijenata leči benzodiazepinima, a antidepresive dobija samo 34 odsto od onih koji bi trebalo da ih dobiju i samo 22 odsto depresivnih pacijenta je imalo šansu da pozitivno odreaguje na primenjeni lek.

„Samo 1.9 posto ukupnog budžeta za lekove ide na lečenje bolesti sa mentalnim smetnjama, a to znači da mi još uvek nemamo mogućnosti da svakom čoveku damo najadekvatniji lek“, rekla je Dejanović i dodala da uz više znanja i ovo razumevanja što je postignuto do sada, svaka osoba sa mentalnim smetnjama se može lečiti kvalitetnije.

Dejanović je istakla da se ne može očekivati izlečenje depresije posle 7 do 10 dana, već da se prvi povoljni efekti, u zavisnosti od toga koji medikament se koristi, mogu očekivati od druge nedelje pa na dalje, a neki optimalni period za izlečenje jeste 6 do 8 nedelja. Ilić je rekao da Institut „Batut“ pokušava da organizuje zdravstveni sistem koji može da pruži adekvatan odgovor na problem koji je prepoznat na globalnom nivou.

Na skupu je predložen kvalifikovani upitnik koji će pomoći lekarima opšte prakse da jednostavnije prepoznaju simptome depresije, a po rečima Ilića, kroz taj upitnik će se dobiti bolja evidencija onih pacijenata koji do sada nisu bili prepoznati kao oboleli od depresije i da je realno očekivati da procenat u prvim godinama poraste, ali da će se tek nakon toga steći prava slika stanja u Srbiji.

Dejanović je zaključila da je veoma važno da se poveća stepen znanja opšte populacije, kako bi svako mogao da prepozna sopstvenu anksioznost, bezrazložni strah i depresiju kako bi sebi na vreme pomogli.