Kako se odbraniti od "energetskog vampira"?

Na osnovu takvih iskustava sa onima koji ispijaju tuđu energiju nastala je negativna etiketa „energetski vampir”. Da li postoje ovakvi „vampiri” i kako izbeći ulogu žrtve?

Data etiketa se pripisuje onim ljudima koji nemaju razvijene komunikacijske veštine, traže stalnu pažnju, neprestano govore, pričaju samo o temama i sadržajima iz svog života. To su ljudi koji su zahtevni za sagovornika, ali koji ostaju u okvirima pristojnosti. Njihove socijalne veštine su dovoljno razvijene da ne prelaze granicu nekulturnog ili neukusnog, ali ipak nisu dovoljno izgrađene da bi obraćali pažnju i upravljali se na osnovu suptilnih reakcija sagovornika.

Osoba koja ima razvijenu empatiju, tokom komunikacije registruje suptilne reakcije druge osobe i u skladu sa tim vodi, preusmerava ili prekida komunikaciju. Osoba koja je označena kao „energetski vampir” nema razvijenu empatiju tako da ne registruje ove reakcije. Ona zato nije svesna da data tema drugoga ne zanima, da treba da promeni temu, da je vreme da se prekine komunikacija, da se ode kući.

Etiketa „energetski vampir” je veoma loša zato što druge ljude dehumanizuje i demonizuje. Njome se postavlja scena da data osoba nije čovek, već zli vampir, a da je njena žrtva dobra i nevina. U stvarnosti žrtva je takođe odgovorna, jer je ona ta koja dozvoljava drugome da joj „pije energiju”.

Tipična žrtva je osoba koja nije naučila da postavi granicu u komunikaciji, bilo da jasno kaže „ne” bilo da je preusmeri ili prekine. Komunikacija je kao ples dve osobe u kojoj svaka od njih ima svoj deo odgovornosti. Tipična žrtva ne zna kako da pojača negativni signal do onog intenziteta koji će „vampir” da primeti i uvaži. Mnoge žrtve u stvari trpe tokom komunikacije, jer znaju da upućuju samo suptilne i veoma snažne signale, a nedostaje im sposobnost da upućuju signale srednjeg spektra. I zato se plaše da bi mogle da preteraju i same da ispadnu neuljudne, primitivne ili nekulturne. Posledica je da se odlučuju da trpe, a upravo je ovo trpljenje, ili podređivanje i samokontrola ono što ljude iscrpljuje, čini umornim, stvara glavobolju ili potrebu za snom.

Ljudi bez dovoljno empatije ima mnogo i na drugima je da nauče da se od njih zaštite, da povuku granicu u komunikaciji. Zato treba naučiti da se bude asertivan, da se uđe u konflikt sa drugima, ali iz pozicije samopoštovanja i poštovanja drugih. Kada osoba nauči da kaže „ne” i da zahteva nešto od drugih, tada izlazi iz uloge žrtve. Na energetskom planu to znači da će mnogo ređe da se oseća iscrpljeno i bez energije.

Izvor: Politika.rs