pretraži po celom b92.net
6. novembar 2009.
Zašto neću da postanem majka
Rađanje deteta više nije obaveza. Danas je to izbor koji daje pravo da se materinstvo i – ne izabere. Koji su najčešći razlozi i kakvu ulogu u toj odluci ima muškarac.
Izvor: VIVA MAGAZIN
 |
I u Srbiji danas postoje „neroditelji” po slobodnom izboru. Samci, ali i parovi, koji štite svoje pravo da se ne reprodukuju. U Americi je pokret nazvan „Childfree”, doslovno „oslobođeni od dece”. Predvode ga, po običaju, holivudske zvezde: od Kameron Dijaz do Paris Hilton, sve više poznatih ličnosti tvrdi da im je „lepo i ovako”. Nije to moda, a nije ni kapric: roditeljstvo, jednostavno, više nije prioritet kao što je bilo nekad. Evo šta sa psihološkog stanovišta krije takav izbor i ima li njega uverljivog opravdanja.
Statistika pokazuje da je svaka peta žena rođena oko polovine šezdesetih odustala od uloge majke, dok istraživanja „Evrobarometra” (koji „snima” stanje unutar Evropske unije) pokazuju da je sve više mladih devojaka koje ne nameravaju da rađaju. Kako izgleda prototip žene „oslobođene od dece”? Ima između 35 i 45 godina, obožava profesiju koju je odabrala, a primanja su joj prosečna ili visoka. Nije, međutim, reč o usamljenicama koje nisu našle srodnu dušu: žene koje ne žele materinstvo često imaju više nego zadovoljavajuću ljubavnu vezu. Mnoge su, međutim, žrtve sindroma večitog odgađanja. Drugim rečima, odlažu trenutak kada će roditi bebu sve dok neosetno ne zađu u doba kad više nisu plodne.
Šta će drugi da kažu
Nije retkost da na ženu bez «materinskog instinkta» rođaci i prijatelji bacaju krivicu ili vrše presiju. Društvo i dalje ostaje vezano za tradiciju i teško prihvata mišljenje da i par bez dece može biti srećan. Otud ta potreba žene da se pravda zbog svog izbora i njena večita nedoumica: kako da priznam pred svima da ne želim decu? E, pa tu odluku ne treba smatrati greškom, kažu psiholozi. Nema razloga za izvinjavanjem iz prostog razloga što materinstvo ne predstavlja apsolutnu vrednost.
Zanemarimo li predrasude, odluka o nerađanju nije odraz sebičluka, naprotiv, može biti i dokaz odgovornosti. Nigde ne piše da žena bez dece ispoljava odbojnost prema deci. Osoba koja je svesna da svom mališanu ne bi mogla garantovati sreću zaslužuje poštovanje i okolina je ne sme samo zbog toga proglašavati egocentričnom ili nehumanom. Uostalom, njeni razlozi često su vrlo uverljivi.
Ne mogu da se odreknem sebe. – Odsustvo želje za rađanjem ima niz najrazličitijih uzroka među kojima su i: nedostatak biološkog nagona za nastavkom vrste, urođeno negodovanje zbog ponašanja dece ili negativno gledanje na ulogu roditelja. Način života pre braka, ili bar pre deteta, svi doživljavaju kao vreme zabave, slobode i provoda svake vrste. Radni dan jedne majke protkan je, međutim, strahovima i odgovornostima sa kojima veliki broj žena ne želi da se suoči.
Nisam dorasla zadatku. – Poznati su i slučajevi odricanja od materinstva zbog viška perfekcionizma. Žene navikle na tačnost i efikasnost po svaku cenu (od studija do radnog mesta) strahuju da neće uspeti da s istom bravurom zadovolje i u ulozi majke, pa je odgađaju u nedogled ili – odustaju.
To je odluka koja me plaši. – Strah od roditeljstva sve je rasprostranjeniji, a uzroci su loš životni standard i brojni ekonomski i socijalni problemi, karakteristični za vreme u kojem živimo. Evo i primera. Parovi koji žive zajedno smišljeno odlažu trenutak u kojem će izroditi decu. Čekaju da vide šta će biti s njima i njihovim poslom; hoće li već jednom doći ta bolja vremena u kojima će materijalno stanje dozvoljavati širenje porodice. Drugi izvor nesigurnosti je nezadovoljstvo u samom braku. Par u krizi bilo koje vrste dobrovoljno odustaje od potomstva.
Kad se on ne slaže
Pre svega, važno je utvrditi da li je život bez dece odluka ili odricanje. Jedino preispitivanje prave prirode takvog izbora otkriva da li će, sa godinama, rasti gorčina u ustima. Sebi bismo, na primer, mogli da postavimo sledeća pitanja: kad bi mi posao ostavljao više vremena, da li bih ponovo razmotrila ideju da postanem majka? Da li bih rodila bebu kad me ne bi mučili ovoliki problemi (posao, stan, novac)? Kako vidim budućnost bez dece za 10 godina? Je li to naš zajednički izbor ili moj pokušaj da nekom udovoljim (partneru)? Samo će iskreni odgovori pomoći da shvatimo jesmo li izabrali ono pravo ili su želju za materinstvom zagušili drugi prohtevi.
Stvari se iz korena menjaju ukoliko partner ne prihvata odluku o (ne)rađanju dece. Greška je što se razgovori na tu temu stavljaju na dnevni red tek posle dužeg perioda zajedničkog života, ili čak braka, pa se različiti pogledi na najvažnija životna pitanja otkrivaju prekasno.
Posle dugog „staža” bez naslednika, događa se da jedan od partnera ne može da zamisli dolazak „trećeg čoveka” u idiličnu zajednicu od njih – dvoje. Muškarac ponekad odbija da bude otac da ne ugrozi teško osvojenu emotivnu stabilnost sa ženom svog života. A kad jedan partner ne želi decu protiv volje drugog, veza je uzdrmana, a raskid gotovo neizbežan. Potiskivana želja za detetom može imati teške psihološke posledice za ženu, kao što će i silom nametnuto materinstvo neminovno proizvoditi konflikte. Zbog toga je razgovor na ovu temu ključni element pre uspostavljanja stabilne veze.
MAGAZIN VIVA U BROJU 235 DONOSI:
 |
Kad jesen testira nerve
Novine u terapiji menopauze
Terapija uz pomoć životinja
Istine i zablude o zračenjima
Otkrivene nove tajne o kanceru
Mentalno zdravlje - ostali tekstovi
Progesteron krivac za depresiju
| 23. oktobar 2009.Sve više žena u svetu pati od predmenstrualnog disforičnog poremećaja (PMDD), koji je krivac za depresiju. Samo u Britaniji od njega pati oko 800.000 žena, kod kojih se redovno, neke dve nedelje pre menstruacije, razvijaju simptomi koji uključuju depresiju, nedostatak energije, teskobu, nervozu, osećaj beznađa. Dalje
Bolest me je naučila da živim
| 26. avgust 2009.Ljiljana Trkulja (39) obolela je od multiple skleroze pre 13 godina. Kad je saznala za bolest, pala je u duboku depresiju, potpuno neshvaćena od okoline... Dalje
Nema ljubavi bez bola
| 25. avgust 2009.Kada kažemo slomljeno srce, mislimo metaforički, ali stručnjaci smatraju da proživljene emotivne traume mogu zaista da imaju negativne posledice po zdravlje, Dalje
Deset najneobičnijih opsesija
| 21. jul 2009.Neki ljudi imaju neodoljivu potrebu da ponavljaju određene reči. Drugi svuda vide mape, dok neki čupaju dlake sa svog tela, nekontrolisano iznose bračne ponude ili veruju da su zaposednuti đavolom. Dalje
Psihosomatski poremećaji
| 28. jun 2009.Još od antičkih vremena poznata je neraskidiva veza između duše i tela. Sokrat je pisao da se telo ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša. Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem ovih veza, uticaja naših emocija, stresa i drugih psiholoških faktora na pojavu i tok telesnih bolesti. Dalje
Verujte meteoropatama
| 03. februar 2009.Informacija o vremenskoj prognozi postala je vrlo bitna ne samo zbog toga kako da se obučemo, već i da bismo znali kako ćemo se sutra osećati. Sve više ljudi se žali da oseća svaku promenu vremena i oni nisu umišljeni bolesnici, već osobe koje ozbiljno osećaju vremenske promene i u savremenom društvu sve ih je više. Dalje
Zimski umor
| 09. decembar 2008.Poznato je da se sa dolaskom hladnijeg i sumornijeg vremena naš termometar raspoloženja i psihofizičke energije spušta na "nivo minus" pa nas često prati osećaj bezvoljnosti, apatije, mrzovolje i hroničnog zamora. Dalje
Nežno lečenje duše
| 21. oktobar 2008.Mnogi naši psihički ili fizički simptomi su posledica prirodne "kompenzacije", što se dešava kada se uhvatimo u koštac sa snažnim osećanjima. Dalje
Mentalni fitnes
| 17. septembar 2007.Mentalni fitnes podrazumeva učenje, trening i primenu novih obrazaca ponašanja i razmišljanja koji su više u skladu sa našim karakteron, motivacijama Dalje
