pretraži po celom b92.net
28. jun 2009.
Psihosomatski poremećaji
Još od antičkih vremena poznata je neraskidiva veza između duše i tela. Sokrat je pisao da se telo ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša. Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem ovih veza, uticaja naših emocija, stresa i drugih psiholoških faktora na pojavu i tok telesnih bolesti.
Piše: dr Nataša Šikanić, psihijatar
Šef odseka za konsultativnu/liaison psihijatriju
Bolnica za psihijatriju
KBC “Dr Dragiša Mišović-Dedinje”
 |
Tokom telesnih bolesti javljaju se i različite emocionalne reakcije koje u značajnoj meri utiču na tok i ishod telesne bolesti, što takođe proučavaju stručnjaci koji se bave psihosomatikom. Stres, kako akutni tako i hronični, u velikoj meri doprinosi nastanku telesnih bolesti.
Aleksanderovih svetih sedam
Svima su poznate priče da je neko dobio infarkt posle stresa na poslu, šećernu bolest posle ozbiljne svađe, gubitka bliskog člana porodice ili je došlo do oboljenja štitne žlezde posle preseljenja, odlaska od kuće i sl. U svojoj okolini takođe često imamo prilike da čujemo da nekom poraste arterijski pritisak kad se iznervira, proradi mu čir, ili ga zaboli stomak. Pioniri psihosomatske medicine su u psihosomatske bolesti ubrajali "Aleksanderovih svetih sedam" bolesti - hipertenziju (visok pritisak), šećernu bolest, oboljenja štitne žlezde, bronhijalnu astmu, čir, reumatoidni artritis, dermatitis, dok se u današnje vreme, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati skoro sve bolesti. Od brojnih kardiovaskularnih (infarkt, visok pritisak) preko gastroenteroloških (čir, kolitis), endokrinih (šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde), do onkoloških (karcinom) i autoimunih bolesti.
Ispoljavanje stresa
Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija na tok i ishod telesne bolesti. Kada se osoba nalazi u stresnoj situaciji, kada nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije dolazi do somatizacije odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Osoba ima neke od sledećih telesnih simptoma kao npr. lupa im srce, imaju osećaj nedostatka vazduha, pritiska u grudima, osećaju smetnje pri gutanju, znoje se , suše im se usta, imaju bolove u stomaku, mučninu, povraćaju, nadimaju se, javlja se osećaj trnjenja ekstremiteta. Zbog ovih simptoma sumnjaju da imaju neku telesnu bolest, obilaze brojne lekare koji pregledom utvrđuju da su ovi pacijenti telesno zdravi. Kada pacijentu saopšte da mu "nije ništa" pacijent je zbunjen, on ima telesne simptome, a zdrav je.
Psihijatar – najbolja pomoć
Često prođe od 3-5 godina dok ovi pacijenti ne stignu do psihijatra. Ponekad se pacijent i na početku ispitivanja uputi psihijatru od strane telesnog doktora, međutim pacijent odbija psihijatrijsko lečenje jer mu je teško da poveže negativne emocije, reakcije na stresogene i frustrativne situacije sa telesnim simptomima koje on oseća, i koji nisu pod njegovom voljnom kontrolom. Ovi simptomi su izraz pacijentove emocionalne patnje i ukazuju da reakcije na stresogene događaje nisu adekvatno razrešene.
Pomoć psihijatra pacijentima sa psihosomatskim poremećajima je dragocena, on će pomoći da se povežu psihičko stanje i telesne smetnje ili bolest, a time u značajnoj meri pomogne i psihološki i telesni oporavak. Lečenje se sastoji u primeni medikamenata i različitih psihoterapijskih tehnika. Psihosomatičari se zalažu za holistički pristup tj. sagledavanje celog čoveka u jedinstvu duše i tela.
Lečenjem ovih poremećaja bave se stručnjaci Psihosomatskog odeljenja, Klinike za psihijatriju, KBC "Dr Dragiša Mišović".
Mentalno zdravlje - ostali tekstovi
Zašto neću da postanem majka
| 06. novembar 2009.Rađanje deteta više nije obaveza. Danas je to izbor koji daje pravo da se materinstvo i – ne izabere. Koji su najčešći razlozi i kakvu ulogu u toj odluci ima muškarac. Dalje
Progesteron krivac za depresiju
| 23. oktobar 2009.Sve više žena u svetu pati od predmenstrualnog disforičnog poremećaja (PMDD), koji je krivac za depresiju. Samo u Britaniji od njega pati oko 800.000 žena, kod kojih se redovno, neke dve nedelje pre menstruacije, razvijaju simptomi koji uključuju depresiju, nedostatak energije, teskobu, nervozu, osećaj beznađa. Dalje
Bolest me je naučila da živim
| 26. avgust 2009.Ljiljana Trkulja (39) obolela je od multiple skleroze pre 13 godina. Kad je saznala za bolest, pala je u duboku depresiju, potpuno neshvaćena od okoline... Dalje
Nema ljubavi bez bola
| 25. avgust 2009.Kada kažemo slomljeno srce, mislimo metaforički, ali stručnjaci smatraju da proživljene emotivne traume mogu zaista da imaju negativne posledice po zdravlje, Dalje
Deset najneobičnijih opsesija
| 21. jul 2009.Neki ljudi imaju neodoljivu potrebu da ponavljaju određene reči. Drugi svuda vide mape, dok neki čupaju dlake sa svog tela, nekontrolisano iznose bračne ponude ili veruju da su zaposednuti đavolom. Dalje
Verujte meteoropatama
| 03. februar 2009.Informacija o vremenskoj prognozi postala je vrlo bitna ne samo zbog toga kako da se obučemo, već i da bismo znali kako ćemo se sutra osećati. Sve više ljudi se žali da oseća svaku promenu vremena i oni nisu umišljeni bolesnici, već osobe koje ozbiljno osećaju vremenske promene i u savremenom društvu sve ih je više. Dalje
Zimski umor
| 09. decembar 2008.Poznato je da se sa dolaskom hladnijeg i sumornijeg vremena naš termometar raspoloženja i psihofizičke energije spušta na "nivo minus" pa nas često prati osećaj bezvoljnosti, apatije, mrzovolje i hroničnog zamora. Dalje
Nežno lečenje duše
| 21. oktobar 2008.Mnogi naši psihički ili fizički simptomi su posledica prirodne "kompenzacije", što se dešava kada se uhvatimo u koštac sa snažnim osećanjima. Dalje
Mentalni fitnes
| 17. septembar 2007.Mentalni fitnes podrazumeva učenje, trening i primenu novih obrazaca ponašanja i razmišljanja koji su više u skladu sa našim karakteron, motivacijama Dalje
