pretraži po celom b92.net
9. decembar 2008.
Zimski umor
Poznato je da se sa dolaskom hladnijeg i sumornijeg vremena naš termometar raspoloženja i psihofizičke energije spušta na "nivo minus" pa nas često prati osećaj bezvoljnosti, apatije, mrzovolje i hroničnog zamora.
Autor: Dr. Irena Jozić
Izvor: magazin "ELLE"
 |
Neretko nam se učini da nam organizam radi na sunčane baterije! Leti imamo više snage, volje, energije, lakše se ujutru budimo, manje spavamo... Ali, kao što priroda sa dolaskom jeseni preodeva svoje ruho, pa vesele boje sunca menja za one tamnije i sumornije, tako i naš organizam prelazi u jedan novi, drugačiji psihofizički status.
Menja se ritam budnosti i sna, način ishrane, smanjuje se fizička aktivnost i boravak u prirodi, borimo se sa bakterijama i virusima, polako podvlačimo crtu i zbrajamo račune… I eto iscrpljenosti, gubitka energije i hroničnog umora, iza koga se, zapravo, vrlo često krije sezonska depresija.
U anglosaksonskoj literaturi ona se naziva winter blues.
Od nje pati preko 120 miliona stanovnika Zemlje, i to pre svega njene severne hemisfere.
Šta, zapravo, izaziva zimski umor?
 |
1. Smanjeno izlaganje sunčevoj svetlosti! Sunce je ne samo izvor života već i izvor dobrog raspoloženja! Zenica oka, poput objektiva kamere, sakuplja svetlosne zrake, generiše ih u električne impulse i preko optičkog nerva sprovodi do temporalnog regiona kore velikog mozga, gde je smešten centar za vid. Pokreće se lučenje niza hormona i neurotransmitera (serotonin, dopamin, noradrenalin, adrenalin) koji, pored ostalog, kontrolišu i naše raspoloženje. To su tzv. hormoni sreće. Ukoliko pak svetla nema, pojačava se lučenje melatonina, hormona epifize, koji se normalno luči u toku noći (hormon sna). Kraći i tmurni zimski dani rezultiraju prevagom tog hormona i poremećenim odnosom budnosti i sna.
2. Nedostatak kretanja, fizičkih aktivnosti i boravka na svežem vazduhu. Više vremena provodi se u zatvorenim prostorijama, pa pri smanjenoj koncentraciji kiseonika, a povećanoj ugljen-dioksida, ljudi pate i loše se osećaju. Smanjuje se oksidativni metabolizam, a povećava anaerobni, te tkiva pate zbog hipoksije i nakupljanja kiselih produkata. Javlja se pospanost, glavobolja, umor i bolovi u mišićima. Imunitet je na stalnoj probi zbog prisutnih virusa i bakterija.
3. Nepravilna i neuravnotežena ishrana sa previše kalorija (masnoća i ugljenih hidrata), a nedovoljno vitamina. Preraspodela krvotoka posle jela izaziva umor, a višak kilograma opterećuje kardiovaskularni sistem, jetru i pankreas.
4. Povećano lučenje melatonina već sa prvim mrakom navodi nas u postelju, pa taj predvečernji san poremeti noćni. Ujutro se budimo umorni, neraspoloženi i nespremni za dnevne obaveze. I tako iz dana u dan…
5. Pred kraj godine svodimo poslovne, finansijske i životne bilanse, suočavamo se sa ponekom neostvarenošću i nezadovoljstvom. Aktiviraju se hormoni stresa (štitna žlezda, nadbubrežna), javlja se tahikardija, hipertenzija, hipermetabolizam, što opet rezultira zamorom. Meteoropate imaju najveće tegobe, posebno pri naglim promenama vremena. Oscilacije temperature, vlažnosti i vazdušnog pritiska) naročito topli front, vetar i nizak pritisak) uslovljavaju slabost i depresiju.
Kako doskočiti zimskom umoru?
 |
•Pomoću svetla i magnezijuma. Iskoristimo svaki zrak sunca i akumulirajmo ga za tmurne dane. Osvetljenje doma i radnog prostora pomoću lampi i aromatičnih svećica doprineće boljem raspoloženju. Razgrnimo zavese, poput naroda sa Severa. Postavljanjem ogledala i kristala sakupićemo svaki foton svetlosti. Magnezijum (iz čokolade, zelenog povrća, badema… ili tableta) pokreće lučenje hormona sreće.
• Jednakim i ravnomernim ritmom budnosti i sna. Duge noći iskoristite za dobar san, pokušajte da uspostavljeni ritam ne poremetite tokom vikenda.
• Pravilnom ishranom, bogatom vitaminima i mineralima, sa puno svežeg povrća i voća. Lekari su utvrdili da je sindrom hroničnog zamora posledica neuravnoteženog sadržaja određenih hemijskih supstanci u mozgu (fosfolipida), a da konzumiranje ribe i ribljeg ulja ima izrazit benefit. Izbegavati tešku i masnu hranu, a nivo serotonina najpre će podići integralni hleb i testenine, kao i tanjir čorbe od povrća.
• Izbegavanjem stresa. Treba živeti umereno, napore smanjiti na razumnu meru, postaviti realne ciljeve.
• Poboljšavanjem mentalne energije. Dišite duboko, družite se sa dobrom knjigom, prijateljima i muzikom, ulepšajte svoj dom. Stalno ugađajte sebi. Smejte se što više!
• Kretanjem i redovnim vežbanjem odagnaće umor i održavati telesnu ravnotežu.
• Adekvatnim odevanjem i provetravanjem prostorija borimo se protiv sezonskih prehlada i gripa. Ukoliko su umor i depresija izraženi, ponekad treba potražiti i pomoć lekara (lekovi, psihoterapija), a prirodni antidepresivi su kantarion i žalfija.
Mentalno zdravlje - ostali tekstovi
Zašto neću da postanem majka
| 06. novembar 2009.Rađanje deteta više nije obaveza. Danas je to izbor koji daje pravo da se materinstvo i – ne izabere. Koji su najčešći razlozi i kakvu ulogu u toj odluci ima muškarac. Dalje
Progesteron krivac za depresiju
| 23. oktobar 2009.Sve više žena u svetu pati od predmenstrualnog disforičnog poremećaja (PMDD), koji je krivac za depresiju. Samo u Britaniji od njega pati oko 800.000 žena, kod kojih se redovno, neke dve nedelje pre menstruacije, razvijaju simptomi koji uključuju depresiju, nedostatak energije, teskobu, nervozu, osećaj beznađa. Dalje
Bolest me je naučila da živim
| 26. avgust 2009.Ljiljana Trkulja (39) obolela je od multiple skleroze pre 13 godina. Kad je saznala za bolest, pala je u duboku depresiju, potpuno neshvaćena od okoline... Dalje
Nema ljubavi bez bola
| 25. avgust 2009.Kada kažemo slomljeno srce, mislimo metaforički, ali stručnjaci smatraju da proživljene emotivne traume mogu zaista da imaju negativne posledice po zdravlje, Dalje
Deset najneobičnijih opsesija
| 21. jul 2009.Neki ljudi imaju neodoljivu potrebu da ponavljaju određene reči. Drugi svuda vide mape, dok neki čupaju dlake sa svog tela, nekontrolisano iznose bračne ponude ili veruju da su zaposednuti đavolom. Dalje
Psihosomatski poremećaji
| 28. jun 2009.Još od antičkih vremena poznata je neraskidiva veza između duše i tela. Sokrat je pisao da se telo ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša. Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem ovih veza, uticaja naših emocija, stresa i drugih psiholoških faktora na pojavu i tok telesnih bolesti. Dalje
Verujte meteoropatama
| 03. februar 2009.Informacija o vremenskoj prognozi postala je vrlo bitna ne samo zbog toga kako da se obučemo, već i da bismo znali kako ćemo se sutra osećati. Sve više ljudi se žali da oseća svaku promenu vremena i oni nisu umišljeni bolesnici, već osobe koje ozbiljno osećaju vremenske promene i u savremenom društvu sve ih je više. Dalje
Nežno lečenje duše
| 21. oktobar 2008.Mnogi naši psihički ili fizički simptomi su posledica prirodne "kompenzacije", što se dešava kada se uhvatimo u koštac sa snažnim osećanjima. Dalje
Mentalni fitnes
| 17. septembar 2007.Mentalni fitnes podrazumeva učenje, trening i primenu novih obrazaca ponašanja i razmišljanja koji su više u skladu sa našim karakteron, motivacijama Dalje
