pretraži po celom b92.net
18. jul 2007.
Kako se izboriti sa pesimizmom
Pesimizam se moze vrlo lako prepoznati i on najčešće potiče iz ili su njegovi sastavni delovi, različita naša neracionalna uverenja koja su uslovljana našim odnosom prema iskustvima iz prošlosti, preteranim strahom od neuspeha, ali i potrebe za perfekcionizmom.
Autor: Zoran Pavlović
 |
Da počnemo sa na primer jako ukorenjenim uverenjima koja leže u osnovi našeg straha od neuspeha odnosno naše pesimističke percepcije budućnosti. U osnovi ovakvog odnosa prema budućnosti leži ideja da je ljudska vrednost proporcionalna uspešnosti i postignućima, i ako nisi kompetentan ili adekvatan, najbolje je da se zavučeš u ćošak i umreš. Pokušaćemo da analiziramo ovu ideju koja sadrži nekoliko iracionalnosti:
1. Očigledno bukvalno niko nije kompetentan i nenadmašan u svemu ili skoro niko ne može da se pohvali savršenom adekvatnošću i uspešnošću. Postati prvi i najbolji u određenoj oblasti je izuzetno teško, jer se milioni drugih trude da urade isto. Cilj opšte uspešnosti sadrži perfekcionističke elemente koji nas osuđuju na ozbiljno razočaranje.
2. Uspešnost, sem po proizvoljnoj definiciji, nije u vezi sa našom intrinzičkom vrednošću. Ako mislimo da smo “bolji” ili “značajniji” zbog nekog postignutog uspeha, možda ćemo se privremeno osećati “vrednijim”. Ali postignutim uspehom svoju unutrašnju vrednost nismo ni milimetar pomerili; niti smo sa neuspehom unizili svoje ja. Postizanjem ovog ili onog neuspeha možemo postići veće zadovoljstvo ili veću efikasnost. Ali ako “nam ide bolje” ne znači da smo i “bolja osoba”. Iskazujmo se kao “vredni i dobri”, ako već koristimo ove neprikladne termine, samo zato što postojimo ili živimo. Uzdizanje “ega” materijalnim ili drugim uspesima zapravo znači da pogrešno mislimo kako smo bolji nego ranije.
3. Tehnički govoreći mi “nismo” jedna određena stvar. Mi “nismo” pekar, lekar, apotekar, već ljudsko biće koje se bavi različitim poslovima-ali i mnogim drugim stvarima jer većina nas koji se bave nekom profesijom, radi u vrtu, šeta psa, uživa u društvu prijatelja i dragih osoba, putuje i radi čitav niz drugih stvari.
 |
4. Iako uspeh donosi određene prednosti, fanatična odanost nemilosrdnom božanstvu uspeha podrazumeva i neprijatnosti. Ljudi lakomi na uspeh, često sami sebe guraju preko granica sopstvene fizičke izdržljivosti; tolerišu ili izazivaju mučna stanja koja su mogli da izbegnu da nisu toliko rešeni da uspeju; oni retko nalaze dovoljno vremena za opuštanje i uživanje u onom što rade, ili za kompletniji život.
5. Fanatična borba za uspeh obično odražava preteranu potrebu za nadmašivanjem drugih, za pokazivanjem da smo “bolji” od drugih. Uzajamna veza između drugih i naše jedinstvenosti postoji samo u našoj glavi – u našim mističnim idejama. Ako magijskim praznoverjem naša “vrednost” kao ljudskog bića zavisi od ispoljavanja i poređenja naših osobina sa drugima, skoro uvek ćemo osećati pesimizam
6. Insistiranjem na uspehu postajemo pesimisti, i bojimo našu budućnost u crno, plašimo se preuzimanja rizika, pravljenja grešaka, promašaja i bavljenja mnogim stvarima koje stvarno želimo
 |
Sa druge strane, ako problemu dostignuća pristupimo na racionalan način, naučićemo da prihvatimo svoje promašaje i greške, i koristićemo ih za poboljšanje novih budućih pokušaja. Shvatićemo da vežba, više od ma čega, smanjuje greške i poboljšava učinak. Trudićemo se da u nečemu postignemo svoj, a ne opšti maksimum i nećemo praviti grešku ulaganja sopstvenog “ega”.
Pesimizam može biti i manifestacija potrebe za perfekcionizmom. Jer uvek ćemo naći dobar razlog zašto nećemo nešto pokušati da promenimo.
Kako ovo možemo suzbiti?
1. Ako kao umetnik ili proizvođač želimo da napravimo gotovo savršeno delo ili proizvod, to je sjajno. Ali mi sami nikada ne možemo biti savršeni. Ljudi su uglavnom pogrešivi i nesavršeni, a život je u suštini neizvestan. Stalno traganje za izvesnošću i savršenstvom podrazumeva: a) detinjasti strah od života u krajnje neizvesnom i nesavršenom svetu i b) prihvatanje sebe zato što postojimo , a ne zato što postojimo kao “bolji” od drugih
 |
2. Pošto nema savršenih rešenja za probleme ili teškoće, bolje je da prihvatimo izvesne kompromise i prihvatljiva rešenja. Što otvorenije tragamo za alternativnim rešenjima za dati problem, to su veće šanse za nalaženje najboljeg ostvarljivog rešenja. Trudite se da objektivno sagledate problem sa svih strana, uz minimum predrasuda i pretpostavki. Konačno, preduzmite nešto, napravite prvi korak. Ali neka taj korak bude eksperimentalan, uz potpunu svest da može, ali ne mora uspeti. Ljudi mahom radeći i grešeći uče istinu o krajnje neizvesnoj i nesavršenoj realnosti kakvu i vi možete da prihvatite.
3. Pod pretpostavkom da napravimo nesavršen izbor između nekoliko alternativa, vrata za prihvatanje drugih rešenja u budućnosti ostaju otvorena. Jer najbolja alternativa danas nije nužno i najbolja za sutra. Naše želje, spoljne okolnosti i ljudi sa kojima dolazimo u dodir podložni su značajnim promenama; a te promene možete uzeti u obzir kod izbora alternative, odnosno možemo zauzeti stanovište koje neprekidno vodi konstruktivnoj reviziji. Bolje je da u određenim periodima života diferenciramo svoje želje i ciljeve, kao i najpogodnije metode za njihovo postizanje.
Mentalno zdravlje - ostali tekstovi
Zašto neću da postanem majka
| 06. novembar 2009.Rađanje deteta više nije obaveza. Danas je to izbor koji daje pravo da se materinstvo i – ne izabere. Koji su najčešći razlozi i kakvu ulogu u toj odluci ima muškarac. Dalje
Progesteron krivac za depresiju
| 23. oktobar 2009.Sve više žena u svetu pati od predmenstrualnog disforičnog poremećaja (PMDD), koji je krivac za depresiju. Samo u Britaniji od njega pati oko 800.000 žena, kod kojih se redovno, neke dve nedelje pre menstruacije, razvijaju simptomi koji uključuju depresiju, nedostatak energije, teskobu, nervozu, osećaj beznađa. Dalje
Bolest me je naučila da živim
| 26. avgust 2009.Ljiljana Trkulja (39) obolela je od multiple skleroze pre 13 godina. Kad je saznala za bolest, pala je u duboku depresiju, potpuno neshvaćena od okoline... Dalje
Nema ljubavi bez bola
| 25. avgust 2009.Kada kažemo slomljeno srce, mislimo metaforički, ali stručnjaci smatraju da proživljene emotivne traume mogu zaista da imaju negativne posledice po zdravlje, Dalje
Deset najneobičnijih opsesija
| 21. jul 2009.Neki ljudi imaju neodoljivu potrebu da ponavljaju određene reči. Drugi svuda vide mape, dok neki čupaju dlake sa svog tela, nekontrolisano iznose bračne ponude ili veruju da su zaposednuti đavolom. Dalje
Psihosomatski poremećaji
| 28. jun 2009.Još od antičkih vremena poznata je neraskidiva veza između duše i tela. Sokrat je pisao da se telo ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša. Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem ovih veza, uticaja naših emocija, stresa i drugih psiholoških faktora na pojavu i tok telesnih bolesti. Dalje
Verujte meteoropatama
| 03. februar 2009.Informacija o vremenskoj prognozi postala je vrlo bitna ne samo zbog toga kako da se obučemo, već i da bismo znali kako ćemo se sutra osećati. Sve više ljudi se žali da oseća svaku promenu vremena i oni nisu umišljeni bolesnici, već osobe koje ozbiljno osećaju vremenske promene i u savremenom društvu sve ih je više. Dalje
Zimski umor
| 09. decembar 2008.Poznato je da se sa dolaskom hladnijeg i sumornijeg vremena naš termometar raspoloženja i psihofizičke energije spušta na "nivo minus" pa nas često prati osećaj bezvoljnosti, apatije, mrzovolje i hroničnog zamora. Dalje
Nežno lečenje duše
| 21. oktobar 2008.Mnogi naši psihički ili fizički simptomi su posledica prirodne "kompenzacije", što se dešava kada se uhvatimo u koštac sa snažnim osećanjima. Dalje
