Roditelji ne vode decu psihijatru

Direktor Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Milutin Nenadović izjavio je danas da je primetno da roditelji često izbegavaju da odvedu dete psihijatru kad primete da postoji neki problem i na svoju ruku im daju lekove.

On je naveo da često pribegavaju i drugim načinima lečenja koji nisu nisu zasnovani na naučnoj medicini.

"Relativno često dobijamo prvi put bolesnike koji su izolovani iz života i sredine, a mladi su i dešava se da više od pet godina ne kontaktiraju sa spoljnim svetom", naveo je Nenadović, specijalista neuropsihijatrije.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300.000 duševnih bolesnika koji su lečeni ili u bolnici ili dispanzerski.

Kako je kazao, nije obaveza da svi pacijenti borave u duševnim bolnicama ili psihijatrijskim ustavovama, ali je primetno da se često porodice odriču duševno bolesnog pa se dešava da oni godinama ostaju i borave u psihijatrijskim ustanovama.

Nenadović je u izjavi Tanjugu ukazao i na činjenicu da stav laičke, a neretko i stručne populacije prema duševnoj bolesti nije adekvatan i da ima mnogo "mistifikacije duševnih poremećaja".

On je naveo da se često dešava da porodica nastoji da sakrije duševnu bolest i prikrije je od okoline pa ih nekad odvedu u neke druge centre, a dešava se i da neko zloupotrebljava njihovo stanje duševne poremećenosti pa ih "angažuju" za predskazivanje sudbine.

Nenadović je rekao da se duševne bolesti leče kao i svaka druga bolest i da se nakon terapije preporučuju kontrole i redovno uzimanje terapije.

Neki bolesnici u specijalnim bolnicama borave godinama sa povremenim odlascima, a klinika "Dr Laza Lazarević" ima mogućnost da primi 500 bolesnika i 80 odsto kapaciteta je popunjeno.

Nenadović je naveo da Srbija ima dovoljno-tačnije 4.500 postelja koje su predvidjene za duševne bolesnike, ali da sam smeštaj pacijenata nije zadovoljavajući i da je standard bolničkog tretmana nizak.

Imamo problem materijalnog siromaštva i on je vidljv i u drugim oblastima medicine, kazao je Nenadović podsećajući da je duševna bolest trajna i neizlečiva.

Govoreći o terapiji, on je kazao da se u Srbiji izuzetno malo izdvaja za lekove za duševne bolesnike u odnosu na ostale oblasti medicine i da lekovi nove generacije stižu sa za zakašnjenjem na tržiste od pet pa i do 15 godina.